The Daily Audio Bible

⁸ »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
    јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
    претворила у лаж?
⁹ Мудри ће бити осрамоћени;
    спопашће их ужас
    и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
    какву то мудрост имају?
¹⁰ Стога ћу њихове жене дати другима
    и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
    сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
    сви се преваром баве.
¹¹ Рану мога народа лече површно.
    Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
¹² Стиде ли се због свог огавног владања?
    Не, они стида немају нимало,
    нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
    срушити се кад их будем казнио‘«,
    каже ГОСПОД.

¹³ »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
    »Неће бити грожђа на виновој лози,
    ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
    Што сам им дао, одузеће им се.«

¹⁴ Зашто седимо овде? На окуп!
    Бежимо у утврђене градове
    и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
    на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
    јер смо против њега згрешили.
¹⁵ Миру смо се надали,
    али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
    али би само ужас.
¹⁶ Фрктање коња непријатељевих
    чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
    сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
    и све што је у њој,
    град и све његове житеље.

¹⁷ »Ево, послаћу отровнице међу вас,
    гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
    говори ГОСПОД.

¹⁸ О, Тешитељу мој у тузи,
    срце је у мени изнемогло.
¹⁹ Чуј вапај мога народа
    из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
    Зар његов Цар није више тамо?«

»Зашто су ме изазвали на гнев
    својим ликовима,
    идолима туђим, ништавним?«

²⁰ »Жетва прође,
    лето се заврши,
    а ми нисмо спасени.«

²¹ Сатрвен сам,
    јер је и мој народ сатрвен;
    у жалости сам, а ужас ме спопада.
²² Зар нема мелема у Гиладу?
    Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
    за рану мога народа?
9 Е да ми је глава извор воде,
    а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
    над погинулима мога народа.
² Е да у пустињи имам коначиште,
    оставио бих свој народ
и отишао далеко од њих,
    јер сви су прељубници,
    неверна руља.

³ »Свој језик натежу као лук;
    лажју, а не истином, побеђују у земљи.
Из греха у грех срљају,
    а мене не познају«,
    говори ГОСПОД.
⁴ »Чувај се пријатеља,
    не веруј брату,
јер сваки брат је варалица као Јаков^[a]
    и сваки пријатељ клеветник.
⁵ Пријатељ пријатеља вара,
    ниједан не говори истину.
Свој језик научише да лаже,
    грехом се исцрпљују.
⁶ Усред преваре живиш.
    У својој превари неће да ме упознају«,
    говори ГОСПОД.

⁷ Стога овако каже ГОСПОД над војскама:
    »Ево, пречистићу их и проверити.
Јер, шта друго могу
    због греха мога народа?
⁸ Језик им је стрела смртоносна,
    превару изговара.
Устима љубазно говоре ближњему,
    а у срцу му спремају замку.
⁹ Зар да их због тога не казним?«
    говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу
    какав је овај?«

¹⁰ Заплакаћу и закукати над горама
и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским.
Опустеше, нико њима не пролази,
не чује се мукање говедâ.
Од птица до стоке,
све побеже, све нестаде.

¹¹ »Од Јерусалима ћу учинити
    гомилу рушевина,
    јазбину шакалима,
а од Јудиних градова
    пустош ненастањену.«

²⁰ Жене, чујте сада реч ГОСПОДЊУ,
    отворите уши за речи његових уста.
Научите своје кћери да наричу,
    једна другу да пева тужбалицу.
²¹ Смрт се успентрала кроз прозор
    и ушла у наша утврђења,
децу покосила на улицама,
    младиће на трговима.

³² А они су ипак и даље грешили
    и нису веровали упркос чудима.
³³ Зато им оконча дане у једном даху
    и њихове године ужасом изненадним.
³⁴ Кад год би их Бог убијао, тражили би га
    и опет му се свесрдно враћали –
³⁵ сетили би се да је Бог њихова Стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ.

³⁶ А онда би га опет варали устима
    и лагали га језиком.
³⁷ Нису му били одани срцем,
    ни верни његовом Савезу.

³⁸ А он, самилостан, праштао би им грех
    и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
    и није будио сву своју јарост.
³⁹ Јер, сетио би се да су само тело,
    ветар који прође и више се не враћа.

⁴⁰ Колико су се само бунили против њега у пустињи
    и жалостили га у пустолини!
⁴¹ Стално су изнова искушавали Бога
    и задавали бол Свецу Израеловом.
⁴² Нису се сећали његове руке –
    дана кад их је од њиховог душманина откупио,
⁴³ ни знамењâ која је учинио у Египту,
    његових чуда у цоанском крају:
⁴⁴ Он им у крв претвори
    реке и потоке, да не пију из њих.
⁴⁵ Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
    и жабе, да их затру.
⁴⁶ Усеве им предаде штурку,
    њихову муку скакавцу чегрташу.
⁴⁷ Лозу им затуче грȁдом,
    њихове дивље смокве мразом.
⁴⁸ Говеда им предаде грȁду,
    њихову стоку муњама.
⁴⁹ Посла на њих сву жестину свога гнева,
    срџбу, бес и невољу.
    Гласнике несреће одасла на њих.
⁵⁰ Стазу поравна за свој гнев.
    Живот им не поштеде смрти,
    него их предаде помору.
⁵¹ Поби све прворођено у Египту,
    првине мушкости у Хамовим шаторима.

⁵² А свој народ изведе као овце
    и кроз пустињу их поведе као стадо.
⁵³ Водио их је поуздано, па се нису плашили,
    а море прекри њихове непријатеље.
⁵⁴ Доведе их у своју свету земљу,
    на ову гору, коју својом десницом освоји.
⁵⁵ Пред њима истера народе;
    ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
    и даде им да се настане у својим шаторима.

²⁷ Заврши свој посао напољу
    и припреми своје њиве,
    а после тога гради себи кућу.