Chronological
Израиљ жање олују
8 Трубу на уста!
Ено лешинара над Домом Господњим
јер су прекршили мој савез,
побунили се против мог Закона.
2 Мени вапе:
’О, мој Боже!
Ми, Израиљ, знамо тебе!’
3 Али Израиљ је одбацио добро
и душман ће га прогонити.
4 Постављају цареве који нису моји,
постављају главаре које не познајем.
Од свог сребра и од злата свога
идоле су себи направили,
да би могли бити истребљени.
5 Самаријо, твоје је теле одбачено
јер се на њих мој гнев распалио.
Колико још нећете моћи да будете неокаљани?
6 Јер је од Израиља и та рукотворина,
ливац ју је излио и није Бог.
Зато ће се у парчиће претворити
теле Самарије.
7 Зато што су сејали ветар,
пожњеће олују.
Нема класа на том снопу,
неће бити брашна.
Можда роди за туђинце
који ће га прогутати.
8 Израиљ ће прогутати!
Они су сада међу народима
као крчаг безвредан који нико неће.
9 Јер су у Асирију отишли
попут дивљег магарца што се са̂м скита,
а Јефрем љубавнике плаћа.
10 Иако их и међу народима плаћа,
сада ћу их окупити
и за мало ће бити
под теретом цара и главара.
11 Јефрем је умножио жртвенике за грехе,
а за њега су они постали жртвеници греха.
12 Написао сам му много тога у своме Закону,
али за њега је то као нешто туђе.
13 За жртве, за приносе моје
они жртвују месо и једу га,
а Господу то није угодно.
Сада ће се опоменути њихове кривице
и казниће грехе њихове,
а они ће се вратити у Египат.
14 Заборавио је Израиљ Саздатеља свога
и саградио дворове,
а Јуда је умножио утврђене градове.
Ја ћу да пошаљем огањ на његове градове
и он ће да прождере његова утврђења.“
Казна за Израиљ
9 Израиљу, не радуј се!
Не ликуј као народи
јер си блудничио и отишао од Бога свога.
Заволео си зараду блудничку
са пшеничних гумна.
2 Гумно и винска каца их неће нахранити,
изневериће у њима шира.
3 Они неће остати у Господњој земљи.
Јефрем ће се вратити у Египат
и у Асирији ће јести нечисту храну.
4 Неће Господу изливати вино
и неће му бити угодне њихове жртве.
Биће им као хлеб жалости
и сви који га једу ће се онечистити.
Јер је њихов хлеб за њихову гушу
и неће ући у Дом Господњи.
5 Шта ћеш да радиш на дан одређеног празника,
на дан Господње светковине?
6 Јер, гле, побегли су од пропасти,
а Египат ће их окупити
и у Мемфису ће их сахранити.
Драгоцености њиховог сребра зарашће у коприву
и трње ће им бити у шаторима.
7 Дошли су дани казне!
Дошли су дани освете!
Нека зна Израиљ:
Пророк је луд
и суманут је човек духован,
од величине кривице твоје
и велике мржње.
8 Јефрем је са Богом мојим био стражар,
а пророк птичарева замка на свим његовим путевима.
Мржња је у Дому Бога његовога.
9 У покварености су огрезли
као у данима Гаваје.
Али сетиће се он кривице њихове
и казниће грехе њихове.
10 „У пустињи сам нашао Израиљ као грожђе;
као рани плод на тек стасалом смоквином стаблу
видео сам ваше претке.
И они су дошли у Вал-Фегор
и посветили се срамоти,
постали су попут гадости какве су волели.
11 Јефремова слава ће као птица да одлети –
нема рађања, нема трудноће, нема зачећа.
12 Јер ако и одгаје децу своју
ја ћу их оставити без иједног човека.
И још: јао њима,
када будем отишао од њих!
13 Јефрем је, колико видим, као Тир,
засађен на пашњаку.
Али Јефрем изводи убицама
своју децу.“
14 О, Господе, подај им,
ал’ шта да им даш?
Утробу која побацује
и груди усахле подај им.
15 „У Галгалу су сва њихова зла
и тамо их мрзим.
Због њихових злобних дела
истераћу их из свога Дома.
Више нећу да их волим.
Сви су њихови главари одметници.
16 Разорен је Јефрем,
корен му је сасушен
и плода неће имати.
А ако и нешто роди,
то предраго његове утробе ја ћу да погубим!“
17 Мој Бог ће их одбацити
јер га нису послушали,
па ће бити луталице међу народима.
10 Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
2 Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега[a]:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
3 Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
4 Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
5 За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
6 У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
7 Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
8 Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
9 О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
10 Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
11 Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
12 Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
13 А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
14 Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
15 Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
Божија љубав за Израиљ
11 „Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
2 Али што су их[b] више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су ка̂дили.
3 Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
4 Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
5 Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
6 Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
7 Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
8 О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним ко Адму,
да те учиним ко Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
9 Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
10 Они ће следити Господа
и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
– говори Господ.
Израиљев грех
12 Јефрем ме је лажју окружио,
а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
са светима остао је веран.“
12 Јефрем се ветром храни,
за источним ветром стално хрли.
Умножио је лаж и насиље.
Са Асиријом савез су склопили,
а уље се у Египат носи.
2 Господ се парничи са Јудом.
Јакова кажњава, узвратиће му по његовим путевима
и по делима његовим.
3 За пету је свога брата у утроби ухватио,
и са Богом се борио у мужевној снази својој.
4 Са Анђелом се борио и победио.
Плакао је, наклоност му је тражио
и у Ветиљу га је нашао.
И тамо му[c] је он говорио.
5 Он – Господ Бог над војскама –
Господ му је име за спомињање.
6 А ти, ти се врати своме Богу.
Верност и праведност чувај.
У свог Бога стално се поуздај.
7 У руци трговца теразије непоштене,
воли да закине.
8 Јефрем рече: „Обогатио сам се,
згрнуо сам себи благо.
И у свему моме труду
кривицу ми неће наћи а да је грех.“
9 „А ја, Господ, Бог твој ја сам био
још од земље египатске.
И опет ћу ти дати да у шаторима својим пребиваш
као у данима празника.
10 Пророцима сам се објавио
и виђења им умножио.
По пророцима сам поређења давао.“
11 Има ли зла у Галаду?
Баш су ништа сви који су у њему.
У Галгалу волове жртвују,
њихови су жртвеници гомиле камења по браздама њиве.
12 У земљу арамејску Јаков је побегао.
За жену је служио Израиљ
и за жену чувао је стада.
13 Господ је преко пророка извео Израиља из Египта
и чувао га је преко пророка.
14 А Јефрем га је горко раздраживао.
Крв што је проли на њему остаје.
Господ његов узвратиће му погрде његове.
Господњи гнев против Израиља
13 Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2 А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3 Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4 „А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5 Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6 Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
7 Попут лава ја ћу за њих бити,
попут риса што крај пута вреба.
8 Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
раскомадаће их дивље звери.
9 Сатрвен си, Израиљу,
јер си против мене, против свога помоћника!
10 Где је сада цар твој да те спасе
у свим твојим градовима, твоје судије?
А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11 И у гневу своме цара сам ти дао,
али сам га и узео у јарости својој.
12 Свезана је кривица Јефремова
и прикривен грех је његов.
13 Спопашће га болови ко да се порађа.
Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
да изађе из утробе кад је томе време.
14 Од превласти Света мртвих[d] откупићу их
и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
Где је, Свете мртвих, жалац твој?
Самилост је сакривена од очију мојих.
15 Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
да пресахне његова врела
и да отме благо, све драгоцености.
16 Биће крива Самарија
за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
децу ће им размрскати
и труднице распорити.“
Покајање доноси благослов
14 Господу се, Богу своме, Израиљу врати,
јер си посрнуо у кривици својој!
2 Понесите са собом речи,
Господу се вратите.
Кажите му:
„Кривицу нам сваку ти опрости,
молитву услиши;
како бисмо ти принели
плод усана својих
као јунце када жртвујемо!
3 Асирија нас спасти неће
и на коњима нећемо јахати.
Нећемо опет говорити, делу руку наших: ’Боже наш!’
Јер сироче смиловање у теби налази.“
4 „Излечићу отпадништво њихово,
добровољно волећу их
јер се од њих јарост моја одвратила.
5 Израиљу бићу као зора,
процветаће као љиљан,
пустиће корење ко кедар ливански.
6 Ницаће му младице,
ко маслина раскошан ће бити,
мирисаће као кедар ливански.
7 Вратиће се да живе у сенци његовој.
Проклијаће као жито,
раширити као лоза,
прочуће се као вино са Ливана.
8 О, Јефреме, шта ја имам с идолима?
Ја, ја ћу да услишим,
ја ћу да се старам,
ја сам као зелен чемпрес.
Од мене ћеш ти свој плод да примиш.“
9 Ко је мудар нек ово разуме,
ове ствари нек умни разазна:
Господњи су исправни путеви.
Праведници ходају по њима,
одметници на њима посрћу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.