M’Cheyne Bible Reading Plan
Осија, цар Израела
17 Дванаесте године владавине јудејског цара Ахаза, Осија син Елин постаде цар Израела у Самарији, а владао је девет година. 2 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као други израелски цареви, његови претходници.
3 Асирски цар Салманасар нападе Осију, учини га својим подаником, па му је Осија плаћао данак.
4 Када је открио да је Осија издајник, пошто је овај послао гласнике египатском цару Соу и није платио данак асирском цару као сваке године, Салманасар га ухвати и баци у тамницу.
Пад Самарије
5 Асирски цар прође кроз сву земљу и крену на Самарију, па ју је опседао три године. 6 Девете године Осијине владавине, асирски цар освоји Самарију и одведе Израелце у Асирију, где их насели у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима.
7 Све се то догодило зато што су Израелци згрешили против ГОСПОДА, свога Бога, који их је извео из Египта, где су били под влашћу фараона, египатског цара. Клањали су се другим боговима 8 и држали се обичајâ народâ које је ГОСПОД истерао пред њима, као и обичајâ које су увели цареви Израела. 9 Израелци су против ГОСПОДА, свога Бога, потајно чинили оно што није исправно. Подигли су себи узвишице у свим градовима, од најмањег до највећег. 10 Поставили су свете стубове и Ашерине мотке на сваком брду и под сваким крошњатим дрветом. 11 На свакој узвишици палили су кâд, као што су чинили народи које је ГОСПОД истерао пред њима. Чинили су зла дела и изазивали ГОСПОДА на гнев. 12 Служили су идолима иако је ГОСПОД рекао: »Не чините то.«[a] 13 ГОСПОД је опомињао Израел и Јуду преко свих својих пророка и виделаца: »Окрените се од свога злог начина живота. Држите се мојих заповести и уредби из целог Закона који сам дао вашим праоцима и који сам вам објавио преко мојих слугу пророка.«
14 Али они нису послушали, јер су били тврдоглави као и њихови праоци, који нису веровали ГОСПОДУ, своме Богу. 15 Одбацили су његове уредбе и савез који је склопио с њиховим праоцима и опомене које им је упућивао и пошли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни. Угледали су се на околне народе иако им је ГОСПОД заповедио: »Не чините оно што они чине.«[b]
16 Одбацили су све заповести ГОСПОДА, свога Бога, и начинили себи два ливена идола у облику телета и Ашерину мотку. Клањали су се свим звездама и служили Ваалу. 17 Приносили су своје синове и кћери као жртве паљенице, бавили се враџбинама и гатањем и сасвим се посветили чињењу онога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајућу га на гнев.
18 Зато се ГОСПОД силно разгневио на Израелце и одбацио их од себе[c]. Остало је само Јудино племе, 19 али ни Јудеји се нису држали заповести ГОСПОДА, свога Бога, него су прихватили обичаје којих су се држали Израелци. 20 Зато је ГОСПОД одбацио све Израелове потомке: ударао их је невољама и предавао у руке пљачкашима све док их није потпуно одбацио од себе.
21 Када их је отргнуо од Давидове владарске куће, Израелци су поставили Јаровама сина Неватовог за свога цара. Јаровам је одмамио Израелце од ГОСПОДА и навео их да почине велик грех. 22 Израелци су истрајали у свим Јаровамовим гресима и нису одступали од њих 23 док их ГОСПОД није сасвим одбацио од себе, као што их је опомињао преко свих својих слугу пророка да ће учинити. Тако су Израелци одведени из своје земље у Асирију и још су тамо.
Асирци насељавају Израел
24 Асирски цар доведе људе из Вавилона, Куте, Аве, Хамата и Сефарвајима и насели их по самаријским градовима, да тамо замене Израелце. Они запосеше Самарију, па су живели у њеним градовима. 25 Када су почели да се насељавају, нису се клањали ГОСПОДУ, па ГОСПОД посла лавове међу њих да их убијају.
26 То јавише асирском цару: »Народ који си преселио и населио га по самаријским градовима не зна шта тражи бог те земље, па је он зато послао лавове међу њих, који их убијају.«
27 Тада асирски цар издаде ову наредбу: »Нека се један од свештеника које сте одвели оданде врати да тамо живи и да научи народ шта бог те земље тражи.«
28 Тако један од свештеника који су били одведени из Самарије дође да живи у Бетелу, па је учио народ како да се клања ГОСПОДУ.
29 Али сви ови народи, сваки у свом граду, и даље су правили своје богове и постављали их по светилиштима која су Самарићани изградили на узвишицама. 30 Вавилонци направише Сукот-Бенота, Кутани Нергала, а Хамаћани Ашиму. 31 Авијци направише Нивхаза и Тартака, а Сефарвајимци су приносили своју децу као жртве паљенице својим боговима Адрамелеху и Анамелеху. 32 Клањали су се и ГОСПОДУ, али су поставили неке од својих људи да служе као свештеници у светилиштима на узвишицама. 33 Клањали су се ГОСПОДУ, али су служили и својим боговима по обичајима народâ између којих су доведени.
34 Они се до дана данашњег држе својих старих обичаја. Нити се клањају ГОСПОДУ, нити се држе уредби и законâ, Закона и заповести које је ГОСПОД дао потомцима Јакова, коме је дао име Израел. 35 Када је ГОСПОД склопио савез са Израелцима, заповедио им је: »Не клањајте се другим боговима. Не падајте ничице пред њима, не служите им и не приносите им жртве. 36 Него, клањајте се ГОСПОДУ, који вас је силном снагом и испруженом руком извео из Египта. Пред њим падајте ничице и њему приносите жртве. 37 Довека помно извршавајте уредбе и законе, Закон и заповести које је за вас записао. Не клањајте се другим боговима. 38 Не заборавите Савез који сам склопио с вама и не клањајте се другим боговима, 39 него само ГОСПОДУ, своме Богу. Он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.«
40 Али они нису хтели да слушају, него су се и даље држали својих старих обичаја. 41 А чак и када су се ови народи клањали ГОСПОДУ, служили су и својим идолима. И дан-данас њихова деца и унуци и даље чине као што су чинили њихови праоци.
Предњачење у добрим делима
3 Подсећај их да се потчињавају поглаварима и властима, да буду послушни, спремни за свако добро дело, 2 да никог не вређају, да не буду свадљиви, да буду благи и да према свим људима показују сваку кроткост. 3 Јер, некада смо и ми били неразумни, непокорни, заведени. Робовали смо разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоћи и зависти, омрзнути и мрзећи један другога.
4 А када се појавила доброта
и човекољубље нашег Спаситеља, Бога,
5 он нас је спасао.
Али не на основу дела која смо учинили у праведности,
него због свог милосрђа:
купањем које значи поновно рођење
и обнављањем Светим Духом,
6 којега је богато на нас излио
кроз Исуса Христа, нашег Спаситеља,
7 да оправдани његовом милошћу постанемо наследници,
имајући наду у вечни живот.
8 То је истина и хоћу да то чврсто заступаш, да се они који верују у Бога потруде да предњаче у добрим делима. То је за људе добро и корисно.
9 Клони се будаластих расправа и родословâ и свађа и препирања око Закона, јер је све то бескорисно и испразно. 10 Човека који уноси раздор опомени једном, па други пут, а потом га се клони, 11 знајући да се изопачио и да греши и да сâм на себе навлачи осуду.
Завршне поруке и поздрави
12 Када ти пошаљем Артему или Тихика, потруди се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да презимим тамо. 13 Зину правника и Аполоса брижљиво опреми за пут, да им ништа не недостаје. 14 Нека се наши уче да предњаче у добрим делима, да могу да подмире свакодневне потребе, а не да воде јалов живот.
15 Поздрављају те сви који су са мном.
Поздрави оне који нас воле у вери.
Милост са свима вама.
10 Израел је био разграната лоза,
која рађа обиље плодова.
Што је доносио више рода,
то је више жртвеника подизао.
Што му је земља била богатија,
то је више свете стубове украшавао.
2 Срце им је преварно,
па сад морају да сносе своју кривицу.
ГОСПОД ће им порушити жртвенике
и разорити њихове свете стубове.
3 Тада ће рећи: »Немамо цара
јер се нисмо бојали ГОСПОДА.
А и да имамо цара,
шта би он учинио за нас?«
4 Празна обећања изричу,
лажно се заклињу,
склапају савезе којих се неће држати.
Зато спорови ничу
као отрован коров на поораној њиви.
5 Заплакаће житељи Самарије
над телетом из Бет-Авена.
Закукаће над њим његов народ
и нарицати свештеници идолопоклонички
над његовом славом,
јер ће бити изгнана од њих,
6 а сâмо теле однето у Асирију
великоме цару као данак.
Ефрем ће бити осрамоћен,
Израел постиђен због свог дрвеног идола.
7 Отплутаће Самарија и њен цар
као гранчица на води.
8 Биће разорене узвишице Бет-Авена,
грех Израелов.
Израшће трње и чичак
и прекрити њихове жртвенике.
Тада ће говорити горама: »Покријте нас!«
и брдима: »Падните на нас!«
9 »Још од времена Гиве грешиш, Израеле,
а тамо си показао своју нарав.
Зар рат није стигао злочинце у Гиви?
10 Када ми се свиди, васпитаћу их стегом.
Народи ће се удружити против њих,
да их за два њихова греха баце у окове.
11 Ефрем је увежбана јуница
која воли да врше жито.
Стога ћу ставити јарам
на његову лепу шију.
Ефрема ћу упрегнути,
Јуда ће орати,
а Јаков дрљати.
12 Посејте себи праведност,
пожњећете љубав.
Узорите своју неорану земљу,
јер дошло је време да се тражи ГОСПОД,
док он не дође
и благослов[a] не проспе на вас као кишу.
13 Али ви сте заорали опакост,
пожњели исквареност,
појели плод заблуде,
јер сте се уздали у борна кола
и у мноштво својих ратника.
14 »Бука рата разлегаће се међу народом.
Биће вам разорена сва утврђења
као што је Шалман у дан боја
разорио Бет Арбел,
када су мајке с децом смрскавали о земљу.
15 Тако ће бити и теби, Бетеле,
јер сте огрезли у злу.
Када тај дан осване,
биће затрт цар Израелов.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Силно су ме тлачили од моје младости –
нека Израел каже –
2 силно су ме тлачили од моје младости,
али нису ме савладали.
3 Орачи су ми орали по леђима,
дуге бразде повлачили.
4 Али ГОСПОД је праведан –
он исече ужад опаких.
5 Нека се постиде и узмакну
сви који мрзе Сион.
6 Нека буду као трава на крововима,
која свене пре но што порасте,
7 којом жетелац не напуни руку
ни наручје онај који веже снопове.
8 Нека пролазници не говоре:
»Нека је на вама благослов ГОСПОДЊИ.
У Име ГОСПОДЊЕ благосиљамо вас.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Из дубина вапијем теби, ГОСПОДЕ.
2 ГОСПОДЕ, чуј мој глас,
обрати пажњу на мој вапај за милост.
3 Да грехе бележиш, ГОСПОДЕ,
ко би опстао?
4 Али ти прашташ
– зато те се боје.
5 ГОСПОДА ишчекујем, моја душа га ишчекује,
и у његову реч своју наду полажем.
6 Душа ми Господа ишчекује
више него ноћна стража свитање,
више него ноћна стража свитање.
7 У ГОСПОДА се уздај, Израеле,
јер код ГОСПОДА је љубав
и код њега је откупљење обилно.
8 Он ће откупити Израел
од свих његових греха.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International