M’Cheyne Bible Reading Plan
Езекија, цар Јуде
(2. Лет 29,1-2; 31,1)
18 Треће године владавине израелског цара Осије сина Елиног, Езекија син Ахазов поче да влада у Јуди. 2 Имао је двадесет пет година, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Ави кћи Захаријина. 3 Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. 4 Уклонио је узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. А разбио је и бронзану змију, звану Нехуштан, коју је направио Мојсије, јер су јој све до тада Израелци палили кâд.
5 Езекија је веровао ГОСПОДУ, Богу Израеловом. Ни пре ни после њега није међу јудејским царевима било ниједнога као он. 6 Чврсто се држао ГОСПОДА и није престајао да иде за њим – држао се заповести које је ГОСПОД дао Мојсију. 7 ГОСПОД је био с њим, па је био успешан у свему што је предузимао. Побунио се против асирског цара и није му служио. 8 Поразио је Филистејце у свим градовима од најмањег до највећег[a], све до Газе и њеног подручја.
9 Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, 10 а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. 11 Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. 12 Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.
Асирци прете Јерусалиму
(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)
13 Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.
14 Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«
Асирски цар затражи три стотине таланата[b] сребра и тридесет таланата[c] злата, 15 па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. 16 У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.
17 Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 18 па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
19 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? 20 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 21 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘
23 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 24 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 25 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
26 Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«
27 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«
28 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!
29 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку. 30 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 31 Не слушајте Езекију.‘
»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 32 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« 33 Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 34 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 35 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«
36 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«
37 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.
1 Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј,
драгом Филимону, нашем сараднику, 2 сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
4 Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, 5 јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. 6 Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. 7 Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.
Павле се заузима за Онисима
8 Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, 9 због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: 10 молим те за свога сина Онисима[a], кога сам родио у оковима. 11 Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. 12 Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. 13 Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, 14 али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. 15 Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио 16 и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.
17 Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене. 18 А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун. 19 Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш. 20 Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу. 21 Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.
22 И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама[b] због ваших молитви.
23 Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу, 24 Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.
25 Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.
Божија љубав према Израелу
11 »Када је Израел био дете, заволех га
и из Египта позвах свога сина.
2 Али што сам их више звао,
то су одлазили даље од мене.
Приносили су жртве Ваалима
и палили кâд идолима.
3 Ја сам Ефрема научио да хода,
држећи га за руке.
Али они не спознаше
да сам их ја излечио.
4 Водио сам их узицама људске доброте,
конопцима љубави.
Био сам им као онај
који им скида јарам с врата
и сагињао се да их нахраним.
5 »У Египат ће се вратити;
Асирац ће им бити цар,
јер неће да се врате мени.
6 Мач ће им витлати по градовима,
уништити преворнице њихових капија
и докрајчити њихове науме.
7 Мој народ се упорно окреће од мене.
Ваала призивају,
али он их неће узвисити.
8 »Како да те предам, Ефреме?
Како да те изручим, Израеле?
Како да с тобом поступим као с Адмом?
Како да те учиним попут Цевоима?
Срце ми не дâ,
сва моја самилост се буди.
9 Нећу искалити свој љути гнев,
нећу се окренути да затрем Ефрема.
Јер, ја сам Бог, а не човек –
Светац међу вама.
Нећу долазити у срџби.
10 »ГОСПОД ће зарикати као лав,
и они ће поћи за њим.
Када зариче,
деца ће дрхтећи доћи са запада.
11 Доћи ће дрхтећи
као птице из Египта,
као голубице из Асирије,
а ја ћу их населити у њихове куће«,
говори ГОСПОД.
Израелов грех
12 »Ефрем ме окружио лажима,
народ Израелов преваром.
И Јуда се јогуни против Бога,
против Свеца верног.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International