The Daily Audio Bible
Today's audio is from the ESV. Switch to the ESV to read along with the audio.
Казна, покајање и нада
3 Ја сам човек који је видео невољу
под шибом његовог беса.
2 Он ме повео и натерао да ходам у тами,
а не у светлости.
3 Да, његова ме рука
наново и наново ударала поваздан.
4 Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
5 опсео ме и окружио горчином и невољом.
6 Натерао ме да боравим у тами
попут оних који су давно помрли.
7 Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
тешким ланцима ме оковао.
8 Па и кад вичем или запомажем,
он се о моју молитву оглушује.
9 Запречио ми путеве тесаним каменом,
моје стазе искривио.
10 Као медвед у заседи, као лав у скровишту,
11 одвукао ме с пута и растргнуо,
па оставио беспомоћног.
12 Свој лук је натегао
и ставио ме својим стрелама за мету.
13 Бубреге ми је испробадао
стрелама из свога тоболца.
14 Постадох предмет подсмеха свем своме народу,
поваздан ми певају ругалице.
15 Чемером ме наситио и пеленом напојио.
16 Зубе ми је каменицама поломио,
у прашину ме угазио.
17 Мојој души мир је одузет,
заборавих шта значи срећа.
18 Зато рекох: »Нестаде моја снага
и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.«
19 Сећам се своје невоље и лутања,
пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
и душа ми је потиштена.
21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.
24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
»зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.
27 Добро је за човека да свој јарам носи
док је млад.
28 Нека седи с миром и ћути,
јер ГОСПОД га је ставио на њега.
29 Нека лице загњури у прашину,
јер можда још има наде.
30 Нека пружи образ ономе ко га удара,
нека се насити увреда.
31 Јер, Господ не одбацује довека.
32 Ако и зада бол, показаће самилост,
јер велика је љубав његова.
33 Јер, он људима нерадо доноси
невољу и патњу.
34 Када се ногама газе сви земаљски сужњи,
35 када се човеку ускраћује правда
пред лицем Свевишњега,
36 када је човек оштећен у парници
– зар то Господ не види?
37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
на казну за своје грехе?
40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
и ти нам ниси праштао.
43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
међу народима.
46 Сви наши непријатељи
над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
због слома Кћери мога народа.
49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
испразни ми очи од суза[b].
52 Ловили су ме као птицу
моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
па рекох: »Готов сам!«
55 Тада из најдубље јаме
твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
и рекао си: »Не бој се.«
58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
живот ми откупио.
59 Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ;
донеси ми правду.
60 Видео си размере њихове освете,
све њихове завере против мене.
61 Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде,
све њихове завере против мене,
62 речи оних који су се на мене дигли
и њихове свакодневне сплетке против мене.
63 Погледај их само! Било да седе или стоје,
о мени певају ругалице.
64 Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго,
по њиховим делима.
65 Ум им застри велом,
нека је твоје проклетство на њима.
66 Гони их у свом гневу
и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.
Син Божији моћнији од анђела
1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ, 2 а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет. 3 Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,[a] 4 поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5 Јер, којем од анђела је Бог икада рекао:
»Ти си мој Син,
данас те родих«?(A)
Или пак:
»Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син«?(B)
6 И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:
»Нека му се поклоне сви Божији анђели.«[b]
7 За анђеле каже:
»Своје анђеле чини ветровима
и своје слуге огњеним пламеновима«,(C)
8 а за Сина:
»Твој престо, Боже, стоји довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
9 Заволео си праведност, а замрзео безакоње.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова«,(D)
10 и:
»У почетку си, Господе, поставио темеље земље
и небеса су твојих руку дело.
11 Ти остајеш, а они ће нестати
и сасвим се отрцати као одећа.
12 Савићеш их као огртач,
као одећу, и измениће се.
Али ти си увек исти
и твојим годинама нема краја.«(E)
13 Којем од анђела је икада рекао:
»Седи ми здесна
док твоје непријатеље не положим
као подножје под твоје ноге«?(F)
14 Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
21 Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру,
а свадљивац да распири кавгу.
22 Оговарачеве речи су као најслађи залогаји:
спуштају се у дубину трбуха.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International