M’Cheyne Bible Reading Plan
11 Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је дом Јудин и племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против Израиља, да поврате царство Ровоаму.
2 Али Господња реч дође Семају, човеку Божијем: 3 „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином и свем Израиљу у Јуди и Венијамину: 4 ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали Господње речи и вратили се са похода на Јеровоама.
Ровоам јача Јуду
5 Ровоам је пребивао у Јерусалиму и зидао градове-утврђења у Јуди. 6 Тако је сазидао Витлејем, Етам, Текују, 7 Вет-Сур, Сокот, Одолам, 8 Гат, Марису, Зиф, 9 Адораим, Лахис, Азеку, 10 Сарају, Ајалон и Хеврон. То су били градови-утврђења у Јуди и Венијамину. 11 Када их је учврстио, поставио им је заповеднике и снабдео их залихама хране, уља и вина. 12 Опремио је све градове штитовима, копљима, ојачао их силно, тако да су му припадали и Јуда и Венијамин.
13 Свештеници и Левити, који су били по целом Израиљу, дошли су са свих страна и приклонили му се. 14 Левити су оставили пашњаке и имања и прешли у Јуду и Јерусалим, јер су их Јеровоам и његови синови одбацили као Господње свештенике. 15 Јеровоам је поставио своје свештенике за жртвене брегове, за кипове јараца и телади које је направио. 16 За њима су дошли из свих племена Израиља, они који су срцем тражили Господа, Бога Израиљевог, да у Јерусалиму принесу жртву Господу, Богу својих отаца. 17 Они су три године јачали и Јудино царство и Ровоама, Соломоновог сина. Наиме, ишли су три године Давидовим и Соломоновим путем.
Ровоамова породица
18 Ровоам је оженио Махалату, ћерку Давидовог сина Јеримота, и Авихаилу, ћерку Јесејевог сина Елијава, 19 која му је родила синове: Јеуса, Семарију и Зама. 20 После ње је оженио Маху, Авесаломову ћерку, која му је родила Авију, Атају, Зизу и Селомита 21 Ровоам је волео Маху, Авесаломову ћерку више од свих својих жена и иноча. Имао је осамнаест жена и шездесет иноча и изродило му се двадесет осам синова и шездесет ћерки.
22 Ровоам је за главара поставио Махиног сина Авију, да буде владар својој браћи, јер је желео да га зацари. 23 Поступао је мудро, па је неке од синова изаслао по читавој Јуди и Венијамину, по свим градовима-утврђењима и дао им обиље хране и много жена.
Сисак напада Јерусалим
12 Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. 2 Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, 3 са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. 4 Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.
5 Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“
6 И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“
7 А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, 8 али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“
9 Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. 10 Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. 11 Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.
12 Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.
13 Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. 14 Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.
15 Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. 16 Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.
Цркви у Ефесу
2 Анђелу цркве у Ефесу напиши:
’Ово говори онај који држи седам звезда у својој десници и хода међу седам златних свећњака.
2 Знам твоја дела, твој труд, и твоју постојаност, те да не можеш да поднесеш зле људе. Ти си искушао оне који себе називају апостолима, а у ствари то нису, и открио си да су лажљивци. 3 Знам и то да си постојан и да си много поднео ради мене, а да ниси поклекнуо.
4 Ипак, имам нешто против тебе: изгубио си ону жарку љубав коју си имао у почетку. 5 Сети се, дакле, какав си био пре него што си пао, покај се и чини дела која си чинио у почетку. У противном, доћи ћу к теби и уклонићу твој свећњак с његовог места, ако се не покајеш. 6 Ипак, ово чиниш добро: мрзиш дела николаита која и ја мрзим.
7 Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама! А победнику ћу дати да једе плод од дрвета живота, које је у Божијем рају.’
Цркви у Смирни
8 Анђелу цркве у Смирни напиши:
’Ово говори Први и Последњи, који је био мртав, али је оживео.
9 Знам твоју невољу и сиромаштво. Ипак, ти си богат! Знам и за увреде који су ти нанели они који себе називају Јеврејима, али то нису; они су Сатанина синагога. 10 Не бој се онога што треба да претрпиш. Ево, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу да вас куша, и бићете десет дана у невољи. Буди веран до смрти, па ћу ти дати венац живота.
11 Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама! Победнику друга смрт неће наудити.’
Цркви у Пергаму
12 Анђелу цркве у Пергаму напиши:
’Ово говори онај који држи мач оштар са обе стране.
13 Знам да живиш тамо где је престо Сатанин. Ипак, ти си ми веран и ниси се одрекао вере у мене ни у дане када је мој верни сведок Антипа био убијен код вас – где Сатана пребива.
14 Али имам нешто мало против тебе. Наиме, имаш тамо неке који држе учење Валама, који је поучио Валака да наведе на грех народ Израиљев, да једу храну жртвовану идолима и да се одају блуду. 15 Тако и ти имаш такве који држе учење николаита. 16 Покај се, дакле, јер ако нећеш, доћи ћу ти ускоро, па ћу заратити с њима мачем својих уста.
17 Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама! Победнику ћу дати скривену ману и бели камен. На камену је уписано ново име, које не зна нико сем онога који га прима.’
Цркви у Тијатири
18 Анђелу цркве у Тијатири напиши:
’Ово говори Син Божији, који има очи као ужарени огањ, а ноге као блистава бронза.
19 Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоју службу и твоју постојаност. Знам и да твоја садашња дела надмашују она пређашња.
20 Али имам нешто против тебе: допушташ, наиме, жени по имену Језавеља, која себе назива пророчицом, да учи и заводи моје слуге да се одају блуду и да једу месо жртвовано идолима. 21 Дао сам јој неко време да се покаје, али она неће да се покаје за своје блудничење. 22 Ево, бацићу је на постељу, а оне који блудниче са њом у велику невољу, ако се не покају за своја дела. 23 А њену децу изручићу смрти, па ће све цркве знати да сам ја онај који испитује бубреге[a] и срца. Ја ћу свакоме од вас платити.
24 А вама осталима у Тијатири, који не следите ово учење и који, по вашим речима, нисте упознали сатанске дубине, кажем: не намећем вам додатно бреме. 25 Само држите чврсто оно што имате, док ја не дођем.
26 А победнику, ономе који до краја чини што сам заповедио, даћу власт над народима, 27 да влада над њима гвозденим жезлом, и да их разбија као земљано посуђе. 28 Ту власт сам примио од свога Оца. И још ћу му дати звезду Даницу.
29 Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама!’
Јерусалим
3 Јао поганом и оскрнављеном граду силеџији!
2 Он не слуша глас
и не прихвата прекор Господњи.
Не поуздаје се у Бога свога
и не прилази му.
3 Усред њега главари његови
су лавови што ричу,
судије су му ноћни вуци
што до јутра све кости оглођу.
4 Његови пророци су бахати,
људи издајници.
Свештеници његови светињу скрнаве
и Закон крше.
5 Праведан је Господ усред њега!
Он не чини неправду.
Свако јутро своју правду даје
и кад сване он се не повлачи.
Али злотвор ни тад за срамоту не зна.
Јерусалим се не каје
6 „Затро сам народе
и срушио им куле.
Улице сам им опустошио
да ни пролазника нема.
Градове им зарушио
и никога нема,
нема становника.
7 А рекох:
’Свакако ћеш ме се уплашити,
прихватићеш прекор.’
Тада му се неће порушити пребивалиште
свим оним што сам наумио за њега.
Ипак, упорно су грешили
свим делима својим.
8 Зато ме чекајте
– говори Господ –
до дана када ћу се дићи због плена.
Јер је моја одлука да окупим народе,
да саберем царства
и на њих излијем своју јарост
и сав пламен гнева свога.
Тако ће у ватри ревности моје
сва земља бити прогутана.
Обнова остатка Израиља
9 Тада ћу да дам народима чиста уста
да сваки од њих призива име Господње
и раме уз раме му служе.
10 С друге стране, од река кушанских,
донеће ми житне жртве моји молиоци,
ћерка мојих расејаних.
11 Нећеш се стидети тога дана свих својих поступака
којима си се бунио против мене.
Тада ћу уклонити од тебе оне охоле,
твоје поносите,
па се више нећеш бахатити
на мојој светој гори.
12 У теби ћу оставити
народ кротак и сиромашан,
и они ће уточиште наћи
у имену Господњем.
13 Остатак Израиља неће чинити неправду
и лажи неће говорити.
Неће им у устима бити језик обмане
него ће се напасати и почиваће.
Неће бити никог да их плаши.“
14 Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15 Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16 Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17 Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18 „Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19 Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20 Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
Исус – утеловљена реч
1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2 Он је у почетку био са Богом.
3 Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4 У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5 Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.
6 Бог је послао човека по имену Јован. 7 Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8 Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“
21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“
„Нисам“ – одговори Јован.
„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.
„Нисам“ – одговорио је Јован.
22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“
23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“
24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“
26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“
28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.
Исус – Јагње Божије
29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“
32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[c], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.