M’Cheyne Bible Reading Plan

Ковчег савеза одлази из Кирјат-Јеарима

(2. Сам 6,1-11)

13 Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – ² па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. ³ Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«

⁴ И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.

⁵ Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. ⁶ Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. ⁷ Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. ⁸ Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. ⁹ Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ¹⁰ ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. ¹¹ Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза^[a].

¹² Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« ¹³ Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. ¹⁴ Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.

Давид у Јерусалиму

(2. Сам 5,11-16)

14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. ² Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

³ Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери. ⁴ Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, ⁵ Јивхар, Елишуа, Елпелет, ⁶ Ногах, Нефег, Јафија, ⁷ Елишама, Беелјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(2. Сам 5,17-25)

⁸ Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.

⁹ А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим. ¹⁰ Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«

¹¹ Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим^[b]. ¹² Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.

¹³ Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину, ¹⁴ па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. ¹⁵ Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

¹⁶ Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.

¹⁷ Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.

1 Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.

Искушења

² Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, ³ знајући да провера ваше вере развија истрајност. ⁴ А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.

⁵ Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. ⁶ Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. ⁷ Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа ⁸ – човек подељене душе и непостојан у свему што чини^[a].

⁹ Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу, ¹⁰ а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет. ¹¹ Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима^[b].

¹² Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.

¹³ Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава. ¹⁴ Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами. ¹⁵ Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.

¹⁶ Не заваравајте се, драга моја браћо. ¹⁷ Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба^[c], од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка. ¹⁸ Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.

Слушање и извршавање

¹⁹ И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи, ²⁰ јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом. ²¹ Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.

²² Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте. ²³ Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу: ²⁴ погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа. ²⁵ Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.

²⁶ Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна. ²⁷ Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.

Корпа с плодовима

8 Ово ми је показао Господ ГОСПОД: корпу пуну зрелих плодова. ² Он ме упита: »Амосе, шта видиш?« а ја рекох: »Корпу пуну зрелих плодова.«

Тада ми ГОСПОД рече: »Примакао се крај^[a] моме народу Израелу. Више га нећу штедети.«

³ »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »песме у Храму претвориће се у јадиковке. Биће много лешева побацаних посвуда. Пст!«

Пропаст Израела

⁷ ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили.

Јован Крститељ припрема пут

(Мт 3,1-12; Мк 1,1-8; Јн 1,19-28)

3 Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине, ² а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи, ³ па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ, ⁴ као што је записано у књизи пророка Исаије:

⁷ Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? ⁸ Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. ⁹ Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«

¹⁰ »Па шта онда да чинимо?« упита га народ.

¹¹ »Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«

¹² Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«

¹³ А он им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«

¹⁴ Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?«

Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«

¹⁵ А народ је био у стању ишчекивања и сви су се питали да није можда Јован Христос.

¹⁶ Јован им свима одговори, рекавши: »Ја вас крштавам водом. Али, долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни ремење на његовој обући да одвежем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹⁷ У руци му је вејача којом ће очистити своје гумно и скупити пшеницу у свој амбар, а плеву спалити неугасивим огњем.«

¹⁸ Тако је Јован, опомињући их још многим другим речима, народу објавио еванђеље. ¹⁹ А тетрарх Ирод, кога је Јован укорио због Иродијаде, жене његовог брата, и због свих злодела која је починио, ²⁰ на све то додаде и ово: затвори Јована у тамницу.

Исусово крштење

(Мт 3,13-17; Мк 1,9-11)

²¹ Када се крстио сав народ, крстио се и Исус. И док се молио, отвори се небо ²² и на њега се спусти Свети Дух у обличју голуба.

А са неба се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«

Родослов Исуса Христа

(Мт 1,1-17)

²³ Исус је, када је почео своје деловање, имао око тридесет година и био је – како се сматрало –