M’Cheyne Bible Reading Plan
Посета царице од Саве
9 Глас о Соломоновој слави дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 2 Соломон јој је одговорио на сва питања; Соломону ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 3 Кад је царица од Саве видела Соломонову мудрост и двор који је саградио, 4 храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
5 Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 6 али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено о величини твоје мудрости, јер ти надвисујеш оно што сам чула. 7 Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 8 Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио као цара, за Господа, твога Бога! Због своје љубави према Израиљу, да би га заувек одржао, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
9 Затим је дала цару стотину двадесет таланата злата[a], веома много балзама и драгог камења. И никада није било таквог балзама какав је царица од Саве дала цару Соломону.
10 Такође, Хирамове и Соломонове слуге које су доносиле злато из Офира, доносиле су и дрво сандаловине и драго камење. 11 Цар је од дрвета сандаловине направио степенице за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче какве се раније нису виђале у Јуди.
12 Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, поред онога што је она донела цару. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
Соломонова величина
13 Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата[b], 14 поред онога што су му доносили путујући трговци и препродавци, поред злата и сребра од свих арапских царева и управитеља земље.
15 Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела[c] злата по једном штиту, 16 и три стотине малих штитова од кованог злата – три стотине[d] шекела злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
17 Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 18 Престо је имао шест степеника, златно подножје спојено са престолом, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 19 Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 20 Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из Куће ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 21 Цареве лађе су пловиле са Хирамовим слугама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
22 Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 23 И сви су земаљски цареви тражили пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 24 Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
25 Соломон је поседовао четири хиљаде штала за коње и бојна кола, као и дванаест хиљада коњаника које је разместио по местима за бојна кола и Јерусалиму. 26 Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе. 27 Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28 Соломону су допремали коње из Египта и из свих других земаља.
Соломонова смрт
29 Остала Соломонова дела, од првог до последњег, нису ли записана у списима пророка Натана, у пророштву Ахије из Силома и објавама видеоца Ида о Јеровоаму, Наватовом сину? 30 Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 31 Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
Увод
1 Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, поздравља вас, изабране, који живите у љубави Бога Оца, и под заштитом Исуса Христа.
2 Имајте обиље милосрђа, мира и љубави.
3 Вољени моји, иако сам са великим жаром хтео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетио сам потребу да вас својим писањем охрабрим да се борите за веру која је једном заувек предата светима. 4 Јер ушуњали су се међу вас неки људи, који су давно одређени за суд. Они су безбожници који милост нашега Бога изврћу у разузданост и поричу јединог Господара, нашег Господа Исуса Христа.
5 Желим да вас подсетим, иако знате све ово, да је Господ избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису веровали. 6 А анђеле који се нису држали свог поретка, него су напустили место свога боравишта, Бог чува у вечним оковима под мраком за велики дан када ће бити осуђени. 7 Тако и Содома и Гомора, заједно са околним градовима који су се на исти начин одавали блуду и жудели за телом другачије врсте, стоје као пример, трпећи казну у вечном огњу.
8 Упркос томе, ти што сањају виђења, на исти начин каљају своје тело, презиру господство, и вређају славне анђеле. 9 А чак се ни арханђел Михаило, док се у свађи са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није усудио да изнесе погрдан суд против њега, него је рекао: „Нека те Господ укори!“ 10 Али ови људи вређају оно што не разумеју; а оно што знају нагонски, попут неразумних животиња, управо је оно што их води у пропаст.
11 Тешко њима! Они су пошли Кајиновим путем, и због новца упали у заблуду као Валам, и дигли буну као Кореј. Зато ће тако и изгинути.
12 Они су као љаге на вашим заједничким обедима; бестидно се госте са вама, а воде бригу само за себе. Они су као безводни облаци гоњени ветровима; као стабла у позну јесен, бесплодна, двапут усахла и из корена ишчупана. 13 И као што бесни морски таласи избацују пену, тако они износе своја срамотна дела. Они су као лутајуће звезде којима је припремљена мркла тама за вечност.
14 О овима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши:
„Ево, долази Господ са хиљадама својих светих,
15 да суди свима и да осуди све безбожнике
за сва безбожна дела која су учинили,
и за све дрске речи
које су безбожни грешници изрекли против њега.“
16 Ти људи увек гунђају и жале се на судбину; они живе по сопственим жељама, размећу се речима и из користи ласкају људима.
17 Вољени моји, сетите се речи које су прорекли апостоли нашег Господа Исуса Христа. 18 Они су вам рекли да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по својим безбожним жељама. 19 То су они што праве раздоре, телесним чулима вођени људи који немају Духа.
Подстицај на међусобну љубав
20 А ви, вољени моји, изграђујте се на темељима ваше најсветије вере, молећи се у Духу Светом. 21 Држите се Божије љубави док чекате милосрђе нашег Господа Исуса Христа, које води у вечни живот.
22 Према онима који се колебају будите милосрдни. 23 Друге избављајте истржући их из огња. Будите милосрдни према таквима уз опрез, али мрзите и саму одећу окаљану телом.
24 А ономе који је у стању да вас сачува од пада и доведе вас беспрекорне и радосне у своју славну присутност, 25 јединоме Богу Спаситељу нашем посредством Исуса Христа, Господа нашег, припада слава, величанство, сила и власт од прошлости, сада и заувек. Амин.
1 Реч Господња која је дошла Софонији, Кушијевом сину и потомку Годолије, Амарије и Језекије у време Амоновог сина Јосије, цара Јуде.
Суд целе земље на дан Господњи
2 „Збрисаћу, докрајчићу
све са лица земље
– говори Господ.
3 Докрајчићу и човека и звер,
докрајчићу птице с неба,
рибе из мора
и пакости са све пакоснима.
Истребићу људе са лица земље
– говори Господ.
4 Подигнућу своју руку на Јуду
и на сав живаљ Јерусалима.
Истребићу са овог места Валов остатак
и спомен на идолопоклоничке свештенике
с другим свештеницима;
5 оне што се по крововима
клањају војсци небеској,
оне који се клањају и заклињу Господу
али се заклињу Молоху[a];
6 оне што се окрећу од Господа,
оне што не траже Господа и за њега не питају.“
7 Тишина пред Господом Богом
јер је близу дан Господњи!
Спремио је Господ жртву,
сазвао је госте своје.
8 „А на дан Господње жртве
судићу главаре,
цареве синове
и све који носе
одело туђинца.
9 Казнићу све који тога дана
прескачу преко прага,
који куће својих господара
пуне насиљем и преваром.
10 Тога ће се дана чути
– говори Господ –
плач невоље са Рибљих врата,
запомагање са другог краја
и велика ломљава са брда.
11 Кукајте, о, становници Мактеса,
јер гине сав народ који тргује,
биће побијени сви који мере сребро.
12 У то време ћу светиљкама да претражим Јерусалим.
Судићу народу полеглом ко вино по талогу своме,
који у срцу свом говори:
’Господ не чини добро, а ни зло не чини!’
13 Благо ће им плен постати
и опустеће им куће.
Куће ће зидати,
али живети у њима неће,
садиће винограде,
али вино њихово неће пити.“
14 Близу је велики дан Господњи!
Близу је и све је ближи и ближи!
Горак је повик дана Господњег
и ено виче ратник.
15 Тај дан ће бити дан гнева,
дан невоље и страдања,
дан разарања и пустошења,
дан мрклог мрака,
дан облака и густе таме;
16 дан труба и бојног поклича
над градовима утврђеним,
над кулама високим.
17 „Нанећу бол људима
па ће ићи као да су слепи,
јер су Господу сагрешили.
Просуће се крв њихова као прах
и као ђубриво њихове утробе.
18 Ни њихово сребро ни злато њихово
неће моћи да их спасе
на дан гнева Господњег.“
Пламен његове ревности
прождраће сву земљу,
јер ће сигурно и страшно докрајчити
сав живаљ земаљски.
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[a], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.