M’Cheyne Bible Reading Plan

Припреме за преношење Ковчега савеза у Јерусалим

15 Када је Давид подигао себи зграде у Давидовом граду, он припреми и место за Божији ковчег и подиже шатор за њега.

² Онда рече: »Нико осим Левитâ не сме да носи Божији ковчег, јер је ГОСПОД њих изабрао да носе ГОСПОДЊИ ковчег и да служе пред њим довека.«

³ Давид окупи сав Израел у Јерусалиму како би пренели ГОСПОДЊИ ковчег на место које је за њега припремио.

⁴ Он сазва Ааронове потомке и Левите:

¹¹ Тада Давид позва свештенике Садока и Авиатара и Левите Уриела, Асају, Јоила, Шемају, Елиела и Аминадава, ¹² па им рече: »Ви сте главе левитских породица. Ви и ваша сабраћа Левити треба да се освештате и да донесете Ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог, на место које сам за њега припремио. ¹³ Прошли пут га нисте преносили ви, Левити, па је ГОСПОД, наш Бог, плануо гневом на нас зато што га нисмо питали како да то урадимо као што је прописано.«

¹⁴ И свештеници и Левити се освешташе, да би пренели ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог. ¹⁵ Левити су Ковчег носили на раменима помоћу мотки, као што је заповедио Мојсије у складу са Божијом речју.

¹⁶ Давид рече левитским поглаварима да одреде међу својом сабраћом певаче, да певају радосне песме уз звуке музичких инструмената: лира, харфи и чинела. ¹⁷ И Левити одредише Хемана сина Јоиловог, од његове сабраће Асафа сина Берехјиног, а од њихове сабраће Мераријеваца Етана сина Кушајиног ¹⁸ и са њима њихову сабраћу нижег реда: Захарију, Јаазиела, Шемирамота, Јехиела, Унија, Елиава, Бенају, Маасеју, Матитју, Елифелеха, Микнеју, Јовид-Едома и Јеиела, чуваре капија. ¹⁹ Свирачи Хеман, Асаф и Етан одређени су да ударају у бронзане чинеле, ²⁰ Захарија, Азиел, Шемирамот, Јехиел, Уни, Елиав, Маасеја и Бенаја да свирају лире према аламоту, ²¹ а Матитја, Елифелех, Микнеја, Јовид-Едом, Јеиел и Азазја да свирају харфе према шеминиту. ²² Кенанју, поглавара Левитâ, одредише да води певање. Ту дужност су му поверили зато што је био томе вичан.

²³ Берехју и Елкану одредише за стражаре код Ковчега.

²⁴ Свештенике Шеванју, Јосафата, Натанаила, Амасаја, Захарију, Бенају и Елиезера одредише да свирају трубе пред Божијим ковчегом. И Јовид-Едома и Јехију одредише за стражаре код Ковчега.

Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим

(2. Сам 6,12-23)

²⁵ Тада Давид и израелске старешине и заповедници над хиљадама одоше да пренесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Јовид-Едомове куће радујући се. ²⁶ Пошто је Бог помогао Левитима који су преносили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, принето је на жртву седам јунаца и седам овнова.

²⁷ Давид је на себи имао огртач од танког лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Кенанја, који је руководио певањем хорова. А Давид је на себи имао и ланени наплећак.

²⁸ Сав Израел је доносио Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза уз клицање, звук овнујских рогова, труба и чинела, и свирку лира и харфи. ²⁹ А када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра, и зато га презре.

Против пристрасности

2 Браћо моја, верујте у нашег славног Господа Исуса Христа не гледајући ко је ко. ² Јер, ако на ваш састанак дође човек са златним прстеном и у раскошној одећи, а дође и сиромах у ритама, ³ па ви с наклоношћу погледате онога у раскошној одећи и кажете му: »Ти лепо седи овде«, а оном сиромаху кажете: »Ти стани тамо«, или »Седи ми овде до ногу«, ⁴ зар тако не правите разлике међу собом и не постајете судије са злим мислима?

⁵ Чујте, драга моја браћо: зар Бог није изабрао сиромашне у очима света да буду богати вером и да наследе Царство, које је обећао онима који га воле? ⁶ А ви презресте сиромаха! Зар нису баш богаташи ти који вас угњетавају и вуку на судове? ⁷ Зар управо они не оцрњују племенито име којим сте названи?

⁸ Ако се држите царског закона из Писма: »Воли свога ближњега као самога себе«^(A), добро чините. ⁹ Али, ако гледате ко је ко, чините грех и Закон вас осуђује као прекршиоце. ¹⁰ Јер, ко се држи целог Закона, а само у једној ствари посрне, крив је за кршење целог Закона. ¹¹ Онај, наиме, који је рекао: »Не учини прељубу«^(B), рекао је и: »Не убиј«^(C). Ако, дакле, не учиниш прељубу, а убијеш, постао си прекршилац Закона.

¹² Говорите и чините као они којима ће се судити по закону слободе. ¹³ Јер, суд ће бити немилосрдан према ономе ко сâм није био милосрдан. Милосрђе слави победу над судом.

Вера и дела

¹⁴ Каква је корист од тога, браћо моја, ако неко говори да има веру, а нема дела? Зар таква вера може да га спасе? ¹⁵ Ако неки брат или сестра немају шта да обуку или немају да једу сваког дана, ¹⁶ а неко од вас им каже: »Идите у миру, утоплите се и наједите«, а не дâ им оно што им је потребно за тело, каква је корист од тога? ¹⁷ Тако је и вера, ако нема делâ, сама по себи мртва.

¹⁸ Али неко ће рећи: »Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми своју веру без делâ, а ја ћу ти показати веру својим делима.«

¹⁹ Ти верујеш да постоји само један Бог. Добро чиниш! И ђаволи то верују и дрхте!

²⁰ Хоћеш ли да сазнаш, неразумни човече, да је вера без делâ безвредна^[a]? ²¹ Зар наш праотац Авраам није био оправдан делима када је на жртвенику принео свог сина Исаака? ²² Видиш да се вера удружила с његовим делима и да су дела допунила веру. ²³ А испунило се и Писмо које каже: »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност«^(D) и би назван Божијим пријатељем. ²⁴ Видите да се човек оправдава делима, а не само вером.

²⁵ Зар се није тако и блудница Раава оправдала делима када је примила гласнике и извела их другим путем?

²⁶ Као што је тело без духа мртво, тако је мртва и вера без делâ.

9 Видех Господа како стоји крај жртвеника и каже:

Обећање обнове Израела

Ђаво искушава Исуса

(Мт 4,1-11; Мк 1,12-13)

4 Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу, ² где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.

³ А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘^(A)«

⁵ Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света ⁶ и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу. ⁷ Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«

⁸ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(B)«

⁹ Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле, ¹⁰ јер записано је:

¹¹ и:

¹² »Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(E)«

¹³ Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.

Исус одбачен у Назарету

(Мт 13,53-58; Мк 6,1-6)

¹⁴ Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. ¹⁵ Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.

¹⁶ Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, ¹⁷ а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:

²⁰ Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.

²¹ Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«

²² И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.

»Зар ово није Јосифов син?« питали су.

²³ А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«

²⁴ И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. ²⁵ Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. ²⁶ Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. ²⁷ А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«

²⁸ Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. ²⁹ Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. ³⁰ Али он прође између њих и оде својим путем.

Излечење опседнутога

(Мк 1,21-28)

³¹ Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, ³² а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. ³³ А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух.

Он снажним гласом повика: ³⁴ »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«

³⁵ А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!«

Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.

³⁶ Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«

³⁷ И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.

Излечење многих

(Мт 8,14-17; Мк 1,29-39)

³⁸ Исус изађе из синагоге и оде у Симонову кућу. А Симонову ташту је спопала јака грозница, па Исуса замолише да јој помогне. ³⁹ Он се наднесе над њу, запрети грозници, и она је остави. Она одмах устаде и поче да их служи.

⁴⁰ Када је сунце зашло, сви који су имали болесне од разних болести, доведоше их к њему, и он их излечи положивши руке на сваког од њих.

⁴¹ Из многих су излазили и демони, вичући и говорећи: »Ти си Син Божији!«

Али он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос.

⁴² Када је свануло, Исус изађе и оде на једно пусто место. А народ га је тражио, па дођоше тамо где се налазио и покушаше да га задрже да не оде од њих.

⁴³ Али он им рече: »Треба и другим градовима да објавим еванђеље о Божијем царству, јер сам ради тога послан.«

⁴⁴ И настави да проповеда по јудејским синагогама.