The Daily Audio Bible
Today's audio is from the ESV. Switch to the ESV to read along with the audio.
31 »Склопих савез са својим очима
да ниједну девојку не погледам пожудно.
2 Јер, шта је део човеков од Бога одозго,
какво му је наследство од Свесилнога са висина?
3 Зар није пропаст за покваренога,
несрећа за оне који чине злодела?
4 Зар он не види моје путеве
и не броји све моје кораке?
5 »Ако сам ходао у лажи
или ми је нога хитала за преваром
6 – нека ме Бог измери на кантару праведности,
и знаће да сам беспрекоран –
7 ако ми је корак скренуо са стазе,
ако ми се срце повело за очима,
ако су ми се руке укаљале,
8 нека онда други поједе што сам засејао,
нека моје изданке ишчупају из корена.
9 Ако ми је нека жена завела срце,
ако сам на вратима вребао на ближњега,
10 нека се онда моја жена пода другом,
нека онда с њом спавају други.
11 Јер, то би било срамотно дело,
грех који заслужује осуду.
12 Јер, то је огањ који сажиже до Авадона,
који би све моје усеве из корена ишчупао.
13 Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду
кад су се на мене жалили,
14 шта ћу учинити кад Бог устане?
Шта ћу одговорити кад полажем рачун?
15 Зар ме није начинио у утроби мајчиној
исти Онај који је и њих саздао у материци?
16 Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ
или дозволио да удовица очи исплаче,
17 ако сам јео залогај хлеба
а да га са сирочетом нисам поделио
18 – иако сам му од своје младости био као отац
и од свог рођења удовицу водио као пастир –
19 ако сам гледао неког како страда јер нема одеће
или убогога без покривача,
20 а да ме није од срца благосиљао
што сам га руном својих оваца угрејао,
21 ако сам на сироче подигао руку,
знајући да имам утицаја на суду,
22 нека ми плећка испадне из рамена,
нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.
23 Јер, зазирао сам од пропасти од Бога
и због величанства његовог нисам то чинио.
24 Ако сам се уздао у злато
или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,
25 ако сам се радовао свом великом богатству,
благу које сам својим рукама стекао,
26 ако сам гледао сунце у његовој блиставости
или месец како путује у свом сјају,
27 па ми је срце било потајно заведено
да им руком пошаљем пољубац,
28 и то би био злочин који заслужује осуду,
јер бих изневерио Бога на висини.
29 Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља
или ликовао због невоље која га је снашла,
30 нисам својим устима дао да згреше
призивајући проклетство на његов живот;
31 ако људи из мог шатора никад нису рекли:
‚Коме он није дао меса да се наједе?‘
32 и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи,
јер сам путнику увек отварао врата;
33 ако сам тајио свој грех као што то чине људи
у грудима кријући своју кривицу,
34 јер сам се толико плашио гомиле
и стрепео од презира братстава
да сам ћутао и нисам излазио на врата…
35 »О, кад би било неког да ме саслуша!
Ево, потписујем своју одбрану.
Нека ми Свесилни одговори,
нека мој тужитељ напише оптужницу.
36 На свом рамену бих је носио,
и ставио је на себе као круну.
37 Положио бих му рачун о свим корацима својим,
као кнез бих му приступио.
38 »Ако моја земља завапи против мене
и све њене бразде заплачу заједно,
39 ако сам њене плодове прождро не плативши
и ојадио душу њених закупаца,
40 место пшенице нека изникне трњак
и место јечма коров.«
Овим завршавају Јовове беседе.
Елихуове беседе
32 Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан. 2 Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога. 3 А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали. 4 Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега. 5 Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се. 6 Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече:
»Ја сам млад по годинама, а ви сте стари;
зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.
7 Мислио сам: Нека старост говори,
нека многе године покажу мудрост.
8 Али, дух у човеку, дах Свесилнога,
даје му умност.
9 Нису само стари мудри,
нити само времешни знају шта је правда.
10 Стога кажем: Саслушајте ме,
да и ја изложим своје знање.
11 Ето, чекао сам док сте говорили,
слушао како расуђујете.
Док сте тражили шта ћете рећи,
12 сву своју пажњу сам вам посветио.
Али, ниједан од вас није Јовове речи оповргао,
ни одговорио на његове тврдње.
13 Немојте да кажете: ‚Нашли смо мудрост;
нека га Бог разобличи, а не човек.‘
14 Али Јов није мени упутио своју беседу,
па му нећу вашим речима одговорити.
15 Смели су се и више немају шта да кажу,
речи им је понестало.
16 Зар још да чекам, сад кад они ћуте,
кад стоје, а не одговарају?
17 И ја ћу да кажем своје,
и ја ћу да изложим своје знање.
18 Јер, много тога имам да кажем,
дух ме на то тера изнутра.
19 Утроба ми је као вино без одушке,
као нова мешина хоће да се распрсне.
20 Говорићу и ја, да нађем олакшање,
отворићу уста и одговорити.
21 Ни према коме нећу бити пристрастан,
нити ћу било коме ласкати.
22 Јер, да сам вичан ласкању,
одмах би ме мој Творац уклонио.
33 »А сад, Јове, чуј моје речи,
обрати пажњу на све што ћу ти рећи.
2 Своја уста отварам,
језик ми обликује речи под непцем.
3 Речи ми навиру из праведног срца,
усне искрено изричу моје знање.
4 Дух Божији ме је створио,
дах Свесилнога дао ми је живот.
5 Одговори ми, дакле, ако умеш,
спреми се да ми се успротивиш.
6 Ево и ја сам пред Богом као и ти,
и ја сам од глине саздан.
7 Нећу те мучити страхом,
ни тешком руком те притискати.
8 »Али, ти си на моје уши рекао –
јасно сам чуо твоје речи:
9 ‚Чист сам и без греха;
недужан сам, нема кривице на мени.
10 А ипак је Бог на мени нашао ману,
за свог непријатеља ме сматра.
11 Ноге ми ставља у кладе,
све моје стазе будно надзире.‘
12 »Али, ево ја ти кажем: у томе ниси у праву,
јер Бог је већи од човека.
13 Зашто против њега износиш оптужбе
да ни на једну човечију реч не одговара?
14 Јер, Бог говори – једном овако, други пут онако –
али човек то не примећује.
15 Кроз снове, кроз ноћна виђења,
кад дубок сан обузме људе
док на свом лежају спавају,
16 он им на ухо говори
и претњама престрављује,
17 да би човека одвратио од његових дела
и сачувао га од охолости,
18 да би му душу спасао од гробне јаме
и живот од стреле[a].
19 Или га кажњава боловима на постељи
и непрестаним севањем у костима,
20 па се његовом бићу гади храна
и души његовој јело најукусније.
21 Тело му наочиглед копни,
а кости, некад покривене, огољене штрче.
22 Душа му се гробној јами примиче,
а његов живот гласницима смрти.
23 Али, ако се уз њега нађе анђео-посредник,
један од хиљаду,
да човеку каже шта је за њега добро,
24 да му се смилује и каже:
‚Поштеди га одласка у гробну јаму;
нашао сам откупнину за њега,‘
25 тело му се подмлади као у детета,
у дане своје младости се враћа.
26 Моли се Богу, и налази милост,
гледа му лице и кличе од радости.
Бог му његову праведност враћа.
27 Онда запева пред људима и каже:
‚Грешио сам и кварио оно што је исправно,
али не добих оно што сам заслужио.
28 Душу ми је откупио, да у гробну јаму не оде,
и мој живот светлост ће видети.‘
29 Да, Бог све то чини човеку
– два, па и три пута –
30 да би му душу одвратио од гробне јаме,
да би му засјала светлост живота.
31 »Пази, Јове, и саслушај ме,
ћути, а ја ћу говорити.
32 Ако имаш шта да кажеш, одговори ми;
говори, јер хоћу да те оправдам.
33 А ако немаш одговора, онда ме саслушај;
ћути, и мудрости ћу те поучити.«
Служитељи новог савеза
3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? 2 Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. 3 А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.
4 То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. 5 Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. 6 Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
Слава новог савеза
7 Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе[a] његовог лица, 8 зар неће још славнија бити служба Духа? 9 Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. 10 И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. 11 Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12 Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, 13 а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. 14 Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. 15 И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. 16 Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. 17 Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. 18 И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
8 Ко сеје неправду, жање невољу,
и доћи ће крај његовом тлачењу[a].
9 Ко је дарежљив, биће благословен,
јер свој залогај дели са сиромахом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International