The Daily Audio Bible
Today's audio is from the CSB. Switch to the CSB to read along with the audio.
11 Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. 12 Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«
13 А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«
14 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. 15 Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. 16 А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.
17 »Овако им реци:
»‚Нека ми очи роне сузе
и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
тешку рану задоби, ударац жесток.
18 Одем ли у поље,
видим покошене мачем.
Одем ли у град,
видим глађу морене.
И пророк и свештеник
своје услуге нуде по земљи,
а немају знања.‘«
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Зар Сион презиреш?
Зашто нас удари тако
да нам нема исцељења?
Миру се надасмо,
али ништа добро не дође,
времену исцељења,
а оно само ужас.
20 ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост
и кривицу својих праотаца.
Заиста смо згрешили против тебе.
21 Имена свога ради,
не презри нас.
Не одузми част свом славном престолу.
Сети се свога савеза с нама
и не раскидај га.
22 Зар ништавни идоли народâ доносе кишу?
Зар небеса сама од себе шаљу кишу?
Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Зато се у тебе уздамо,
јер ти си Онај који све то чини.
15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! 2 А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Ко је за помор, у помор,
ко је за мач, под мач,
ко је за глад, у глад,
ко је за ропство, у ропство.‘
3 »Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. 4 Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.
5 »Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?
Ко ће те ожалити?
Ко ће свратити да те упита како си?
6 Одбацио си ме«,
говори ГОСПОД,
»леђа ми окрећеш.
Зато сам на тебе дигао руку и затро те.
Дојадило ми да ти стално праштам.
7 Развејао сам их вејачом
на капијама ове земље.
Уцвелио сам, затро сам свој народ,
јер се не враћају са својих путева.
8 Учинио сам да им удовицâ
буде више од морског песка.
У подне сам довео затирача
на мајке њихових младића.
Изненада сам на њих пустио
тескобу и ужас.
9 Мајка седморо деце малаксала,
испустила душу.
Сунце јој зашло још за дана,
осрамоћена је била и понижена.
А оне што су преостали,
предао сам мачу
пред непријатељима«,
говори ГОСПОД.
10 Тешко мени, мајко моја,
што си ме родила,
човека који се са целом земљом
свађа и препире!
Нити коме позајмих,
нити од кога узајмих,
а ипак ме сви проклињу.
11 ГОСПОД каже:
»Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
даћу да се опљачкају, без накнаде,
због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
који ће горети против тебе.«
15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
Сети ме се и старај се о мени,
освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
као извор који пресушује?
19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
да те избавим и спасем«,
говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
и откупити те из руку окрутних.«
Дан казне
16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Немој да се жениш и немој да имаш синова или кћери на овом месту.«
3 Јер, овако ГОСПОД каже за синове и кћери рођене у овој земљи и за мајке које су их родиле и за очеве који су их зачели: 4 »Помреће од грозних болести. Нико их неће ожалити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу. Страдаће од мача и глади и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.«
5 Јер, овако каже ГОСПОД: »Не улази у кућу где је жалост. Не иди да ожалиш ни да изразиш саучешће, јер ја сам ускратио свој благослов, љубав и сажаљење овом народу«, говори ГОСПОД. 6 »И велики и мали помреће у овој земљи. Неће бити ни сахрањени ни ожаљени; нико због њих неће правити урез на телу, ни бријати главу. 7 Нико неће нудити јело да утеши оне који су у жалости за покојником, ни понудити им чашу пића да се утеше због смрти оца или мајке. 8 А не улази ни у кућу где је славље, да би сео да једеш и пијеш с укућанима. 9 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, вама наочиглед и у ваше време учинићу да нестану звуци весеља и радости и гласови младе и младожење.
10 »Када све ово будеш рекао овом народу и они те упитају: ‚Зашто нам је ГОСПОД одредио тако страшну несрећу? Какво смо то зло учинили? Који смо то грех починили против ГОСПОДА, нашег Бога?‘ 11 ти им реци: ‚То је зато што су ме ваши праоци оставили‘, говори ГОСПОД, ‚и ишли за другим боговима и служили им и клањали им се. Оставили су ме и нису се држали мог Закона. 12 А ви сте се понели још опакије од ваших праотаца. Јер, ево, сваки од вас иде за својим тврдокорним и злим срцем, а мене не слуша. 13 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу коју не познајете, а нису је познавали ни ваши праоци, па ћете тамо служити другим боговима и дању и ноћу, јер ја вам се нећу смиловати.‘
14 »Али долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 15 него: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из северне земље и из свих земаља у које их је отерао.‘ Јер, ја ћу их вратити у земљу коју сам дао њиховим праоцима.
9 Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11 А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12 бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13 Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14 Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, 15 од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима 16 када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
Павлова жудња да поново посети Солуњане
17 А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. 18 Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. 19 Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? 20 Да, ви сте наша слава и наша радост.
3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, 2 а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, 4 јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. 5 Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.
6 А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. 8 Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. 9 Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? 10 Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.
11 Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. 12 А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. 13 Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Соломонове пословице које је сакупио Езекија
25 Ево још Соломонових пословица, које су преписали људи Езекије, цара Јуде:
2 Божија слава је да нешто сакрије,
а слава царевâ је да то истражују.
3 Небо је високо, земља дубока,
а мисли царева неистраживе.
4 Уклони троску из сребра,
и сребрнар може да начини лепу посуду.
5 Уклони опакога од цара,
и престо ће му се учврстити праведношћу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International