The Daily Audio Bible

Мордехај тражи Јестирину помоћ

4 Када је Мордехај дознао за све што се догодило, раздре своју одећу, обуче се у кострет и посу пепелом, па оде у град, гласно и горко запомажући. ² Дође до цареве капије, али се у кострети није смело кроз њу. ³ У свакој покрајини у коју су стигли царев указ и његова наредба настаде велика жалост међу Јудејима. Постили су, плакали и кукали, а многи су лежали у кострети и пепелу. ⁴ Када су Јестирине слушкиње и евнуси дошли к њој и то јој јавили, царица се силно узнемири. Она посла Мордехају одећу да је обуче место кострети, али он одби да је прими.

⁵ Тада Јестира позва Хатаха, једног од царевих евнуха, који је био одређен да јој служи, и заповеди му да сазна од Мордехаја шта се догодило и зашто. ⁶ Хатах оде Мордехају на градски трг пред царевом капијом ⁷ и Мордехај му исприча све што му се догодило и о тачном износу новца који је Хаман обећао да ће уплатити у царску ризницу за затирање Јудеја. ⁸ Даде му и препис указа о њиховом уништењу, који је објављен у Сузи, да га покаже и објасни Јестири, и рече му да јој заповеди да оде цару да га моли за милост и да се код њега заузме за свој народ.

⁹ Хатах се врати и исприча Јестири шта је Мордехај рекао, ¹⁰ а она му заповеди да каже Мордехају: ¹¹ »Сви цареви службеници и народ царских покрајина знају да за сваког мушкарца или жену који непозвани приђу цару у унутрашњем дворишту постоји само један закон: да се погубе – осим ако цар таквоме не пружи златно жезло и не поштеди му живот. А ја већ тридесет дана нисам позвана да идем цару.«

¹² Када су Мордехају пренели Јестирине речи, ¹³ он јој овако поручи: »Немој да мислиш да ћеш се, зато што си у царевој палати, једино ти од свих Јудеја спасти. ¹⁴ Јер, ако сада будеш ћутала, помоћ и избављење Јудејима доћи ће са другог места, а ти и твоја породица пропашћете. И ко зна ниси ли ти дошла на царски положај управо ради тренутка као што је овај.«

¹⁵ Тада Јестира поручи Мордехају: ¹⁶ »Иди и окупи све Јудеје који су у Сузи, па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни ноћу ни дању. Тако ћемо постити и ја и моје слушкиње. Онда ћу отићи цару, иако је то против закона, па ако погинем – погинем.«

¹⁷ И Мордехај оде и учини све што му је Јестира заповедила.

Јестира позива Ксеркса и Хамана на гозбу

5 Трећега дана Јестира обуче своје царско рухо и стаде у унутрашње двориште царске палате, испред цареве дворане. А цар је седео на свом царском престолу у дворани, окренут према улазу. ² Када је видео царицу Јестиру како стоји у дворишту, она нађе милост у његовим очима. Цар пружи Јестири златно жезло које му је било у руци, и она приђе и дотаче врх жезла.

³ Тада је цар упита: »Шта је, царице Јестиро? Који је твој захтев? Ако је и до половине царства, даће ти се.«

⁴ А Јестира одговори: »Ако је цару по вољи, нека цар, са Хаманом, дође данас на гозбу коју сам припремила за њега.«

⁵ Цар рече: »Кажите Хаману да пожури и учини то што Јестира тражи.«

Тако и цар и Хаман дођоше на гозбу коју је Јестира припремила.

⁶ Док су пили вино, цар рече Јестири: »Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

⁷ »Ово је моја молба и мој захтев«, одговори Јестира. ⁸ »Ако сам нашла милост у царевим очима и ако је цару по вољи да ми услиши молбу и испуни мој захтев, нека цар и Хаман и сутра дођу на гозбу коју ћу припремити за њих. Сутра ћу учинити како цар каже.«

Хаманова завера против Мордехаја

⁹ Тога дана Хаман изађе срећан и расположен. Али, када је на царевој капији видео Мордехаја и да овај не устаје пред њим и не плаши га се, испуни се гневом према њему. ¹⁰ Хаман се ипак суздржа и оде кући. Посла по своје пријатеље и своју жену Зереш, ¹¹ па се пред њима хвалио својим великим богатством, мноштвом својих синова и свиме чиме му је цар указао част и узвисио га изнад поглаварâ и царевих службеника.

¹² »И то још није све«, додаде Хаман. »Царица Јестира је једино мене позвала да будем с царем на гозби коју је припремила. А и сутра сам с царем позван к њој. ¹³ Али ништа од тога ми не пружа задовољство све док гледам оног Јудејина Мордехаја како седи на царевој капији.«

¹⁴ Његова жена Зереш и сви његови пријатељи рекоше му: »Нареди да се подигну вешала педесет лаката^[a] висока, а ујутро затражи од цара да на њих обесе Мордехаја. После иди с царем на гозбу и буди срећан.«

Хаману се предлог свиде, па нареди да се подигну вешала.

Цар одаје почаст Мордехају

6 Те ноћи цар није могао да спава, па нареди да му донесу књигу службених записа – летописе – и да му читају из ње. ² Тамо се нађе записано да је Мордехај разоткрио Бигтана и Тереша, двојицу царевих евнуха који су чували улаз, а намеравали су да убију цара Ксеркса.

³ Тада цар упита: »Какву је почаст и признање Мордехај добио за то?«

»Ништа није учињено за њега«, одговорише његови лични служитељи.

⁴ Цар рече: »Ко је то у дворишту?«

А то је Хаман био управо ушао у спољашње двориште палате да затражи од цара да Мордехај буде обешен на вешала која је за њега спремио.

⁵ Цареви служитељи рекоше: »Ено Хаман стоји у дворишту.«

»Нека уђе«, рече цар.

⁶ Када је Хаман ушао, цар га упита: »Шта треба учинити за човека коме цар хоће да ода почаст?«

Хаман помисли: »Коме ће цар да ода почаст ако не мени?«

⁷ Стога одговори цару: »За човека коме цар хоће да ода почаст ⁸ треба донети царско рухо које је сâм цар носио и довести коња ког је сâм цар јахао, онога са царским оглавом. ⁹ Нека се потом рухо и коњ повере једноме од племића, царевих поглавара, који ће обући човека коме сâм цар хоће да ода почаст и провести га на коњу градским тргом, вичући пред њим: ‚Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!‘«

¹⁰ Тада цар заповеди Хаману: »Одмах узми рухо и коња, па Јудејину Мордехају, који седи на царевој капији, учини као што си рекао. И немој да изоставиш ништа од онога што си рекао.«

¹¹ И Хаман узе рухо и коња, па обуче Мордехаја и проведе га на коњу градским тргом, вичући пред њим: »Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!«

¹² После тога се Мордехај врати на цареву капију, а Хаман похита кући, утучен и покривене главе, ¹³ па исприча својој жени Зереш и свим својим пријатељима о свему што га је задесило.

Његови саветници и његова жена Зереш рекоше му: »Пошто је Мордехај, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш моћи да му се супротставиш, него ћеш сигурно пасти пред њим.«

¹⁴ Док су они с њим разговарали, дођоше цареви евнуси и журно одведоше Хамана на гозбу коју је припремила Јестира.

Јестирина гозба

7 Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.

² Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

³ А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. ⁴ Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«

⁵ На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«

⁶ А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«

На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.

⁷ Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот. ⁸ И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира.

Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?«

Чим је цар то изустио, Хамана зграбише^[b].

⁹ Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката^[c] и стоје крај Хаманове куће.«

А цар рече: »Обесите га на њих!«

¹⁰ И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја.

Тада се царев гнев стиша.

Духовни дарови

12 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању. ² Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.

⁴ Има различитих милосних дарова, али је Дух исти, ⁵ и различитих служења, али је Господ исти, ⁶ и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.

⁷ А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист. ⁸ Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања; ⁹ једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења; ¹⁰ једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике. ¹¹ И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.

Једно тело, много удова

¹² Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.

¹⁴ А ни тело није један, него много удова. ¹⁵ Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁶ Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁷ Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи. ¹⁹ Када би све био један уд, где би било тело? ²⁰ Овако, има много удова, али само једно тело.

²¹ Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.« ²² Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији. ²³ И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо, ²⁴ док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема, ²⁵ да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом. ²⁶ Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.

Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.