The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Билдад
8 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Докле ћеш тако да говориш?
Речи су ти као силан ветар.
3 Зар Бог правду изврће?
Зар Свесилни искривљује оно што је право?
4 Ако су твоја деца згрешила против њега,
он их је казнио према њиховом преступу.
5 Али, ако потражиш Бога
и за милост замолиш Свесилнога,
6 ако си чист и честит,
он ће се и сада ради тебе пренути
и вратити те на твоје праведничко место.
7 Прошлост ће ти бити безначајна
према твом благостању будућем.
8 »Само питај раније нараштаје
и сазнај шта су њихови очеви научили.
9 Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
и само су сенка наши дани на земљи.
10 Зар те они неће поучити и објаснити ти?
Зар неће из срца изнети речи?
11 Зар папирус расте где нема мочваре?
Зар трска буја без воде?
12 Још зелена и непосечена,
пре сваке друге биљке увене.
13 Тако је и са свима који забораве Бога,
тако пропада нада безбожника.
14 Крхко је његово уздање,
паукова кућа његов је ослонац.
15 Наслони ли се на њу, она попушта,
ухвати ли се за њу, она се руши.
16 Он је као заливена биљка на сунцу:
по врту шири своје младице,
17 корењем је хрпу стења преплела
и тражи место међу камењем.
18 А кад је с њеног места ишчупају,
место је се одриче говорећи:
‚Никад те не видех.‘
19 Живот јој се гаси,
а из тла друге биљке расту.
20 Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
нити снажи руку зликоваца.
21 Још ће ти он смехом испунити уста
и усне прекрити радосним клицањем.
22 Твоји ће непријатељи обући срамоту
и нестаће шатори злих.«
Јов
9 Тада Јов одврати:
2 »Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3 Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4 Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5 Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6 Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7 Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8 Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9 Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11 Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12 Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13 Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14 Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15 И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
16 А кад би се на мој позив и одазвао,
не верујем да би ме саслушао.
17 Јер, он ме због ситнице сатире
и без разлога ми умножава ране.
18 Не дâ ми да дођем до даха,
него ме чемером преплављује.
19 Ако је реч о снази, он је најсилнији,
ако о правди, ко ће њега на суд?
20 Иако сам недужан, моја уста ме осуђују,
иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.
21 Беспрекоран сам, али ми није стало до мене,
свој живот презирем.
22 Све је свеједно, па зато кажем:
он затире и беспрекорног и опаког.
23 Кад бич смрти изненада ошине,
он се руга очајању недужних.
24 Кад земља падне у руке опаких,
он застире очи њеним судијама.
А ако не он, ко онда?
25 »Моји су дани бржи од гласника,
без трунке радости пролећу.
26 Промичу хитро као лађе од папируса,
као орао кад се на плен обрушава.
27 И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање,
променићу израз на лицу и смешкати се‘,
28 опет бих стрепео од свих својих мука,
јер знам да ме не сматраш недужним.
29 И пошто ћу бити крив,
што да се трудим узалуд?
30 Да се оперем и водом снежницом
и руке да истрљам лужницом,
31 ти би ме гурнуо у каљужу,
па бих и својој одећи био одвратан.
32 Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33 О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34 ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35 Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
10 »Презирем свој живот.
Стога ћу дати маха свом јадању,
излити сав чемер своје душе.
2 Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
него ми кажи за шта ме оптужујеш.
3 Зар ти је мило да ме тлачиш,
да своје дело одбацујеш,
а да се радујеш сплеткама злих?
4 Зар имаш телесне очи,
зар гледаш као што гледа смртник,
5 зар су ти дани као у смртника,
зар су ти године као у човека,
6 кад истражујеш моју кривицу
и испитујеш мој грех,
7 иако знаш да нисам крив
и да из твоје руке нема избављења?
8 »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
Зар ћеш се окренути и уништити ме?
9 Сети се да си ме обликовао као глину.
Зар ћеш ме опет вратити у прах?
10 Зар ме ниси излио као млеко
и згрушао ме као сир?
11 Обукао си ме у кожу и месо
и исплео ме костима и жилама.
12 Дао си ми живот и љубав
и брижљиво бдео над мојим духом.
13 Али, ово си сакрио у свом срцу,
знам да ти је ово била намера:
14 мотрићеш на мене, да, ако згрешим,
мој прекршај не прође некажњен.
15 Ако сам крив, тешко мени!
А ако сам недужан,
главу не могу да дигнем.
Пун сам стида и у невољу сам заглибио.
16 Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
и опет ми силна чуда показујеш.
17 Против мене доводиш нове сведоке
и све је већи твој гнев на мене.
Твоја војска стално на мене наваљује.
18 »‚Зашто си ме из утробе извео?
Да сам бар умро, да ме нико не види!
19 Да бар никад нисам живео!
Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
20 Зар ми дани нису одбројани?
Окрени се од мене, да се још мало повеселим
21 пре него што одем на пут без повратка,
у земљу таме и сенке смрти,
22 земљу најцрње ноћи,
оно место сенке смрти и метежа
где је и светлост као тама.‘«
Цофар
11 Тада Цофар Наамац одврати:
2 »Зар да ово мноштво речи остане без одговора?
Зар да се овај брбљивац још и оправда?
3 Зар да твоје бесмислице ућуткају људе?
Зар да те нико не прекори кад се ругаш?
4 Говориш: ‚Моје учење је беспрекорно
и чист сам пред тобом.‘
5 О, кад би Бог проговорио,
кад би ти се својим устима обратио
6 и открио ти тајне мудрости
– јер права мудрост има две стране –
сазнао би да ти је неке грехе заборавио.
7 Можеш ли у Божије тајне да проникнеш,
да досегнеш границе Свесилнога?
8 Од небеса су више – шта ти ту можеш?
Од Шеола су дубље – шта ти о томе знаш?
9 Од земље су дуже, од мора шире.
10 Ако он наиђе и баци те у тамницу,
па сазове суд, ко ће га спречити?
11 Јер, он зна ништавне људе.
Кад види зло, зар га не памти?
12 Празноглавац ће се опаметити
кад се дивље магаре роди као човек!
13 »Али, ако своје срце усмериш к њему
и пружиш му руке,
14 ако из своје руке одбациш грех
и не даш злу да у твом шатору станује,
15 тада ћеш без стида дизати поглед,
стајати чврсто и без страха.
16 Јер, заборавићеш своју невољу,
сећати је се колико и водâ протеклих.
17 Живот ће ти бити светлији од поднева,
тама ће ти постати као јутро.
18 Бићеш сигуран, јер има наде;
заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
19 Кад легнеш, нико те неће плашити.
Многи ће тражити твоју наклоност.
20 А очи опаких ишчилеће
и више неће налазити уточиште.
Једина нада биће им да издахну.«
Христово васкрсење
15 Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите, 2 којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.
3 Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима, 4 да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима, 5 и да се показао Кифи[a], па Дванаесторици. 6 Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли[b]. 7 Затим се показао Јакову, па свим апостолима. 8 А после свих, показао се и мени, као недоношчету.
9 Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву. 10 Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном. 11 Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.
Васкрсење мртвих
12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13 Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. 14 Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. 16 Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. 17 А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. 18 Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. 19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. 25 Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер, »све је потчинио под његове ноге«(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
28 Лажни сведок ће пропасти,
а разборит човек говориће довека.
29 Опак човек наступа дрско,
а честит промишљено.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International