Chronological
Псалам пророка Исаије
59 Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,
нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2 него ваше кривице јесу преграда
између вас и Бога вашега,
и греси ваши заклањају лице његово од вас
да вас не чује.
3 Јер шаке су ваше крвљу загађене,
и прсти су ваши у злочину,
усне ваше говоре превару,
језик ваш мрмља подлост.
4 На праведност нико не позива,
нити ико по истини суди;
уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;
муку зачињу, неваљалство рађају.
5 Јаја гујина легу
и мрежу паукову плету;
од њихових ко поједе јаја, тај умире;
а ако га разбије, гуја се излегне.
6 Њихово плетење није за одевање,
њихове израђевине нису за покривање.
Њихове израђевине дело су преступничко
и шакама својим чине насиље
7 Њихове ноге у зло трче
и хитре су да проливају невину крв.
Мисли њихове мисли су преступничке,
пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8 Пут ка миру они не познају,
на стазама њиховим праведности нема.
Изопачили су своје угажене путеве,
ко по таквом путује, мир не упознаје.
9 Зато се право од нас удаљило,
и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10 по зиду пипамо као слепи,
и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
у обиљу смо као да смо мртви;
11 сви ми мумламо као да смо медведи
и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
спасење – удаљило се од нас.
12 Јер много је наших побуна пред тобом,
и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
и упознали смо кривицу своју.
13 Побунили смо се и Господа се одрекли,
одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14 И тако је право потиснуто,
и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
и честитост проћи не може.
15 Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16 И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17 Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18 Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19 И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20 „А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
Устани, Јерусалиме!
60 Устани, засветли, јер долази светлост твоја,
и слава Господња над тобом блиста.
2 Јер, гле, мрак ће покрити земљу,
и густа тама народе,
а над тобом блиста Господ,
и слава његова над тобом се јавља.
3 И пуци иду према твојој светлости,
и цареви према сјају блистања твога.
4 Обазри се око себе и гледај:
сви се они сакупљају,
синови твоји долазе ти из далека,
и ћерке твоје бивају донесене у наручју.
5 Тада ћеш гледати и бујати,
и устрептаће и шириће се срце твоје,
јер ће се богатство с мора к теби окренути,
благо туђих народа теби ће пристизати.
6 Мноштво камила тебе ће прекрити,
једногрбе камиле из Мадијана и Гефе,
сви ће они доћи из Саве,
донеће злато и тамјан,
и благовестиће певајући похвале Господу.
7 Сва стада из Кедра к теби ће се сабрати,
овнови из Навајота теби ће служити;
подизаће се као угодна жртва на жртвенику мом.
И прославићу Дом славности своје.
8 Ко су они што надлећу као облак тамни,
као голубови према голубњацима својим?
9 На мене острва чекају,
на челу су им из Тарсиса бродови,
да издалека доведу синове твоје,
сребро њихово и злато њихово с њима,
за име Господа Бога твојега,
за Светитеља Израиљева
који те је славним учинио.
10 Синови странаца градиће тврђаве твоје
и цареви њихови тебе ће опслуживати,
јер сам те ударио у срдњи својој,
а смиловао сам ти се по расположењу својем.
11 Вратнице ће твоје свагда отворене бити,
дању и ноћу затварати се неће,
да би пропустиле благо туђинских народа
и цареве њихове који их предводе.
12 Та пропашће пук и царство
који теби не буду служили,
и ти ће пуци бити потпуно затрти.
13 Слава ливанска доћи ће теби:
чемпрес, брест и шимшир скупа,
да украсе место Светилишта мојега,
да учине часним место испод ногу мојих.
14 И ићи ће према теби погнути синови тлачитеља твојих,
и падаће ка твојим стопама сви који су те презирали.
А тебе ће назвати: ’Град Господњи’,
’Сион Светитеља Израиљева.’
15 Уместо да будеш напуштен
и омрзнут и избегаван,
поставићу те да будеш понос вечни,
весеље од рода до рода.
16 И сисаћеш млеко страних народа,
и царске груди ће те дојити,
и знаћеш да сам ја Господ, Спаситељ твој,
Откупитељ твој, Силни Јаковљев.
17 Уместо бронзе довешћу ти злато,
и уместо гвожђа довешћу ти сребро,
и уместо дрвета бронзу,
и уместо камена гвожђе,
а за надзорника ћу ти поставити Мир,
и управитељ твој биће Правда.
18 Више се неће чути о насиљу у твојој земљи,
о тлачењу и рушењу у границама твојим.
И зидине твоје зваћеш ’Спас’,
и вратнице твоје ’Прослављање’.
19 Више ти неће бити сунце као светлост дању,
нити ће сјај месеца да ти светли.
Него ће ти Господ бити светлост вечна
и Бог твој славност твоја.
20 Сунце твоје залазити више неће,
ни месец ти се помрачити неће,
него ће ти Господ вечна светлост бити,
и навршиће се дани жалости твоје.
21 И у народу твоме сви ће бити праведници,
довека ће земљу заузимати,
изданак насада мога,
израда руку мојих,
славности ради.
22 Од најмањег постаће хиљада,
од ситнога један моћни пук.
Ја, Господ,
чинићу брзо у време погодно.
Пророково послање
61 Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао,
да јавим Радосну вест понизнима.
Послао ме је да превијем у срцу сломљене,
да најавим слободу заробљеницима,
утамниченима да ће им престати сужањство;
2 да од Господа најавим годину помиловања,
и од Бога нашега дан освете;
да утешим све ожалошћене,
3 да усправим ожалошћене на Сиону,
да им дам накит уместо пепела,
уље за весеље уместо жалости,
одећу за похвалу уместо духа тужнога;
и њих ће звати:
’Храстови правдини,
Засад Господње славности’.
4 И саградиће древне развалине,
и подићи места похарана,
и обновиће градове,
пустошене од колена до колена.
5 И туђинци ће стајати
и стада ваша напасати,
и синови странаца биће ратари ваши
и виноградари ваши.
6 А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.
Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.
Јешћете благо туђинских народа
и загосподарићете славом њиховом.
7 Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,
одредиће им се да се веселе за вас,
који ћете у њиховој земљи
наследити двоструко,
којима ће бити радост вечна.
8 Јер ја, Господ, волим право,
мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,
а даћу им плату одистинску,
и склопићу с њима савез вечни.
9 И знаће се међу пуцима потомство њихово,
усред народа нараштаји њихови.
Сви који их виде схватиће да су они потомство
што га је благословио Господ.“
10 Усхићен сам врло у Господу,
кличе душа моја у Богу моме,
јер ме је оденуо хаљином спасења,
огрнуо ме је плаштом праведности,
као женик кад на себе венац стави
и невеста кад се накитом украси.
11 Јер као што земља истерује клице своје,
и као што семе у врту клија,
тако ће Господар Господ учинити
да проклија правда и похвала пред свим пуцима.
Божија обећања Јерусалиму
62 Сиона ради ућутати нећу
и због Јерусалима одмора ми нема,
док његова праведност као бљесак не сине,
и спасење његово као буктиња се не разбукти.
2 И пуци ће видети праведност твоју,
сви цареви славу твоју.
А тебе ће новим именом назвати,
како то буду уста Господња одредила.
3 И бићеш венац блистави у Господњој руци,
и турбан царски на длану Бога својега.
4 Више ти се неће говорити: „Остављена“,
нити ће се земљи твојој говорити: „Опустошена“,
него ће те звати: „Милина моја“,
а земљу твоју: „Удата“.
Јер ћеш Господу милина бити,
и земља ће твоја мужа имати.
5 Јер као што се младић жени девицом,
твој Саздатељ ће се оженити тобом,
и као што се женик весели невести,
веселиће се теби Бог твој.
6 По зидовима твојим, Јерусалиме,
стражаре сам распоредио.
По цео дан и по целу ноћ
они неће заћутати никако.
Они подсећају Господа,
њима починка нема.
7 Не дајте му да почине док не учврсти и устроји Јерусалим,
да он буде земљи на похвалу.
8 Заклео се Господ десницом својом
и снажном мишицом својом:
„Више неће дати жито твоје
да га једу непријатељи твоји,
ни да синови туђински пију твоје вино
на чему си се ти трудио.
9 Него који су га жели, ти ће га и јести,
Господа хвалиће;
и који су га брали, ти ће га и пити
у предворју мојега Светилишта.“
Песма за завршетак
10 Прођите! Прођите кроз вратнице!
Поравнајте народу пут!
Насипајте! Насипајте друм!
Уклоните камење!
Подигните народима знамење!
11 Ево, Господ се гласи
до земљиних крајева:
„Реците ћерки сионској:
’Ево, Спас твој долази.
Ево с њим је плата његова,
испред њега најамнина његова.’“
12 Они ће се звати:
„Свети народ“, „Откупљени Господом“,
а тебе ће звати: „Тражени“,
„Град неостављени“.
Гнев и погибија
63 Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
2 Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
3 – „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
4 Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
5 И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
6 те сатирем народе у гневу свом,
и срџбом својом сам их опио,
а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“
Бог и његов народ
7 Господње ћу милости помињати,
похвалу Господњу према свему
што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
што нам га је урадио по самилости својој
по обиљу милости своје.
8 И рекао је: „Доиста су мој народ,
синови који неће изневерити“,
па је њима Спаситељ постао.
9 У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
Својом љубављу их је спасао
и са̂м их својим милосрђем откупио
и дигао и носио у све дане од века.
10 А они се сами одметнуше,
Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
он лично против њих зарати.
11 Тад се давних присетише дана,
Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
свога Духа Светога?
12 Који је Мојсијевом десницом управљао
преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
да своје име вечним учини?
13 Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
није било спотицања?
14 Слично стоци што у долину силази,
Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
и преславно име стекао си себи.
15 Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
16 Та, ти си Отац наш,
јер Авра̂м нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17 Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
18 Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19 Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.