The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Јов
12 Тада Јов одврати:
2 »Ви сте заиста народ
с којим ће мудрост изумрети!
3 Али, и ја имам памет као и ви;
нисам ништа гори од вас!
Ко за те ствари не зна?
4 Својим пријатељима постадох ругло,
ја, који сам призивао Бога
и он ми одговарао;
ја, праведан и беспрекоран – ругло!
5 Безбрижни с презиром мисле
о онима у невољи
кад невоља зада ударац
онима који посрћу.
6 Мирни су шатори пљачкашâ
и спокојни они који изазивају Бога,
иако их Бог држи у шаци.
7 »А ви кажете: ‚Питај звери, и оне ће те поучити,
или птице, и оне ће ти рећи;
8 или, обрати се земљи, и она ће те поучити,
и рибе морске ће ти испричати.
9 Ко од свих њих не зна
да је ово рука ГОСПОДЊА учинила?
10 У руци му лежи живот сваког бића
и дах свих људи.
11 Зар ухо не испитује речи
као што непце куша храну?
12 Мудрост је одлика стараца,
дуг живот умност доноси.‘
13 Богу припада мудрост и сила,
његови су савет и умност.
14 Да, што он поруши, нико не може да сагради,
кога он утамничи, нико не може да ослободи.
15 Да, кад запречи воде, суша настаје,
а кад их пусти, земљу опустоше.
16 Његова је снага и права мудрост,
његови су и варалица и преварени.
17 Он саветнике разголићује
и од судија прави будале.
18 Он царевима развезује појас
и везује им уже око бокова.
19 Он свештеницима скида одоре
и обара давно укорењене.
20 Он ућуткује оне којима се верује
и старешинама моћ расуђивања одузима.
21 Он поглаваре засипа презиром
и моћницима развезује појас.
22 Он дубине таме разоткрива
и сенку смрти износи на видело.
23 Он народе подигне, па их уништи,
умножи их, па их расеје.
24 Он вођама народа разум одузима
и шаље их да лутају беспућем,
25 па без светлости пипају по мраку
и тетурају се као пијани.
13 »Да, све сам то својим очима видео,
својим ушима чуо и разумео.
2 То што ви знате, знам и ја;
нисам ништа гори од вас.
3 Са Свесилним бих хтео да разговарам,
са Богом да се расправим.
4 Али, ви ширите лажи
и сви сте неспособни исцелитељи.
5 О, кад бисте бар сасвим ућутали!
Тиме бисте показали мудрост.
6 Саслушајте моје доказе,
чујте приговор мојих усана.
7 Зар ћете ради Бога износити лажи?
Зар ћете ради њега изговарати преваре?
8 Зар ћете према њему бити пристрасни?
Зар ћете за њега водити парницу?
9 Зар би било добро да вас он испита?
Зар бисте га преварили као човека?
10 Он би вас сигурно прекорио
кад бисте потајно били пристрасни.
11 Зар вас не би његов сјај престравио?
Зар вас не би обузео ужас од њега?
12 Ваше изреке су од пепела,
ваша одбрана је одбрана од блата.
13 Ћутите и пустите ме да говорим,
па нека ме снађе што му драго.
14 Зашто се излажем опасности
и свој живот у своје руке узимам?
15 Да, нека ме и убије,
ја ћу се у њега уздати
и бранити своје поступке пред њим.
16 И већ то ће ми бити на спасење,
јер безбожник не би ступио пред њега.
17 »Пажљиво саслушајте моје речи,
добро чујте шта ћу вам рећи:
18 Ево, припремио сам своју парницу
и знам да ћу се оправдати.
19 Може ли неко да ме оптужи?
Тада бих заћутао и умро.
20 Само ми ово двоје учини, Боже,
па се од твога лица нећу скривати:
21 Склони своју руку далеко од мене
и не плаши ме више својим страхотама.
22 Тада ме позови, и одговараћу ти,
или ме пусти да говорим, а ти одговарај.
23 Колико сам злоделâ и грехâ починио?
Покажи ми мој преступ и грех!
24 Зашто своје лице кријеш
и непријатељем ме сматраш?
25 Зар ћеш мучити лист који носи ветар
и суву стрњику гонити?
26 Јер, горке оптужбе против мене исписујеш
и за грехе из младости ме кажњаваш.
27 Сапињеш ми ноге у окове
и све моје стазе надзиреш
пратећи трагове мојих стопала.
28 Човек се као нешто труло распада,
као одећа коју мољци изједају.
14 »Рођени од жене
кратка је века и пун невоља.
2 Као цвет никне па увене,
као сенка која бежи, не опстаје.
3 Зар у таквога упиреш поглед?
Зар њега изводиш на суд пред себе?
4 Ко ће из нечистог извући чисто?
Нико!
5 Човеков је век одређен;
одбројао си му месеце
и поставио границе које не може да пређе.
6 Стога одврати поглед од њега
и остави га на миру,
да се свога века наужива.
7 »Па и за дрво има наде:
ако га посеку, опет ће нићи
и младице му се намножити.
8 Ако му корен у земљи и остари
и пањ му се у прашини сасуши,
9 чим осети воду, пропупеће
и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
и склониш ме док те гнев не прође,
кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
чекаћу док ми не дође замена.
15 Зваћеш, и ја ћу се одазвати;
чезнућеш за својим делом.
16 Да, тада ћеш ми бројати кораке,
али на моје грехе нећеш вребати.
17 Да, мој преступ запечатићеш у врећи,
мој грех ћеш покрити.
18 Али, као што се планина одроњава и мрви
и стена помера са свог места,
19 као што вода спира камење
и бујице отплављују земљу,
тако и ти човеку уништаваш наду.
20 Надјачаш га једном заувек, и њега нема,
лик му промениш и одбациш га.
21 Да ли му синове поштују, он то не зна,
да ли их понижавају, он то не види.
22 Он само бол свога тела осећа
и само себе оплакује.«
Елифаз
15 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар би мудар човек одговарао празним знањем
или пунио трбух источним ветром?
3 Зар би расправљао јаловим речима
и беседама од којих нема користи?
4 А ти чак побожност поништаваш
и преданост Богу укидаш.
5 Твој грех ти учи уста шта да кажу,
служиш се језиком лукавих.
6 Твоја уста те осуђују, не ја,
твоје усне против тебе сведоче.
7 »Зар си ти први човек који се родио?
Зар си се пре брегова изнедрио?
8 Зар си Божији савет прислушкивао?
Зар само себи приписујеш мудрост?
9 Шта то ти знаш, а да и ми не знамо?
Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
10 Има међу нама седих и времешних,
људи и од твог оца старијих.
11 Зар су ти премалене Божије утехе
и благе речи које су ти упућене?
12 Зашто те твоје срце занело,
зашто ти очи севају,
13 па свој гнев окрећеш против Бога
и таквим речима га обасипаш?
14 Шта је човек, да би био чист,
и рођени од жене, да би био праведан?
15 Бог ни својим светима не верује,
ни небеса нису чиста у његовим очима,
16 а камоли човек, биће погано и искварено,
које зло пије као воду.
17 »Саслушај ме, и објаснићу ти;
пусти ме да ти испричам шта сам видео,
18 шта су рекли мудраци,
не кријући шта су примили од својих очева,
19 од јединих којима је дата земља
кад још странац није крочио међу њих.
20 Свег свога века зао човек се у мукама превија,
безочник свих година које су му дате.
21 Звуци страве звоне му у ушима.
Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
22 Не верује да ће се избавити таме,
суђено му је да погине од мача.
23 Лута унаоколо – храна лешинарима,
зна да му се дан таме примакао.
24 Мука и тескоба га престрављују,
обарају се на њега као цар спреман да нападне,
25 јер је песницом узмахивао на Бога
и пред Свесилним се бусао у груди,
26 пркосно насрћући на њега
иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
27 Иако му је лице задригло,
а струк му се салом обложио,
28 живеће у разваљеним градовима
и у кућама где нико не станује,
које су се у гомиле крша претвориле.
29 Неће више бити богат,
нити ће моћ његова опстати;
неће му се имање ширити земљом.
30 Неће моћи да измакне тами.
Пламен ће му осушити младице,
а дах уста Божијих одуваће га.
31 Нека се не заварава вером у ништавило,
јер ништа ће и добити заузврат.
32 Пре свог времена биће у целости исплаћен
и гране му се неће зазеленети.
33 Биће као лоза која незрело грожђе отреса,
као маслина која одбацује своје цветове.
34 Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ
и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
35 Они невољом затрудне и рађају зло,
утроба им превару обликује.«
29 Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? 30 Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? 31 Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. 32 Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.(A)
33 Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« 34 Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.
Начин васкрсења
35 Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« 36 Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. 37 И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, 38 а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. 40 Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. 41 Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. 42 Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; 43 сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; 44 сеје се природно тело, васкрсава духовно.
Ако постоји природно тело, постоји и духовно. 45 Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«,(B) последњи Адам животворни дух. 46 Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. 47 Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. 48 Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. 49 И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.
50 А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. 51 Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52 у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. 53 Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54 А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана:
»Победа прождре смрт.«(C)
55 »Смрти, где ти је победа?
Смрти, где ти је жалац?«(D)
56 Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон. 57 Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.
58 Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
30 Нема ни мудрости, ни умности,
ни савета против ГОСПОДА.
31 Коњ се опрема за дан боја,
али ГОСПОД даје победу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International