Chronological
Против Вавилона
13 Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2 „На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3 Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4 Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5 Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6 Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7 Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8 па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9 Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10 јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11 јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12 Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13 Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14 И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15 Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16 пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17 Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18 Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19 Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20 Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21 Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22 По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
Господ припрема повратак
14 Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
2 И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
3 И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4 Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
5 Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
6 што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
7 Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
8 Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
9 Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
10 Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
11 Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
12 Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
13 А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
14 Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
15 А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
16 Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
17 који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
18 Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
19 а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
20 Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
21 Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
22 „Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
23 Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
24 Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
25 Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
26 Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
27 А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
28 Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
29 Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
30 И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
31 Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
32 Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
Тужбалица над Моавцима
15 Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
2 У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
3 по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
4 Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
5 Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
6 Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
7 Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
8 Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
9 Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
Моавци беже у Јуду
16 Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
2 Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
3 „Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
4 Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
5 „И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
6 Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
7 Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса[a]
тугују сасвим сломљени.
8 Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
9 Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
10 весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затиснуо сам подвикивање.
11 Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
12 И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
13 Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14 Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
Реч за Дамаск
17 Пророштво против Дамаска:
„Гле, Дамаск ће престати да буде град,
и постаће гомила крхотина.
2 Његови градови око Ароира
биће за стада и лежаће,
и неће бити застрашитеља.
3 Јефремово племе изгубиће утврђење,
и Дамаск царство;
а остатку Арама ће се догодити
што и слави потомака Израиљевих –
говори Господ над војскама.
4 И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева
и спласнуће им сало на телу.
5 И биће као кад жетелац жање жито,
и рука му класје хвата;
као кад се скупља класје
у рефаимској долини –
6 само ће пабирци остати;
или као кад се маслина отресе:
две-три зреле на врху горње гране,
четири-пет на гранама дрвета –
говори Господ, Бог Израиљев.“
Окончање идолопоклонства
7 У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља,
и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву.
8 Неће више погле́дати на жртвенике,
на дело својих руку; неће више гледати
шта његови прсти начинише:
Аштартине ступове и стубове у част Сунца.
Против идолских вртова
9 У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење.
10 Зато што си заборавио Бога који те спасава,
и ниси се сетио Стене која ти даје снагу;
зато садиш љупке садове,
и калемиш туђинске младице;
11 у дан кад их посадиш, оне израсту,
а ујутру твоје саднице су бокор;
али жетва одлете у дан невоље,
у дан бола коме лека нема.
Најезда многих народа
12 Јао, бука многих народа,
буче као што бучи море;
шум светине која шуми
као силне воде што шуморе.
13 Народи шуморе као силне воде што шуморе,
али кад им он запрети, они беже далеко,
и развејани као плева по горама на ветру,
као вртложићи пред вихором.
14 Дође вече, ето страха;
пре сванућа њега више нема.
Тако пролазе они који нас плене,
и коб је оних који нас пљачкају.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.