M’Cheyne Bible Reading Plan
Јосија, цар Јуде
(2. Лет 34,1-35,27)
22 Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. Мајка му се звала Једида кћи Адајина, а била је из Боцката. 2 Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.
Откриће Књиге закона
(2. Лет 34,8-28)
3 Осамнаесте године своје владавине, цар Јосија посла бележника Шафана сина Ацалје сина Мешуламовог у Дом ГОСПОДЊИ, рекавши му: 4 »Иди првосвештенику Хилкији. Нека изброји новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ, који су чувари капија сакупили од народа. 5 Нека га повери на чување људима одређеним да надгледају радове у Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови нека исплате раднике 6 – тесаре, градитеље и зидаре. Нека купе и дрво и тесани камен за оправку Храма. 7 Они не треба да полажу рачун за новац који им је поверен, јер раде поштено.«
8 Првосвештеник Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.«
Онда му је даде и овај је прочита.
9 Потом бележник Шафан оде цару и извести га: »Твоји службеници су исплатили новац који је био у Храму и поверили га на чување радницима и надгледницима у Дому ГОСПОДЊЕМ.«
10 Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.
11 Када је цар чуо речи Књиге закона, раздре своју одећу, 12 па заповеди свештенику Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Ахбору сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: 13 »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име, у име народа и целе Јуде о ономе што пише у књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ којим је плануо на нас зато што наши праоци нису слушали речи ове књиге и нису чинили оно што је у њој записано за нас.«
14 Свештеник Хилкија, Ахикам, Ахбор, Шафан и Асаја одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Тикве сина Хархасовог, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.
15 Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: 16 Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље онако како је записано у књизи коју је јудејски цар прочитао. 17 Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће планути на ово место и неће се угасити. 18 Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: 19 Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред ГОСПОДОМ када си чуо шта сам рекао против овог места и његових житеља – да ће бити опустошени и проклети – и зато што си раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. 20 Зато ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.‘«
И они пренеше њен одговор цару.
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(B), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(C)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12 Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. 13 И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
Исус велики Првосвештеник
14 Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере[b]. 15 Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. 16 С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.
1 Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом.
Жалост због пропасти усева
2 Чујте ово, старешине!
Почујте, сви становници земље!
Да ли се овако нешто десило
у ваше време или у време ваших праотаца?
3 Својој деци то испричајте,
ваша деца нека испричају својој,
а њихова следећем нараштају.
4 Што остаде иза скакавца путника,
поједе скакавац чегрташ;
што остаде иза скакавца чегрташа,
поједе скакавац коњиц;
што остаде иза скакавца коњица,
поједе штурак.
5 Пробудите се, пијанци, и заплачите!
Закукајте, све винопије,
за младим вином,
јер вам је отргнуто с усана.
6 Моћан народ, коме се не зна броја,
нападе моју земљу.
Зуби му лављи зуби,
очњаци ричућег лава.
7 Опустоши ми винову лозу
и поломи смоквина стабла.
Кору им згули и баци,
гране им остадоше беле.
8 Плачите као што девојка
обучена у кострет
плаче због смрти свога вереника.
9 Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде
житна жртва и леваница.
У жалости су свештеници,
они који служе пред ГОСПОДОМ.
10 Поља пропадоше,
земља се осуши.
Жито пропаде,
младо вино пресуши,
уље подбаци.
11 Очајавајте, ратари,
кукајте, виноградари,
за пшеницом и јечмом,
јер је жетва на пољу уништена.
12 Лоза се осуши,
а смоквино дрво увену.
Нар, палма и јабука
– све пољско дрвеће –
осушише се.
Да, пресахну радост рода људског.
Позив на покајање
13 Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте,
закукајте, ви који служите пред жртвеником.
Дођите, преноћите у кострети,
ви који служите пред мојим Богом.
Јер, житна жртва и леваница
ускраћене су Дому вашега Бога.
14 Прогласите свети пост,
сазовите свети скуп.
Позовите старешине
и све становнике земље
у Дом ГОСПОДА, вашега Бога,
па завапите ГОСПОДУ.
15 Авај, због онога дана!
Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ,
доћи ће као пропаст од Свесилнога.
16 Зар нам наочиглед не нестаде хране,
радости и весеља из Дома нашега Бога?
17 Смежура се зрневље
под грудвама земље.
Спремишта у рушевинама,
амбари поломљени,
јер жито се осушило.
18 Како говеда жалосно мучу!
Крда говеда тумарају
јер нема пашњака за њих.
Чак и стада оваца пате.
19 Теби, ГОСПОДЕ, вапијем,
јер огањ прогута простране пашњаке,
а пламен сажеже дрвеће пољско.
20 Чак и дивље животиње за тобом чезну.
Потоци пресушише,
а огањ прогута простране пашњаке.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ,
од насилника ме заштити.
2 Они у срцу смишљају злодела
и поваздан кавге замећу.
3 Језик оштре да буде као змијски,
гујин отров им под уснама. Села
4 Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких,
од насилника ме заштити.
Они наумише да ме саплету.
5 Охоли ми поставише замку,
мрежу од ужади раширише
и клопке за мене наместише дуж пута. Села
6 Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.«
Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.
7 Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу,
ти ми штитиш главу у дан битке.
8 Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ,
не дај да своје зле науме изврши када нападне. Села
9 Нека главе оних који ме опколише
прекрије мука коју су својим уснама изазвали.
10 Нека ужарено угљевље запљушти по њима.
Нека у огањ упадну, у дубоку јаму,
да више не устану.
11 Не дај да клеветник дуго живи на земљи,
нека насилника несрећа улови и уништи.
12 Знам да ГОСПОД брани права потлаченога
и убоге оправдава.
13 Да, праведници ће захваљивати твом Имену,
честити живети пред тобом.
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International