The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Цофар
20 Тада одврати Цофар Наамац:
2 »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
због оног што у себи осећам.
3 Чујем прекор који ме вређа,
па ме разум тера да одговорим.
4 Свакако знаш како је од давнина,
откад је човек стављен на земљу:
5 да је ликовање опакога кратког века,
да радост безбожника траје само трен.
6 Макар му гордост досеже до неба
и глава му додирује облаке,
7 попут свог измета, заувек ће нестати.
Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
8 Он одлеће као сан, да се више не нађе,
као ноћно привиђење одагнан.
9 Око које га је видело више га неће видети,
његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
блистави шиљак из своје жучи.
Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
то је наследство које му је Бог доделио.«
Јов
21 Тада Јов одврати:
2 »Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3 Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4 Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5 Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6 Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7 »Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8 Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9 Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27 »Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
5 Зар није велика твоја опакост?
Зар твојих греха нема безброј?
6 Од браће си без разлога тражио залоге
и са већ голих свлачио одећу.
7 Изнуренога ниси напојио водом,
а гладноме си храну ускраћивао.
8 Земља припада моћном човеку
и частан човек на њој живи.
9 Удовице си отпуштао празних руку
и сирочади кршио снагу.
10 Зато те одасвуд окружују клопке
и ужас обузима изненада,
11 зато је тама толика да не видиш,
зато те силна вода прекрива.
12 »Зар није Бог на небеским висинама?
Зар не види теме највиших звезда?
13 А ти кажеш: ‚Шта зна Бог?
Зар он кроз такву дубоку таму суди?
14 Густи облаци га застиру,
па не види док небеским сводом језди.‘
15 Зар ћеш се држати старе стазе
којом су газили опаки?
16 Они су нестали пре времена,
бујица им је однела темеље.
17 Они су говорили Богу:
‚Остави нас на миру!
Шта Свесилни може да нам учини?‘
18 Па иако им је он куће напунио добрима,
ја се држим подаље од савета опаких.
19 Праведни виде њихову пропаст и радују се,
недужни им се ругају:
20 ‚Да, пропадоше наши душмани
и огањ им прождире богатство.‘
21 Потчини се Богу и буди у миру с њим –
тако ће ти се благостање вратити.
22 »Прихвати поуку из његових уста
и његове речи у свом срцу похрани.
23 Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се.
Склони опакост далеко од свог шатора
24 и грумење злата баци у прашину,
злато офирско међу стење у клисурама,
25 па ће Свесилни бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме
и своје лице подизати к Богу.
27 Молићеш му се, и услишиће те,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 И шта год да наумиш, оствариће се
и светлост ће ти обасјати путеве.
29 Кад људи буду унижавани,
ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘
и он ће спасти смерне.
30 Избављаће и оног ко није недужан,
који ће се због чистоте твојих руку избавити.«
1 Павле, Божијом вољом позван за апостола Христа Исуса, и брат Состен,
2 Божијој цркви у Коринту, освештанима у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свима који на сваком месту призивају име нашега Господа Исуса Христа, који је и њихов и наш:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захвалност Богу
4 Увек захваљујем своме Богу за вас, за његову милост која вам је дата у Христу Исусу, 5 што сте се у њему у свему обогатили – у свакој речи и сваком знању. 6 Пошто се сведочанство о Христу учврстило међу вама, 7 не оскудевате ни у једном милосном дару док жељно ишчекујете Откривење нашега Господа Исуса Христа. 8 Он ће вас до краја учвршћивати, да будете беспрекорни на Дан нашега Господа Исуса Христа. 9 Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашега Господа.
Раздори у цркви
10 Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли. 11 Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
2 Ово је заједничко и богатима и сиромашнима:
ГОСПОД је Творац и једних и других.
3 Проницљив човек види опасност и склања се,
а лаковерни иду даље и страдају.
4 Понизност и страх од ГОСПОДА
доносе богатство, част и живот.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International