The Daily Audio Bible

²⁷ »Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу Израел и Јуду испунити људима и стоком. ²⁸ Као што сам некада будно пазио на њих, да ишчупам и срушим, разорим, затрем и ударим несрећом, тако ћу будно пазити на њих, да изградим и посадим«, говори ГОСПОД.

²⁹ »У то време се више неће говорити: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби.‘ ³⁰ Него, свако ће умрети због свога греха. Ко буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби.

³¹ »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. ³² Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта, савез који су раскинули иако сам ја њихов господар^[a]. ³³ Ово је савез који ћу склопити с израелским народом после тог времена«, говори ГОСПОД: »Ставићу свој закон у нутрину њиховог бића и написати га на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. ³⁴ И нико више неће морати да учи свога ближњега ни свога брата говорећи: ‚Упознај ГОСПОДА‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима«, говори ГОСПОД. »Јер, опростићу им њихова злодела и више се нећу сећати њихових греха.«

³⁵ Овако каже ГОСПОД, који даје да сунце сија дању и одређује месецу и звездама да светле ноћу, који узбуркава море тако да му таласи хуче – ГОСПОД над војскама му је име: ³⁶ »Ако ове уредбе нестану преда мном«, говори ГОСПОД, »онда ће и Израелови потомци престати да буду народ преда мном довека«.

³⁷ Овако каже ГОСПОД: »Ако се небеса могу измерити и темељи земље истражити, одбацићу све Израелове потомке због свега што су учинили«, говори ГОСПОД.

³⁸ »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ће овај град бити поново сазидан за мене, од Хананелове куле до Угаоне капије. ³⁹ Мерничко уже растегнуће се оданде право до брда Гарева, а онда ће скренути према Гои. ⁴⁰ Цела она долина где се бацају лешине и пепео и сва поља изнад долине Кидрон на истоку, па све до угла Коњске капије биће свети ГОСПОДУ. Никада више неће овај град бити сатрвен ни разорен.«

Јеремија купује њиву

32 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА десете године владавине Цидкије, цара Јуде, односно осамнаесте године Навуходоносорове владавине.

² У то време је војска вавилонског цара опседала Јерусалим, а пророк Јеремија био затворен у дворишној тамници у палати јудејског цара. ³ Тамо га је затворио Цидкија, цар Јуде, говорећи: »Зашто тако пророкујеш и говориш: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке цару Вавилона, и он ће га заузети. ⁴ Цидкија, цар Јуде, неће умаћи Вавилонцима, него ће бити предат у руке цару Вавилона и говорити с њим лицем у лице и гледати га својим очима. ⁵ Он ће одвести Цидкију у Вавилон, где ће овај остати док га ја не походим, говори ГОСПОД. Ако се будеш борио против Вавилонаца, нећеш успети.‘«

⁶ Јеремија рече: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: ⁷ ‚Ханамел, син твога стрица Шалума, доћи ће ти и рећи: »Купи моју њиву у Анатоту, јер је твоје право да је купиш пошто си рођак-откупитељ.«‘

⁸ »Тада, баш као што је ГОСПОД рекао, мој брат од стрица Ханамел дође к мени у дворишну тамницу и рече: ‚Купи моју њиву у Анатоту, на Венијаминовом подручју. Пошто је твоје право да је откупиш и да је поседујеш, купи је за себе.‘

»Пошто сам знао да је то реч ГОСПОДЊА, ⁹ купих њиву у Анатоту од свог брата од стрица Ханамела и измерих му седамнаест шекела^[b] сребра. ¹⁰ Написах уговор и ударих печат, узех сведоке и измерих седамнаест шекела сребра на ваги. ¹¹ Потом узех купопродајни уговор – онај примерак са печатом и условима купопродаје и један без печата – ¹² и дадох уговор Баруху сину Нерије сина Махсејиног пред својим братом од стрица Ханамелом и пред сведоцима који су се потписали на уговор и пред свим Јудејима који су седели у дворишној тамници.

¹³ »Пред њима овако заповедих Баруху: ¹⁴ ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Узми ове исправе – и купопродајни уговор са печатом и онај без печата – па их стави у глинену посуду, да могу дуго да се сачувају. ¹⁵ Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Опет ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради.‘

¹⁶ »Када сам дао купопродајни уговор Баруху сину Неријином, помолих се ГОСПОДУ:

¹⁷ »‚Господе ГОСПОДЕ, ти си својом великом силом и испруженом руком створио небеса и земљу. За тебе ништа није сувише тешко. ¹⁸ Ти показујеш љубав хиљадама, а за грехе очева кажњаваш њихову децу после њих. Велики и силни Боже, чије име је ГОСПОД над војскама, ¹⁹ велики су твоји науми и силна су твоја дела. Твоје очи мотре на све људске путеве: сваком узвраћаш према његовом начину живота и како његова дела заслужују. ²⁰ Ти си чинио знамења и чуда у Египту и до дана данашњег их чиниш у Израелу и међу свим људима. Стекао си за себе славу која траје и данас. ²¹ Извео си свој народ Израел из Египта знамењима и чудима, моћном руком и испруженом десницом и уз велике страхоте. ²² Дао си им ову земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим праоцима, земљу којом тече мед и млеко. ²³ Ушли су у њу и запосели је, али те нису слушали ни држали се твога Закона. Нису чинили оно што си им заповедио да чине. Зато си на њих довео сву ову несрећу.

²⁴ »‚Погледај како се дижу опсадни насипи за освајање града. Због мача, глади и помора град ће бити предат у руке Халдејцима који га нападају. Као што видиш, догодило се баш оно што си рекао. ²⁵ Али, иако ће град бити предат у руке Халдејцима, ти ми, Господе ГОСПОДЕ, кажеш: »Купи њиву сребром и узми сведоке.«‘«

²⁶ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ²⁷ »Ја сам ГОСПОД, Бог свих људи. Зар је нешто сувише тешко за мене? ²⁸ Стога овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке Халдејцима и Навуходоносору, цару Вавилона, који ће га заузети. ²⁹ Халдејци који нападају овај град ући ће у њега и запалити га. Спалиће га заједно с кућама у којима су ме људи изазивали на гнев по крововима палећи кâд Ваалу и изливајући жртве леванице другим боговима. ³⁰ Народ Израела и Јуде од своје младости чини само оно што је зло преда мном. Да, израелски народ ме само изазива на гнев својим делима, говори ГОСПОД. ³¹ Од дана када је саграђен, па све до дана данашњег, овај град ме само изазива на гнев и срџбу, па морам да га уклоним испред свога лица. ³² Народ Израела и народ Јуде – они, њихови цареви и службеници, њихови свештеници и пророци, Јудеји и житељи Јерусалима – изазивају ме на гнев свим злом које су учинили. ³³ Окренули су ми леђа, а не лице. Иако сам их стално изнова учио, нису хтели да слушају ни да приме поуку. ³⁴ Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и опоганили га. ³⁵ Подигли су узвишице за Ваала у долини Бен Хином да би жртвовали своје синове и кћери Молоху, иако им никада нисам заповедио, нити ми је икада пало на памет да им заповедим да чине такве гнусобе и наведем Јуду на грех.

³⁶ »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о овом граду за који ти кажеш: ‚Мачем, глађу и помором биће предат у руке вавилонском цару‘: ³⁷ Ево, сабраћу их из свих земаља у које их протерујем у свом љутом гневу и силној срџби. Довешћу их назад на ово место и дати им да живе спокојно. ³⁸ Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ³⁹ Даћу им једнодушност у срцу и делима, да ме се увек боје за своје добро и добро своје деце. ⁴⁰ Склопићу вечан савез с њима: никада нећу престати да им чиним добро и ставићу им у срце страх од мене да се никада од мене не окрену. ⁴¹ Радоваћу се чинећи им добро и чврсто их, свим својим срцем и душом, посадити у овој земљи. ⁴² Овако каже ГОСПОД: Као што сам довео ову велику несрећу на овај народ, тако ћу им дати и све благостање које сам им обећао. ⁴³ Опет ће се куповати њиве у овој земљи за коју кажеш: ‚Она је голетна пустош, без човека и животиње, јер је предата у руке Халдејцима.‘ ⁴⁴ Њиве ће се куповати сребром, уговори писати и печатити, сведоци узимати на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима, у градовима Јуде и у градовима у Горју, Шефели и Негеву, јер ја ћу оне који су засужњени вратити у њихову земљу, говори ГОСПОД.«

Надгледници и ђакони

3 Ово је истина: ако неко жели надгледништво^[a], лепу службу жели. ² А надгледник^[b] треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи; ³ не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац; ⁴ да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем ⁵ – јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? – ⁶ не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво. ⁷ Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима^[c] ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.

⁸ Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком, ⁹ да се са чистом савешћу држе тајне наше вере. ¹⁰ А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.

¹¹ Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.

¹² Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом. ¹³ Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.

¹⁴ Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово ¹⁵ да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.

¹⁶ По свеопштем признању, велика је тајна побожности:

Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.