The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NIV. Switch to the NIV to read along with the audio.
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Непријатељ ће опколити Јерусалим
6 »Бежи на сигурно, народе Венијаминов!
Бежи из Јерусалима!
Дуните у овнујски рог у Текои!
Знак поставите над Бет-Хахеремом!
Јер, несрећа се помаља са севера,
пропаст велика.
2 Кћи сионска је као нежна ливада:
3 доћи ће на њу пастири са својим стадима,
шаторе разапети око ње,
сваки напасати стадо на свом делу.
4 Спремите се за бој против ње!
Устајте, хајде да нападнемо у подне!
Али, авај, дан се гаси,
а вечерње сенке све су дуже.
5 Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу
и разоримо њене тврђаве!«
6 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Посеците дрвеће
и дигните опсадни насип око Јерусалима.
Овај град мора да буде кажњен,
пун је тлачења.
7 Као што извор излива своју воду,
тако он излива своју опакост.
Насиље и пропаст њиме се разлежу;
болест и ране стално су ми пред очима.
8 Послушај опомену, Јерусалиме,
да се не окренем од тебе
и од тебе не направим пустош,
земљу ненастањену.«
Бунтовничко владање Израела
9 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Попабирчи Остатак Израелов,
помно као винову лозу.
Још једном пређи руком по розгама,
као берач грожђа.«
10 Коме да говорим? Кога да опоменем?
Ко ће ме саслушати?
Уши су им затворене[a], па не чују.
Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.
11 А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ
и не могу да је суспрегнем.
»Излиј је на децу на улици
и на младиће који се окупише.
И муж и жена биће ухваћени,
и старац, онај који је много година поживео.
12 Куће ће им бити дате другима,
заједно с њиховим пољима и женама
кад испружим руку против становника земље«,
говори ГОСПОД.
13 »Од најмањег до највећег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И пророк и свештеник,
сви се преваром баве.
14 Рану мога народа лече површно.
Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.
15 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио«,
каже ГОСПОД.
18 Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
19 Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
20 и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
21 Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени. 22 Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне 23 – ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.
Павлов труд
24 Сада се радујем у својим страдањима за вас и у свом телу допуњујем оно што недостаје Христовим мукама за његово тело, које је Црква. 25 Ја сам постао њен служитељ по налогу који ми је дао Бог: да вам објавим Божију реч у њеној пуноћи – 26 тајну која је вековима и поколењима била скривена, а сада је објављена његовим светима. 27 Њима је Бог хтео да обзнани колико је међу незнабошцима богатство славе ове тајне, која је Христос у вама, нада у славу.
28 Ми њега објављујемо, уразумљујући сваког човека и поучавајући сваког човека са свом мудрошћу да сваког човека доведемо до савршенства у Христу. 29 За то се ја трудим, борећи се његовом делотворном силом, која у мени силно делује.
2 Хоћу, наиме, да знате колику борбу водим за вас и за оне у Лаодикији и за све оне који ме нису лично упознали, 2 да им се утеши срце, да сједињени у љубави доспеју до свег богатства пуног разумевања, до спознања Божије тајне – Христа, 3 у коме су скривена сва блага мудрости и знања. 4 Ово говорим да вас нико не превари заводљивим речима. 5 Јер, иако сам одсутан телом, ипак сам у духу с вама и радујем се гледајући ред који влада међу вама и чврстину ваше вере у Христа.
Живот у Христу
6 Стога, како сте прихватили Христа Исуса, Господа, тако и живите у њему. 7 Будите у њему чврсто укорењени и на њему назидани, ојачани у вери, као што сте поучени, и обилујте захваљивањем.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Друге изреке мудрих
23 И ово су изреке мудрих:
Не ваља бити пристрастан при суђењу.
24 Ко кривоме каже: »Невин си«,
народи ће га проклињати, народности мрзети,
25 а добро ће проћи који осуде кривога,
јер ће примити богат благослов.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International