M’Cheyne Bible Reading Plan
Соломонови подухвати
8 Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио Дом Господњи и царев двор, 2 Соломон је обновио градове које му је дао Хирам и у њима населио Израиљце. 3 Потом је отишао у Амат-Сову и освојио га. 4 Подигао је Тадмор у пустињи и све градове-складишта у Амату. 5 Саградио је доњи и горњи Вет-Орон, утврђења са бедемима, вратима и решеткама. 6 Затим, Валат и све Соломонове градове-складишта, све градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.
7 А свим народима који су преостали од Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, који нису Израиљци – 8 њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису истребили – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. 9 Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом за свој рад; они су били ратници, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. 10 Соломон је међу њима имао две стотине педесет надзорника који су управљали народом.
11 Соломон је преселио фараонову ћерку из Давидовог града у кућу коју је саградио за њу. Рекао је: „Нека моја жена не борави у кући Давида, цара Израиљевог, јер су сва места посвећена доласком Ковчега Господњег.“
12 Затим је Соломон принео Господу свеспалнице на жртвеник Господњи који је направио пред тремом 13 А свакодневне жртве су се према Мојсијевим заповестима приносиле суботом, младинама и трипут годишње на одређене празнике: на празник Бесквасних хлебова, на празник Седмица и на празник Сеница. 14 Према очевом, Давидовом упутству, поставио је редове свештеника у њихову службу и Левите на њихове дужности: да пред свештеницима свакодневно славе и служе. Поставио је и чуваре по њиховим редовима, од врата до врата, јер је тако заповедио Давид, човек Божији. 15 Није се одступало од упутстава цара Давида о свештеницима, Левитима или о ризницама.
16 Тако су сви Соломонови послови били готови до дана оснивања Дома Господњег, до његовог завршетка. Тако је завршен Господњи Дом.
17 Након тога Соломон је отишао у Есион-Гевер и у Елат на обали мора, у Едому. 18 Хирам је послао по својим слугама бродове и поморце који су били искусни на мору. Они су заједно са Соломоновим слугама отишли у Офир и оданде узели четири стотине педесет таланата[a] злата и донели га цару Соломону.
Уводни поздрав
1 Од старешине, вољеном Гају, кога истински волим. 2 Вољени мој, молим се да ти у свему буде добро, и да те здравље служи, као што је твојој души добро.
Похвала за доброчинства
3 Веома сам се обрадовао када су нека браћа дошла и потврдила ми да си веран истини, као што увек и живиш по њој. 4 За мене нема веће радости од оне када чујем да моја деца по истини живе.
5 Вољени мој, верно поступаш у ономе што чиниш за браћу, чак и за оне који су странци. 6 Они су посведочили пред црквом о твојој љубави. Добро ћеш учинити ако их опремљене пошаљеш на пут како је достојно Бога. 7 Јер они су ради његовог имена кренули на пут, и не примају ништа од незнабожаца. 8 Према томе, ми смо дужни да прихватамо такве људе, да бисмо били сарадници истине.
Диотрефова жеља за влашћу
9 Писао сам нешто и цркви, али нас не прима Диотреф, који хоће да буде први међу њима. 10 Зато ћу га, када будем дошао, подсетити на оно што чини, те како нас клевеће злобним речима. И то му није довољно; шта више, он не прима браћу, те брани онима који би то хтели и искључује их из цркве.
11 Вољени мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко добро чини, од Бога је, а ко чини зло, никада није видео Бога. 12 Што се тиче Димитрија, за њега су сви дали добро сведочанство, па и сама истина сведочи похвално о њему. И ми сведочимо, па знаш да је наше сведочанство истинито.
Завршни поздрав
13 Много тога бих имао да ти саопштим, али то нећу учинити пером и мастилом, 14 но се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо усмено разговарати.
15 Мир са тобом! Поздрављају те пријатељи. И ти поздрави пријатеље, сваког поименце.
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:
2 О, Господе, чуо сам вест о теби
и уплашио сам се!
О, Господе, оживи дело своје у времену,
обнови га усред година,
сети се да се смилујеш у гневу своме.
3 Са Темана долази Бог
и Светитељ са Горе Фарана. Села[a]
Величанство његово покрива небеса,
а слава његова земљу испуњава.
4 Његово светло блиста,
а у руци му је двокрака муња,
где је скровиште снаге његове.
5 Пред њим помор иде,
а пошаст га све у стопу прати.
6 Када стане, тад се земља тресе;
кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
и слежу се брда древна,
јер древни су путеви његови.
7 Видео сам тугу под шаторима Кушана,
подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.
8 О, Господе, јеси ли на реке гневан?
Гневиш ли се ти на реке
или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
својих бојних кола спасења.
9 Разоткривен и видно је постављен лук твој,
реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
10 Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
бездан се јавља хуком својим
и руке своје високо диже.
11 Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
умину на светло стрела твојих
и на блесак сјаја твога копља.
12 Ти у љутњи земљу газиш,
у јарости ти народе вршеш.
13 Излазиш због спасења свог народа,
због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
разоткриваш од пете до врата. Села
14 Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
прождиру сиромаха.
15 Ти газиш по мору коњима својим
и пене се велике воде.
16 И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
што долази на народ који нас напада.
17 Ако смоква и не пропупи,
ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
и ишчезне стока из обора,
18 у Господу ја ћу да ускликнем
и веселим се у Богу мог спасења!
19 Господ Бог је моја снага!
Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
по мом кршу даде ми да ходам.
Хоровођи уз моје жичане инструменте.
Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
22 Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2 Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3 Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4 Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5 Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6 Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7 Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8 Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9 Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10 Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11 па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13 Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14 Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15 Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16 Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17 Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18 Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19 Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21 Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22 Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23 Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24 Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25 Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26 Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27 Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28 Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29 Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30 Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31 Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32 Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34 Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35 Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37 Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38 Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39 Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40 Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41 Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42 говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43 Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44 Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45 Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46 Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47 Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48 али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49 Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50 Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52 Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53 Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54 Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55 Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56 Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57 Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58 Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59 Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60 Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61 Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62 Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70 Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71 Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.