The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Јерусалим оплакује своју судбину
1 Како пуста лежи престоница[a],
некада пуна народа!
Као удовица је она,
некада велика међу народима!
Кнегиња међу покрајинама
сада је кулучарка постала.
2 Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
Од свих њених љубавника
ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
непријатељи јој постадоше.
3 После невоље и тешког рада,
Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.
4 Тугују путеви за Кћер сионску[b],
јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
њени свештеници јаучу,
њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.
5 Душмани јој постадоше господари,
њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
због мноштва њених греха:
деца јој одоше у сужањство пред душманином.
6 Сав сјај оде од Кћери сионске.
Поглавари јој као јелени
који не налазе пашу;
немоћни побегоше
пред гонитељем.
7 Сећа се Кћи јерусалимска[c],
у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
и смејали се њеној пропасти.
8 Кћи јерусалимска је тешко згрешила
и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
јер видеше њену голотињу.
А она јеца и окреће лице.
9 Нечист јој је на скутовима.
Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
јер непријатељ победи.«
10 Непријатељ се доможе свег њеног блага.
Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
да уђу у твоју заједницу.
11 Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
своје драгоцености дају за храну,
да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
јер сам презрена.«
12 »Зар вам то ништа не значи,
сви ви који пролазите овуда?
Погледајте и видите:
има ли бола као што је бол
којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио
у дан свога љутог гнева?
13 »Са висине посла огањ –
посла га у моје кости.
Мрежу ми разапе пред ногама
и назад ме окрену.
Он учини да пуста постанем,
да нејака будем поваздан.
14 »Греси ми свезани у јарам,
његовим рукама уткани заједно,
на врат ми наваљени,
а Господ ми снагу одузео.
Предао ме у руке онима
којима не могу да се одупрем.
15 »Господ одбаци све ратнике усред мене.
Против мене сазва скуп,
да моје младиће сатре.
Господ у својој муљачи
изгази Девицу-Кћер Јудину.
16 »Због тога плачем, очи ми лију сузе.
Јер, далеко је од мене тешитељ,
онај који може да ме врати у живот.
Деца ми без игде ичега,
јер непријатељ надјача.«
17 Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
постаде нешто нечисто.
18 »ГОСПОД је праведан,
јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
моје девојке и младићи одоше у изгнанство.
19 »Позвах своје љубавнике,
али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
тражећи хране да се у животу одрже.
20 »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
Напољу мач уцвељује, у кући смрт.
21 »Чули су моје јаукање,
али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
да и они постану као ја.
22 »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
па поступи с њима као што си са мном
због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«
Јерусалимова казна
2 О, како је Господ обавио Кћер сионску
облаком свога гнева!
С неба на земљу збаци сјај Израелов,
не сети се свога подножја у дан свога гнева.
2 Господ без милости уништи
сва боравишта Јаковљева.
У својој срџби поруши утврђења Кћери Јудине,
на земљу јој обори укаљано царство и поглаваре.
3 У свом љутом гневу одузе сву снагу Израелову[d].
Повуче десницу пред непријатељем
и у Јакову се разгоре као огањ пламтећи
који све око себе прождире.
4 Натегну свој лук као непријатељ,
десницу диже као душманин
и поби све које је било милина погледати.
Своју срџбу изли као огањ
на шатор Кћери сионске.
5 Господ постаде непријатељ –
уништи Израел,
уништи све његове палате
и поруши утврђења,
умножи жалост и нарицање за Кћери Јудином.
6 Он опустоши своје боравиште[e] као врт,
разори место свога састанка.
ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени
празници који су му одређени и суботе.
У свом љутом гневу
он и цара и свештеника презре.
7 Господ одбаци свој жртвеник
и остави своје светилиште.
Зидине палата јерусалимских[f]
предаде у руке непријатељима,
који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају
као на дан празника.
8 ГОСПОД одлучи да разори зидине
око Кћери сионске.
Он растеже мерничко уже
и не одврати своју руку од уништења.
Учини да бедеми и зидине закукају –
заједно оронуше.
9 Капије јој утонуле у земљу;
он им преворнице развали и скрши.
Њен цар и поглавари међу народима су.
Закона више нема, а ни њени пророци
више не налазе виђења од ГОСПОДА.
10 Старешине Кћери сионске
седе на земљи и ћуте;
главе су посули прашином, у кострет се обукли.
Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.
11 Очи ми ишчилеше од плакања,
утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу
због слома Кћери мога народа,
због деце и одојчади
која на трговима града скапавају.
12 Она питају своје мајке:
»Где су хлеб и вино?«
док као рањеници скапавају на трговима града,
док душу испуштају у мајчином наручју.
13 Са чим да те упоредим,
чему си слична, Кћери јерусалимска?
Са чим да те упоредим не бих ли те утешио,
Девице-Кћери сионска?
Јер, твоја рана је велика као море –
ко да те исцели?
14 Виђења твојих пророка
била су празна и лажна.
Нису ти твоју кривицу показали
да те сачувају изгнанства.
Пророштва која су ти дали
била су празна и обмањујућа.
15 Пљешћу рукама сви који пролазе путем,
цокћу и машу главом Кћери јерусалимској:
»Зар се за овај град говорило
да је савршенство лепоте, радост целога света?«
16 Сви твоји непријатељи
над тобом разјапише уста,
цокћу, шкргућу зубима и говоре:
»Уништисмо је!
Ово је дан који смо чекали!
Доживесмо да га видимо!«
17 ГОСПОД изврши свој наум,
одржа своју реч, коју је давно изрекао.
Без милости те разори,
даде да непријатељ ликује над тобом.
Твоје душмане учини снажнима[g].
18 Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске,
нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица.
Не дај себи одушка
ни одмора зеници свога ока.
19 Устани, вичи ноћу,
када почињу ноћне страже.
Као воду излиј своје срце
пред лицем Господњим.
Подигни руке к њему за живот своје деце,
која од глади скапавају на угловима свих улица.
20 Погледај, ГОСПОДЕ, и види:
с ким си овако поступио?
Зар да жене једу свој пород,
децу коју су неговале?
Зар да свештеник и пророк буду убијени
у Господњем светилишту?
21 Дечаци и старци на земљи леже на улици,
моје девојке и младићи падоше од мача.
Ти их поби у дан свога гнева,
ти их посече без милости.
22 Као на празник, тако си одасвуд
позвао ужас на мене,
па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ
нико не измаче нити преживе.
Оне које сам однеговала и одгајила,
мој непријатељ поби.
1 Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј,
драгом Филимону, нашем сараднику, 2 сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
4 Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, 5 јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. 6 Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. 7 Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.
Павле се заузима за Онисима
8 Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, 9 због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: 10 молим те за свога сина Онисима[a], кога сам родио у оковима. 11 Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. 12 Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. 13 Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, 14 али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. 15 Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио 16 и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.
17 Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене. 18 А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун. 19 Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш. 20 Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу. 21 Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.
22 И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама[b] због ваших молитви.
23 Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу, 24 Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.
25 Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
20 Без дрва, ватра се гаси;
без оговарача, свађа престаје.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International