M’Cheyne Bible Reading Plan

Михеја пророкује против Ахава

18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. ² После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. ³ И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“

А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ ⁴ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“

⁵ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“

Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“

⁶ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

⁷ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“

⁸ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

⁹ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. ¹⁰ Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

¹¹ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

¹² Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“

¹³ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“

¹⁴ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја^[a], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“

А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“

¹⁵ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

¹⁶ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

¹⁷ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

¹⁸ Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране ¹⁹ Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. ²⁰ Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’

Господ га упита: ’Како?’

²¹ Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

²² Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

²³ Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

²⁴ Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

²⁵ Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. ²⁶ Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“

²⁷ А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Ахав гине код Рамота галадског

²⁸ Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. ²⁹ Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.

³⁰ А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ ³¹ Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. ³² Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

³³ Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ ³⁴ Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.

Седам труба

7 Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. ² Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: ³ „Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ ⁴ Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:

Непрегледно мноштво народа

⁹ Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. ¹⁰ Они громко ускликнуше:

¹¹ А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, ¹² говорећи:

¹³ Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“

¹⁴ Ја му одговорим: „То ти знаш, господине мој.“

Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. ¹⁵ Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. ¹⁶ Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, ¹⁷ јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“

Чисте хаљине за Првосвештеника

3 А онда ми је показао Првосвештеника Исуса, како стоји пред Анђелом Господњим, и Сатану с његове десне стране како га оптужује. ² Господ је рекао Сатани: „Нека ти Господ запрети, Сатано! Нека ти запрети Господ који је одабрао Јерусалим! Није ли он угарак извучен из ватре?“

³ Исус је био обучен у прљаве хаљине док је стајао пред анђелом. ⁴ А он се овако обратио онима што су стајали пред њим: „Скините с њега прљаве хаљине.“

И њему рече: „Види! Скинуо сам с тебе кривицу твоју. Нека те обуку у скупоцене хаљине.“

⁵ Рекао сам: „Нека му чист турбан на главу ставе!“ И ставили су му чист турбан на главу и обукли су му хаљине док је Анђео Господњи ту стајао.

⁶ Анђео Господњи је опоменуо Исуса овим речима: ⁷ „Овако каже Господ над војскама: ’Будеш ли следио моје путеве и испуњавао моју одредбу, управљаћеш мојим Домом и чуваћеш моја дворишта. Још ћу ти дати слободан приступ овима што овде стоје.

⁸ Послушај, о, Исусе првосвештениче, ти и сарадници твоји што седе око тебе. Ти људи су знак да ја, ево, доводим Изданак, свог слугу. ⁹ Јер, ево, камен који сам поставио пред Исуса је један камен са седам очију. Ево, исклесаћу натпис на њему – говори Господ над војскама – и уклонићу кривицу земље у једном дану.

¹⁰ Тога дана – говори Господ над војскама – позиваћете сви ближње своје под лозу и под смокву.’“

Исус храни пет хиљада људи

6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). ² Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. ³ Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. ⁴ Била је близу Пасха, јудејски празник.

⁵ Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ ⁶ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“

⁸ Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: ⁹ „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“

¹⁰ Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. ¹¹ Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.

¹² Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ ¹³ Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.

¹⁴ Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ ¹⁵ Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.

¹⁶ Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. ¹⁷ Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. ¹⁸ Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. ¹⁹ Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија^[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. ²⁰ Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ ²¹ Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.

Исус – хлеб живота

²² Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. ²³ А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. ²⁴ Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.

²⁵ Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“

²⁶ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. ²⁷ Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“

²⁸ Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“

²⁹ Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“

³⁰ Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? ³¹ Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“

³² Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. ³³ Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“

³⁴ Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“

³⁵ Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. ³⁶ Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. ³⁷ Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. ³⁸ Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. ³⁹ Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. ⁴⁰ Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“

⁴¹ На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ ⁴² Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“

⁴³ Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! ⁴⁴ Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан. ⁴⁵ У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.

⁴⁶ Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.

⁴⁷ Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. ⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. ⁵⁰ Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. ⁵¹ Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“

⁵² На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да̂ своје тело да једемо?“

⁵³ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га ускрснути у Последњи дан. ⁵⁵ Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. ⁵⁸ Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ ⁵⁹ Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.

⁶⁰ Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ ⁶¹ Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? ⁶² А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?

⁶³ Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. ⁶⁴ Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. ⁶⁵ Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“

⁶⁶ Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.

⁶⁷ Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“

⁶⁸ Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. ⁶⁹ Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“

⁷⁰ Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ ⁷¹ Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.