The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
густа тама која ми је лице покрила.
24 »Зашто Свесилни не одреди времена за суд?
Зашто те дане не виде они који га знају?
2 Људи померају међаше,
украду стадо, па га напасају.
3 Одводе магарца који сирочади припада
и удовичиног вола узимају као залог.
4 Убоге гурају са стазе;
сакрива се сва сиротиња земље.
5 Да, као дивља магарад у пустињи,
сиротиња јутром рани да нађе хране,
хране у пустари за своју децу.
6 Крмиво скупља по њивама
и пабирчи по виноградима опаких.
7 Гола проводи ноћ, јер нема одеће,
ни чиме би се покрила на студени.
8 Покисла од пљуска горског,
хридине грли, јер нема заклона.
9 Опаки сироче откидају од дојке,
сиротињско дете узимају као залог.
10 Сиротиња иде гола, јер нема одеће;
снопове жита носи, а гладна остаје.
11 Маслине гњечи међу маслињацима,
у муљачи гази, а жедна остаје.
12 Из града допире јецање људи
и рањеници запомажу.
Али Бог се на све то оглушује.
13 »Има их који се буне против светлости,
који њене путеве не познају,
нити се њених стаза држе.
14 Убица устаје пре сванућа
и сиромаха и убогога убија,
а ноћу је као крадљивац.
15 Око прељубниково пази кад ће сумрак.
‚Ниједно око ме неће видети,‘
каже и лице покрива.
16 По мраку проваљују у куће,
а дању се брижљиво крију
јер за светлост не желе да знају.
17 Свима им је јутро као сенка смрти,
а њене ужасе добро познају.
18 Они су тек пена на површини воде;
проклето је што им је додељено на земљи,
па нико не иде у винограде њихове.
19 Као што жега и суша отопљен снег односе,
тако и Шеол односи грешнике.
20 Заборавља их утроба која их је родила;
црв се њима слади.
Опаких се више нико не сећа,
они су као дрво скршени.
21 Злостављају нероткиње, жене без деце,
а удовицама не чине добро.
22 Али, Бог својом силом одвлачи моћнике;
ако се и одрже, живот им је неизвестан.
23 У сигурност их уљуљка,
али му очи мотре на њихове путеве.
24 Закратко се узвисе, а онда нестану,
падну и покупе их као и све друге,
као класје буду посечени.
25 »Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж
и моје речи поништити?«
Билдад
25 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Власт и страх припадају Богу;
он ствара мир на својим висинама.
3 Може ли се његова војска пребројати?
Над ким његова светлост не излази?
4 Како да човек буде праведан пред Богом?
Како да рођени од жене буде чист?
5 Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте
у његовим очима,
6 па колико мање је то човек, који је тек црв,
син човечији, који је тек црвић!«
Јов
26 Тада Јов одврати:
2 »Како си добро помогао немоћноме!
Како си само спасао руку нејаку!
3 Како си добро саветовао онога ко нема мудрости!
Колику си само памет показао!
4 Чијом ли си помоћи изговорио те речи
и чији ли је дух из тебе говорио?
5 »Мртви се грче од тескобе,
они испод водâ и становника њихових.
6 Шеол је гô пред Богом,
Авадон нема покрова.
7 Бог је над празнином север разастро
и земљу о ништа обесио.
8 Он воде везује у својим облацима,
а облак се од њих не поцепа.
9 Он лице пуног месеца заклања
преко њега свој облак разастирући.
10 Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
границу између светлости и таме.
11 Тресу се стубови небеса,
престрављени његовом претњом.
12 Својом силом је море укротио,
својом мудрошћу Рахава раскомадао.
13 Од његовог даха небо се разбистрило,
рука му је хитру змију пробола.
14 Да, то је само делић његових дела,
само шапат речи о њему чујемо,
па ко да разуме гром силе његове?«
27 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
Свесилнога, који ми је загорчао душу,
3 док је живота у мени,
даха Божијег у мојим ноздрвама,
4 усне ми неће говорити зло,
ни језик превару изрицати.
5 Далеко било да признам да сте ви у праву;
до смрти се нећу одрећи своје честитости.
6 Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
док сам жив, неће ме срце прекоревати.
7 »Нека ми непријатељ буде као опаки,
мој противник као покварењак!
8 Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен,
кад му Бог живот одузме.
9 Чује ли Бог његов вапај
кад га снађе мука?
10 Хоће ли се радовати у Свесилноме?
Хоће ли у свако време призивати Бога?
11 Поучићу вас о Божијој руци,
нећу крити науме Свесилнога.
12 Ето, сами сте све видели.
Зашто онда говорите бесмислице?
13 Ово је судбина коју Бог додељује зломе,
наследство које безочник прима од Свесилнога:
14 Колико год деце имао, од мача ће изгинути
и потомство му се неће наситити хлеба.
15 Који га надживе, њих ће сахранити помор,
а удовице његове неће за њим плакати.
16 Ако сребра нагомила као прашине
и одеће накупи као блата,
17 то што скупи, обући ће праведник
и недужни ће поделити сребро.
18 Као од паучине је кућа коју гради,
као сеница коју је подигао чувар.
19 На починак легне богат, али тако више неће бити:
кад отвори очи, све је нестало.
20 Ужас га преплављује као вода,
ноћу га односи олуја.
21 Источни ветар га подигне, и њега нема:
одува га с његовог места.
22 Без милости се обрушава на њега
док он од силине његове бежи главом без обзира.
23 Рукама пљешће ругајући му се
и фијуком га истерује с места његовог.
Промена Павловог наума
12 А овим се хвалимо: наша савест сведочи да смо у светости и искрености које долазе од Бога живели у свету, а нарочито међу вама – не у људској мудрости, већ у Божијој милости. 13 Јер, не пишемо вам ништа што не бисте могли да прочитате или разумете. А надам се да ћете у потпуности разумети, 14 као што сте нас донекле и разумели, и да ћете се на Дан нашега Господа Исуса ви поносити нама као и ми вама.
15 У том уверењу намеравао сам да прво дођем к вама, да вам се укаже двострука милост. 16 Намеравао сам да преко вас одем у Македонију, па да из Македоније опет дођем к вама, а ви да ме испратите у Јудеју. 17 Да нисам можда био лакомислен кад сам то намеравао? Или то што намеравам, намеравам као човек, па је код мене истовремено »да, да« и »не, не«?
18 Али, Бог је сведок да наша порука вама није »да« и »не«. 19 Јер, Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј објавили, није био »да« и »не«, него је у њему увек било »да«. 20 Колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато кроз њега и говоримо »амин«, Богу на славу. 21 А Бог је тај који нас, заједно с вама, учвршћује у Христу. Он нас је помазао 22 и запечатио и у наше срце ставио Духа као залог.
23 Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт. 24 Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.
2 Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост. 2 Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим? 3 Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас. 4 Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
Праштање грешнику
5 Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас. 6 Таквоме је довољна ова казна већине, 7 па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре. 8 Стога вас молим да према њему покажете љубав. 9 Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни. 10 Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио, 11 да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
5 Пут изопачених посут је трњем и клопкама,
а ко чува свој живот, држи се далеко од њих.
6 Научи дете којим путем да иде,
па ни у старости неће од њега одступити.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International