M’Cheyne Bible Reading Plan
Соломон зида Дом Господњи
3 Соломон је почео да зида Дом Господњи у Јерусалиму, на брду Морији, где се Господ објавио његовом оцу Давиду. То је место Давид већ припремио на гумну Јевусејца Орне. 2 Он је почео да зида другог месеца, другог дана у години, четврте године своје владавине.
3 И постави темеље Соломон за Дом Господњи, по старим мерама у дужину шездесет лаката а у ширину двадесет лаката.[a] 4 Трем се налазио с прочеља Дома и одговарао је његовој ширини – двадесет лаката[b] – а био је висок стотину двадесет лаката.[c]
Изнутра је био обложен чистим златом. 5 Највеће површине Дома је обложио чемпресовим дрветом и чистим златом, а сводове украсио палмама и ланцима. 6 Ради лепоте, Дом је украсио драгим камењем и златом из Парваима. 7 Златом обложи и греде, прагове, зидове, врата, а на зидовима је изрезбарио златне херувиме.
8 У Дому је, по његовој дужини сазидао Светињу над светињама. Њена дужина и ширина су били двадесет лаката[d]. Обложио ју је са шест стотина таланата[e] чистог злата. 9 Позлаћени ексери су тежили педесет шекела,[f] а и горње просторије је обложио златом.
10 У Светињи над светињама уметници су излили два херувима и обложили их златом. 11 Крила херувима су била дуга двадесет лаката, а свако од њих пет лаката[g]. Први је једним крилом дотицао крило другог, а другим крилом зид одаје. 12 И други је крилом, пет лаката[h] дугим, дотицао зид, а другим се спајао са исто толико дугим крилом првог. 13 Двадесет лаката[i] у дужину имају крила кад су раширена, а херувими су стајали на ногама лицем окренути према Дому.
14 Сашио је завесу од раскошног гримизног и скерлетног платна, од финог лана и извезао по њему херувиме.
15 Испред Дома је подигао два стуба висока тридесет пет лаката, који су на врху имали пет лаката дуга оглавља[j]. 16 Поставио је ланце у Светињи над светињама и њима оплео врх стубова, а ланце је украсио са стотину нарова. 17 Стубове је поставио испред Дома, један с леве, а други с десне стране. Десног је назвао Јакин а левог Воаз.
Опрема Дома Господњег
4 И направи Соломон бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг и широк, а десет лаката[k] висок. 2 Затим је израдио море од искованог метала. Било је сасвим округло и имало је десет лаката од једног краја до другог, било је пет лаката високо, а у обиму је било тридесет лаката[l], мерено ужетом. 3 Ликови волова су били изливени свуда около, окружујући море унаоколо по десет у лакту[m]. У два реда су били волови, саливени с морем.
4 Море је стајало на дванаест волова; три су гледала на север, три су гледала на запад, три су гледала на југ, а три су гледала на исток. Море је стајало на њима одозго, а њихова задња страна је била унутра. 5 Дебљина му је била један педаљ[n], а руб му је био као руб чаше, као цвет љиљана, и примало је три хиљаде вата.[o]
6 Соломон је направио десет посуда и ставио пет са леве и пет са десне стране, за прање онога што се приноси као жртве свеспалнице. Море је изливено за прање свештеника.
7 Направио је десет златних свећњака, према пропису, и ставио их у Дом – пет са десне, а пет са леве стране.
8 Десет столова је поставио у Дом, пет са десне, а пет са леве стране; и стотину златних чинија.
9 Затим двориште за свештенике, велико двориште и врата за њих обложена бронзом. 10 Море је поставио с десне стране ка југоистоку.
11 Хирам је направио и умиваонице, лопатице и котлиће.
Тако је Хирам довршио сав посао који је радио за цара Соломона на Дому Господњем.
12 Два стуба и два округла оглавља на врху два стуба, и две плетенице да покривају та два оглавља на врху два стуба;
13 четири стотине нарова на две плетенице; два реда нарова на свакој плетеници, да покривају два округла оглавља на врху стубова;
14 десет подножја и десет умиваоница на њима;
15 једно море и дванаест волова испод њега;
16 лонце, лопатице, виљушке и сву другу опрему од углачане бронзе.
То је Хирам-Ави направио за Дом Господњи цара Соломона. 17 Цар их је лио у глиненим калупима, у долини Јордана између Сокота и Сартана. 18 Направио је све те многе судове од бронзе; није се тражио извештај о тежини бронзе.
19 Соломон је направио и све остало посуђе које је било у Дому Господњем:
златни жртвеник,
златне столове на којима је био принесени хлеб;
20 свећњаке од чистог злата са жишцима који горе према прописима испред Светиње над светињама;
21 латице, светиљке, машице – све од чистог, беспрекорног злата;
22 усекаче и котлиће; кадионице и тепсије од чистог злата; златне преворнице за врата унутрашњег Дома – за Светињу над светињама и за врата велике дворане.
Деца Божија
3 Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега. 2 Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. 3 И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он са̂м чист.
4 Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње. 5 Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха. 6 Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.
7 Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је са̂м Христос праведан. 8 Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска. 9 Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога. 10 По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.
Волите један другога
11 Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“ 12 Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. 13 Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. 14 Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти. 15 Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.
16 Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу. 17 Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу? 18 Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.
19 По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом, 20 ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све. 21 Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом, 22 па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно. 23 Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио. 24 Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.
Нинива ће пасти
2 Пред тебе је стао онај што те расејава!
Чувај утврђење,
пази на пут,
учврсти бедра,
окрепи сасвим своју снагу!
2 Јер, Господ ће да обнови Јаковљев понос
као славу Израиља,
премда су их опустошили душмани
и посекли им лозе.
3 Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4 По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5 Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6 Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7 Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8 Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9 Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10 Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11 Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12 Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13 „Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
Прича о истрајној удовици
18 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2 Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3 У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4 Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5 ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6 Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7 Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15 Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16 Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18 Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?[a] Нико није добар осим самога Бога. 20 Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21 Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22 Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23 Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24 Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25 Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27 Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28 Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30 који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31 Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33 Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана ускрснути.“
34 Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.