The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NIV. Switch to the NIV to read along with the audio.
Бог и идоли
10 Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов. 2 Овако каже ГОСПОД:
»Не учите се обичајима других народа
и нека вас не плаше знамења на небу,
иако плаше народе.
3 Јер, ништавни су обичаји народâ.
Они у шуми посеку дрво,
па га дрводеља обликује длетом.
4 Украсе га сребром и златом,
па га причврсте чекићем и клиновима,
да се не преврне.
5 Као ни страшило на њиви лубеница,
тако ни они не говоре.
Морају да се носе,
јер не умеју да ходају.
Не бојте их се,
јер они не могу да учине
ни зло ни добро.«
6 Нико није као ти, ГОСПОДЕ.
Ти си велик и твоје Име је велико и силно.
7 Ко да те се не боји, Царе народâ?
То теби припада.
Међу свим мудрима народâ
и у свим њиховим царствима
нема ниједнога као што си ти.
8 Сви су они луди и безумни,
од ништавног дрвета поучени.
9 Ковано сребро довози се из Таршиша
и злато из Уфаза[a].
Оно што су дрводеља и златар начинили
облачи се у плаво и пурпурно –
све дело вештог занатлије.
10 Али ГОСПОД је Бог истински,
он је живи Бог, Цар вечити.
Када се он разгневи,
земља се тресе,
народи не могу његову срџбу да поднесу.
11 »Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«
Хвалоспев ГОСПОДУ
12 ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небо.
13 Кад он загрми, воде на небу захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље,
муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
14 Сваки човек је незналица бесловесна.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха,
15 ништавни су, смешне творевине.
Кад њихова казна стигне, нестаће.
16 А Бог[b] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
Најава изгнанства
17 Покупите своју имовину, јер идете из земље,
ви који живите под опсадом.
18 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Овога пута ћу избацити становнике ове земље;
ударићу их невољом, да се дозову памети.«
19 Тешко мени због моје повреде!
Моја је рана неисцељива!
Али рекох себи:
»То је моја болест, морам је поднети.«
20 Шатор ми је оборен,
конопци му покидани.
Моји синови одоше од мене и нема их.
Никог нема да ми разапне шатор
или подигне заклон.
21 Пастири изгубише памет
и од ГОСПОДА не траже помоћ.
Зато им ништа не успева
и сва су им се стада раштркала.
22 Чујте новост: велика пометња
из северне земље долази
да Јудине градове претвори у пустош,
у јазбину шакалима.
23 Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов,
да човек не управља својим корацима.
24 Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди,
а не у свом гневу, да ме не затреш.
25 Излиј своју срџбу на народе
који те не признају,
на братства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова,
докраја га прождреше
и опустошише његово боравиште.
Народ је прекршио Савез
11 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Саслушај услове овог савеза и пренеси их Јудејима и житељима Јерусалима. 3 Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Проклет био човек који се не покори условима овог савеза, 4 условима које сам дао вашим праоцима када сам их извео из Египта, из ужарене пећи, говорећи: »Слушајте ме и чините све што вам заповедам, и бићете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог. 5 Тада ћу испунити заклетву којом сам се заклео вашим праоцима, да ћу им дати земљу којом тече мед и млеко«, као што је данас.‘«
А ја одговорих: »Амин, ГОСПОДЕ.«
6 ГОСПОД ми рече: »Објави све ове речи у градовима Јуде и на улицама Јерусалима: ‚Чујте услове овог савеза и извршавајте их. 7 Од времена када сам ваше праоце извео из Египта до данас, опомињао сам говорећи: »Послушајте ме.« 8 Али они нису слушали ни обраћали пажњу, него су ишли за својим тврдокорним и злим срцем. Стога сам на њих довео сва проклетства из савеза за који сам им заповедио да га се држе, али га се нису држали.‘«
9 Онда ми ГОСПОД рече: »Међу Јудејима и житељима Јерусалима је завера. 10 Вратили су се гресима својих праотаца, који су одбили да послушају моје речи. Ишли су за другим боговима, да би им служили. И народ Израела и народ Јуде прекршили су савез који сам склопио с њиховим праоцима.
11 »Стога овако каже ГОСПОД: Ево, довешћу на њих несрећу којој не могу да умакну. Ако и завапе к мени, нећу их слушати. 12 Градови Јуде и народ Јерусалима ићи ће и вапити боговима којима пале кâд, али они им неће помоћи у време њихове несреће. 13 Јудо, имаш богова колико и градова, а жртвеникâ које си подигао да на њима палиш кâд срамотном Ваалу колико и улица. 14 Стога се не моли за овај народ и не упућуј молбе и мољења за њих, јер ја их нећу слушати када ми завапе због своје несреће.
15 »Шта ће моја драгана у моме Храму
када опаке сплетке кује с толикима?
Може ли освештано месо
уклонити казну од тебе?
Кад чиниш зло, радујеш се.
16 ГОСПОД те назвао бујном маслином,
с плодовима лепог облика.
Али уз хук велике олује
запалиће је и њене гране ће се скршити.
17 »ГОСПОД над војскама, који те је посадио, одредио је велику несрећу за тебе, јер су народ Израела и народ Јуде учинили зло и разгневили ме палећи кâд Ваалу.«
Завера против Јеремије
18 Пошто ми је ГОСПОД открио њихову заверу, знао сам за њу, јер ми је он у то време показао њихова дела. 19 Био сам као питомо јагње које воде на клање. Нисам увиђао да су заверу ковали против мене, говорећи: »Хајде да уништимо дрво и плод на њему. Хајде да га искоренимо из земље живих, да му се име више никад не помиње.«
20 Али ти, ГОСПОДЕ над војскама, који судиш праведно и испитујеш срце и ум, дај да видим твоју освету на њима, јер сам теби поверио своју парницу.
21 »Стога овако каже ГОСПОД о људима у Анатоту, који хоће да ти одузму живот и говоре: ‚Не пророкуј у име ГОСПОДА, иначе ћеш погинути од наше руке‘ 22 – стога овако каже ГОСПОД над војскама: Казнићу их. Њихови младићи ће погинути од мача, њихови синови и кћери од глади. 23 Нико жив им неће преостати, јер ћу довести несрећу на људе у Анатоту у години њихове казне.«
Правила породичног живота
18 Жене, потчињавајте се мужевима, као што доликује у Господу.
19 Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.
20 Децо, у свему слушајте своје родитеље, јер то је Господу мило.
21 Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.
Робови и господари
22 Робови, слушајте своје земаљске господаре, не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него искреног срца, бојећи се Господа. 23 Што год чините, чините из душе, као да је за Господа, а не за људе, 24 знајући да ћете заузврат од Господа добити наследство. Господу Христу служите! 25 Јер, ономе ко чини неправду биће узвраћено за оно што је скривио и ту нема пристрасности.
4 Господари, дајте својим робовима оно што је право и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
Остала упутства
2 Посветите се молитви. Бдите у њој са захваљивањем. 3 Уједно се молите и за нас, да Бог отвори врата нашој речи, да говоримо о Христовој тајни – за коју сам и окован – 4 да је објавим, говорећи о њој онако како треба да говорим. 5 Мудро се понашајте према онима ван цркве. Паметно користите[a] време. 6 Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да сваком знате да одговорите како треба.
Завршни поздрави
7 О свему што се тиче мене обавестиће вас Тихик, драги брат, верни служитељ и са мном слуга у Господу. 8 Шаљем вам га баш зато да сазнате шта је с нама и да вам ободри срце, 9 заједно с Онисимом, верним и драгим братом, који је један од вас. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.
10 Поздрављају вас Аристарх, мој друг у сужањству, и Марко, Варнавин нећак (за њега сте већ добили упутства: ако дође к вама, примите га), 11 и Исус звани Јуст. Они су једини обрезани верници[b] који са мном раде за Божије царство. Они су ми били утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је један од вас и слуга Христа Исуса. Он се у молитвама увек бори за вас да, зрели и потпуно уверени, чврсто стојите у свему што је по Божијој вољи. 13 Сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и Јерапољу.
14 Поздрављају вас драги лекар Лука и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и цркву у његовој кући. 16 А када се ова посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у цркви у Лаодикији, а и ви да прочитате ону из Лаодикије. 17 И реците Архипу: »Гледај да извршиш службу коју си добио у Господу.«
18 Поздрав мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова.
Милост с вама.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
28 Не сведочи против ближњега без разлога
и не варај речима.
29 Никад не реци:
»Ја ћу учинити њему као што је он учинио мени;
вратићу том човеку за његова дела.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International