M’Cheyne Bible Reading Plan

22 Стога Давид рече: »Овде ће бити Дом ГОСПОДА, Бога, а тако и жртвеник за жртве паљенице за Израел.«

Припреме за изградњу Храма

² Давид нареди да се окупе странци који су живели у Израелу и међу њима одреди каменоресце, да припреме клесани камен за изградњу Божијег Дома. ³ Он набави велике количине гвожђа, да се направе клинови за крила капија и за окове, и бронзе више него што се може измерити. ⁴ Набави и кедрових дебала, више него што се може избројати, јер су му Сидонци и Тирци донели много кедровине.

⁵ Давид рече: »Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се сагради ГОСПОДУ треба да буде силно величанствен, славан и сјајан у очима свих народа. Зато ћу ја све спремити за њега.«

Тако је Давид пре своје смрти обавио опсежне припреме, ⁶ а онда позвао свог сина Соломона и заповедио му да сагради храм за ГОСПОДА, Бога Израеловог.

⁷ Давид рече Соломону: »Сине мој, гајио сам у срцу жељу да саградим храм који ће носити Име ГОСПОДА, мога Бога. ⁸ Али дође ми реч ГОСПОДЊА: ‚Пролио си много крви и водио много ратова. Нећеш ти саградити храм који ће носити моје Име, јер си преда мном пролио много крви на земљи. ⁹ Него, имаћеш сина који ће бити човек мира и спокоја. Даћу му починак од свих његових непријатеља унаоколо. Зваће се Соломон и за време његове владавине даћу Израелу мир и спокојство. ¹⁰ Он је тај који ће саградити храм за моје Име. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити отац. И ја ћу довека учврстити престо његовог царства над Израелом.‘

¹¹ »А сада, сине мој, нека ГОСПОД буде с тобом, да успеш да саградиш храм ГОСПОДУ, своме Богу, као што је рекао за тебе. ¹² Нека ти ГОСПОД да проницљивости и мудрости када те постави над Израелом, да се држиш Закона ГОСПОДА, твога Бога. ¹³ Успећеш ако се будеш помно држао уредби и законâ које је ГОСПОД дао Мојсију за Израел. Буди јак и храбар. Не бој се и не обесхрабруј. ¹⁴ Много сам се трудио да за Дом ГОСПОДЊИ прикупим сто хиљада таланата^[a] злата, милион таланата^[b] сребра, толико бронзе и гвожђа да се не може ни измерити, и дрво и камен. А ти томе можеш и додати. ¹⁵ Имаш много радника: клесарâ, зидарâ и тесарâ, а тако и људи вичних свакој врсти рада ¹⁶ са златом и сребром, бронзом и гвожђем – не зна им се броја. А сада, почни да градиш и нека је ГОСПОД с тобом.«

¹⁷ Потом Давид заповеди свим израелским поглаварима да помогну његовом сину Соломону.

¹⁸ Он им рече: »Зар није ГОСПОД, ваш Бог, уз вас? Зар вам није дао починак свуда унаоколо? Јер, он ми је предао у руке становнике земље, и они су сада поданици ГОСПОДА и његовог народа. ¹⁹ Сада се срцем и душом посветите тражењу ГОСПОДА, свога Бога. Почните да градите светилиште ГОСПОДА, Бога, да бисте могли да донесете Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и свете Божије предмете у храм који ће се сазидати за ГОСПОДЊЕ Име.«

Жене и мужеви

3 Тако се и ви, жене, потчињавајте својим мужевима, да, ако се неки не покоравају Речи, буду придобијени без речи, понашањем својих жена, ² када виде поштовање и чистоту у вашем понашању. ³ Нека ваша лепота не потиче од спољних украса – плетења косе, кићења златом или облачења лепе одеће – ⁴ него од вашег унутрашњег бића, од непролазне лепоте кротког и смиреног духа, што је у Божијим очима драгоцено. ⁵ Јер, тако су се у прошлости украшавале свете жене које су се уздале у Бога, потчињавајући се својим мужевима, ⁶ као Сара, која је била послушна Аврааму и звала га господаром. Ви сте њене кћери ако чините добро и не бојите се никаквог застрашивања.

⁷ Тако и ви, мужеви, будите увиђавни према својим женама и указујте им поштовање као слабијем полу и сунаследницама милосног дара живота, да ништа не омете ваше молитве.

Страдање ради праведности

⁸ На крају, сви будите сложни, саосећајни, братољубиви, милосрдни и понизни. ⁹ Не узвраћајте зло за зло ни увреду за увреду, него благосиљајте, јер сте на то позвани – да наследите благослов. ¹⁰ Јер:

¹³ Ко ће, дакле, да вам науди ако жарко желите да чините добро? ¹⁴ Али, благо вама ако и страдате ради праведности. »Не бојте се њиховог застрашивања;^[a] не плашите се.«^{(B) 15} Него, нека Господ Христос буде свет у вашем срцу и увек будите спремни да одговорите сваком ко од вас затражи образложење наде која је у вама. ¹⁶ Али чините то благо и с поштовањем, чисте савести, да они који оцрњују ваше добро владање у Христу буду постиђени оним за шта вас клевећу.

¹⁷ Боље је, ако је Божија воља, да страдате чинећи добро него чинећи зло. ¹⁸ Јер, Христос је једном заувек умро за грехе – праведан за неправедне – да вас доведе Богу. Убијен је, додуше, у телу, али је оживљен у духу. ¹⁹ У њему је и отишао и проповедао духовима у Тамници, ²⁰ онима који су у прошлости били непокорни, када је Бог стрпљиво чекао у Нојево време, док се градио ковчег, у којем се само неколико њих, то јест осам душа, спасло кроз воду. ²¹ Њена слика, крштење – не уклањање телесне нечистоће, него Богу упућена молитва за чисту савест – сада и вас спасава посредством васкрсења Исуса Христа, ²² који је Богу здесна, пошто је отишао на небо, где му се потчињавају анђели, власти и силе.

1 У време владавине Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, реч ГОСПОДЊА долазила је Михеју из Морешета. Ово је виђење које је видео о Самарији и Јерусалиму.

Судија долази

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу^[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

² Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. ³ Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. ⁴ Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

⁵ »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ ⁶ И ако тамо буде мирољубив човек^[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. ⁷ Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

⁸ »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. ⁹ Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ ¹⁰ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ¹¹ ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ ¹² Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

¹³ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. ¹⁴ Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[c] ћеш се суновратити!

¹⁶ »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

¹⁷ Седамдесет двојица^[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

¹⁸ А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

²¹ Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

²² »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

²³ Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. ²⁴ Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

²⁵ Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

²⁶ »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

²⁷ Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘^(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘^(B)«

²⁸ »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

³⁰ Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. ³¹ А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. ³² Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. ³³ Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, ³⁴ па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара^[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

³⁶ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

³⁷ »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

⁴⁰ Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

⁴¹ »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, ⁴² а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«