The Daily Audio Bible

Увод

1 У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. ² Имао је седам синова и три кћери ³ и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку.

⁴ Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. ⁵ Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио.

Сатана искушава Јова

⁶ Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

⁷ »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

⁸ »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.«

⁹ »Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. ¹⁰ »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. ¹¹ Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.«

¹² »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.«

И Сатана оде од ГОСПОДА.

¹³ Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече:

¹⁴ »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, ¹⁵ кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁶ Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁷ Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁸ Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, ¹⁹ кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

²⁰ Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу ²¹ и рече:

²² И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.

Сатана искушава Јова други пут

2 Једног дана синови Божији опет дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

² »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

³ »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла. И он се и даље држи своје честитости, иако си ме ти наговорио да га без разлога упропастим.«

⁴ А Сатана одврати: »Кожа за кожу! Човек ће за свој живот дати све што има. ⁵ Али, испружи руку и такни му кости и месо, и он ће те проклети у лице.«

⁶ »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »он је у твојим рукама. Само му поштеди живот.«

⁷ И Сатана оде од ГОСПОДА, па удари Јова болним чиревима од табанâ до темена.

⁸ Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.

⁹ »Зар ћеш и даље да се држиш своје честитости?« упита га његова жена. »Прокуни Бога и умри.«

¹⁰ А он одврати: »Говориш као безумница. Зар да од Бога прихватамо добро, али не и зло?«

И, упркос свему, Јов не згреши својим устима.

¹¹ Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше. ¹² А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу. ¹³ Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.

Јов проклиње дан свог рођења

3 После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.

Пророковање и говорење језицима

14 Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете. ² Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне. ³ А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши. ⁴ Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.

⁶ Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку? ⁷ Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари? ⁸ Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар. ¹⁰ Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења. ¹¹ Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени. ¹² Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.

¹³ Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи. ¹⁴ Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан. ¹⁵ Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом. ¹⁶ Јер, ако захваљујеш Богу духом^[a], како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? ¹⁷ Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.