M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид наноси пораз Амонцима и Арамејцима

(2. Сам 10,1-19)

19 После неког времена умре Нахаш, цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син.

² Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом, јер је и његов отац показао љубав према мени.«

Тако Давид посла гласнике да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца.

Када су Давидове слуге дошле Хануну у земљи Амонаца да му изразе саучешће, ³ амонски поглавари рекоше Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изјаве саучешће? Они су дошли к теби да истраже земљу и уходе је да би је освојили.«

⁴ Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија их, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.

⁵ Када је неко дошао и јавио Давиду за његове људе, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«

⁶ Амонци увидеше да су увредили Давида, па Ханун и Амонци послаше хиљаду таланата^[a] сребра да унајме борна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Маахе и Цове. ⁷ Унајмише тридесет две хиљаде борних кола и коњаникâ и уз то цара Маахе и његове војнике, па ови дођоше и утаборише се код Медве, док су се Амонци окупили из својих градова и кренули у рат.

⁸ Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском.

⁹ Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су цареви који су дошли били засебно на пољу. ¹⁰ Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима. ¹¹ Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.

¹² Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама. ¹³ Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити онако како мисли да је најбоље.«

¹⁴ Онда Јоав и његови војници кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим. ¹⁵ Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Јоавовим братом Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати у Јерусалим.

¹⁶ Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, послаше гласнике да доведу Арамејце предвођене Шофахом, заповедником Хададезерове војске с оне стране Еуфрата^[b].

¹⁷ Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел и пређе преко реке Јордан. Он крену на Арамејце и сврста војску у бојне редове према Арамејцима. Они га нападоше, ¹⁸ али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам хиљада њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака, а уби и Шофаха, заповедника њихове војске.

¹⁹ Видевши да их је Израел поразио, Хададезерови поданици склопише мир с Давидом и постадоше његови поданици. Тако Арамејци више нису хтели да помажу Амонцима.

Давид заузима Рабу

(2. Сам 12,26-31)

20 Наредног пролећа, у време када цареви полазе у рат, Јоав изведе војску и опустоши земљу Амонаца, па оде и опседе Рабу, а Давид остаде у Јерусалиму. Јоав нападе Рабу и поруши је. ² Давид узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант^[c] злата и са драгим каменом на себи – па му је ставише на главу. Из града узе велик плен ³ и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се Давид са свом војском врати у Јерусалим.

Битке с филистејским дивовима

(2. Сам 21,15-22)

⁴ После неког времена, изби рат са Филистејцима у Гезеру. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сипаја, једног од потомака Рефајаца, и тако покори Филистејце. ⁵ У другој бици с Филистејцима, Елханан син Јаиров уби Лахмија, брата Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило. ⁶ У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози. ⁷ Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

⁸ То су били потомци Рафе из Гата, и све су их убили Давид и његове слуге.

1 Петар, апостол Исуса Христа, изабраним странцима на земљи, расејанима по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, ² који су, освештањем које је извршено Духом, изабрани у складу са предзнањем Бога Оца да буду послушни и пошкропљени крвљу Исуса Христа:

милост вам и мир у изобиљу.

Жива нада

³ Нека је благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа. Он нас је у свом великом милосрђу, васкрсењем Исуса Христа из мртвих, поново родио за живу наду, ⁴ за наследство које не пропада, не квари се и не вене. Оно се на небесима чува за вас, ⁵ које Божија сила, кроз веру, чува за спасење, спремно да се открије у последње време. ⁶ Због тога се радујете, иако вас сада, ако треба, накратко жалосте разна искушења. ⁷ Она су ту да ваша вера – драгоценија од злата које се проверава ватром – буде проверена и донесе вам похвалу, славу и част приликом Откривења Исуса Христа. ⁸ Иако га нисте видели, ви га волите; иако га не видите, у њега сада верујете и кличете од неизрециве и славне радости, ⁹ јер остварујете циљ своје вере: спасење своје душе.

¹⁰ То спасење су помно истраживали и испитивали пророци, који су пророковали о милости намењеној вама, ¹¹ покушавајући да проникну у време и околности на које је Христов Дух у њима указивао када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће уследити. ¹² Откривено им је да нису служили себи, него вама када су говорили о овом што вам је сада објављено преко оних који су вам проповедали еванђеље у Светоме Духу, посланом са неба, а у шта и анђели жуде да завире.

Позив на светост

¹³ Стога, припремите свој ум, будите трезвени, потпуно се поуздајте у милост коју ће вам донети Откривење Исуса Христа. ¹⁴ Као послушна деца, не поводите се за својим ранијим пожудама из временâ незнања. ¹⁵ Него, као што је свет Онај који вас је позвао, и ви будите свети у свему што чините. ¹⁶ Јер, записано је: »Будите свети, јер сам ја свет.«^(A)

¹⁷ Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи. ¹⁸ Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом, ¹⁹ него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге. ²⁰ Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас ²¹ који кроз њега верујете у Бога, који га је васкрсао из мртвих и прославио, да ваша вера и нада буду у Богу.

²² Пошто сте послушношћу истини очистили своју душу за нелицемерно братољубље, из свега срца волите један другога. ²³ Јер, ви нисте поново рођени из распадљивог семена, него из нераспадљивог – живом и постојаном Божијом речју. ²⁴ Јер:

А та Реч је еванђеље које вам је објављено.

Јона се покорава ГОСПОДУ

3 Реч ГОСПОДЊА дође Јони други пут: ² »Спреми се и иди у велики град Ниниву и објави му поруку коју сам ти дао.«

³ И Јона послуша реч ГОСПОДЊУ и спреми се и оде у Ниниву. Нинива је била толико велик град да је требало три дана хода да се кроз њу прође.

⁴ Првога дана Јона крену кроз град, објављујући: »Још четрдесет дана и Нинива ће бити разорена.«

⁵ Нинивљани повероваше Богу, па прогласише пост и сви се, од највећег до најмањег, обукоше у кострет. ⁶ Када је вест стигла до цара Ниниве, он устаде са свога престола, скину своје царско рухо и обуче се у кострет, па седе у прашину.

⁷ Онда цар разасла проглас по Ниниви:

»Цар и његови великаши наређују:

»Ниједан човек ни животиња од крупне и ситне стоке не смеју ни да једу ни да пију. ⁸ Сваки човек и животиња морају да носе кострет. Нека свако силно вапије Богу и окрене се од свога злог начина живота и насиља. ⁹ Јер, ко зна? Можда ће се Бог предомислити и неће, у својој самилости, искалити свој љути гнев, па нећемо изгинути.«

¹⁰ Видевши шта су урадили и како су се окренули од свога злог начина живота, Бог се смилова и не доведе на њих зло којим им је био запретио.

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)

8 После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, ³ Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.

⁴ Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: ⁵ »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. ⁶ Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. ⁷ Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. ⁸ А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

⁹ Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

¹⁰ А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

¹¹ »А ово је значење приче: семе је Божија реч. ¹² Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. ¹³ Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. ¹⁴ Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. ¹⁵ А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

Светиљка

(Мк 4,21-25)

¹⁶ »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. ¹⁷ Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. ¹⁸ Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)

¹⁹ Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

²⁰ Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

²¹ А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Мк 4,35-41)

²² Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.«

И испловише. ²³ Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.

²⁴ Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!«

А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.

²⁵ »Где вам је вера?« упита он ученике.

А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)

²⁶ Потом допловише у герасински^[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. ²⁷ Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

²⁸ Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

²⁹ Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

³⁰ »Како се зовеш?« упита га Исус.

А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. ³¹ Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

³² А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. ³³ Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. ³⁴ Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, ³⁵ па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. ³⁶ А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, ³⁷ сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

³⁸ А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: ³⁹ »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«

И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)

⁴⁰ Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. ⁴¹ Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, ⁴² јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. ⁴³ А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења^[b] и нико није могао да је излечи. ⁴⁴ Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

⁴⁵ А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«

Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

⁴⁶ Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

⁴⁷ Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

⁴⁸ »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

⁴⁹ Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

⁵⁰ А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

⁵¹ Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. ⁵² А сви су плакали и туговали за њом.

»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

⁵³ Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

⁵⁴ Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

⁵⁵ Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. ⁵⁶ Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.