Chronological
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Владар са истока – опомена од Господа
41 „Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2 Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3 Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4 Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5 Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6 Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7 Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8 „А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Авра̂ма, мог љубимца!
9 Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10 Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11 Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12 Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13 Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14 Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15 Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16 Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17 Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18 Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
19 У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20 Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21 Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22 Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23 Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24 Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25 Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26 Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27 Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28 И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29 Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
42 Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
2 Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
3 Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
4 Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
5 Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
6 „Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
7 да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
8 Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
9 Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
10 Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
11 Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
12 Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
13 Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
14 „Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
15 Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
16 Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
17 У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
18 Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
19 Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
20 Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
21 Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да̂.
22 А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
23 Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
24 Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
25 Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
Ослобођење јеврејског народа
43 Сада говори Господ,
који те је створио, Јакове,
који те је начинио, Израиљу:
„Не бој се, јер ја сам те откупио,
по имену те позвао: ти си мој.
2 Кад преко воде прелазиш,
ја сам с тобом;
преко река,
неће те преплавити.
Прођеш ли кроз ватру,
нећеш изгорети,
и пламен те опалити неће,
3 јер ја сам Господ, Бог твој,
Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.
Да тебе откупим, дајем Египат;
уместо тебе дајем Куш и Севу.
4 Јер ти си драгоцен у мојим очима,
цењен си и ја те волим.
Зато и дајем човека уместо тебе,
и народе трампим за живот твој.
5 Не бој се, јер ја сам с тобом.
Са истока ћу потомство твоје довести,
и са запада ћу те сакупити.
6 Рећи ћу северу: ’Дај ми!’
и југу: ’Не задржавај га!’
Синове моје доведи издалека,
и ћерке моје с краја земље,
7 сваког ко се именом мојим зове,
и кога сам на славу своју створио,
замислио га, па га начинио.
Господ је једини Бог
8 Изведи народ слеп, премда има очи,
и глув, премда има уши.
9 Нека се заједно саберу сва племена,
и нека се сакупе народи.
Је ли ко од њих ово најавио,
и од давнина нам предсказао?
Нек доведу своје сведоке и оправдају се.
Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’
10 Ви сте сведоци моји – говори Господ –
и слуге моје које сам изабрао,
да бисте знали и мени веровали,
и схватили да сам то ја.
Пре мене ниједан бог саздан не би,
а неће ни после мене бити.
11 Ја, ја сам Господ,
осим мене спаситеља нема.
12 Ја сам најавио и спасао и предсказао,
и међу вама туђинаца нема!
А ви сте сведоци моји – говори Господ –
и ја сам Бог.
13 Од вечности ја то јесам,
и нико из моје руке избавити неће.
Учинићу, а ко ће изменити?“
Бог ће уништити Вавилон
14 Говори Господ,
ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:
„Вас ради послао сам према Вавилону,
и оборићу бегунце, све њих;
а Халдејци ће клицати у лађама.
15 Ја сам Господ, ваш Светитељ,
Израиљев створитељ, ваш цар!“
Нови излазак
16 Говори Господ,
који начини пут по мору,
и по водама силним пролаз,
17 који је извео бојна кола и коње,
војску и јунаке заједно,
и они падоше да више не устану,
згаснуше, као фитиљ утрнуше:
18 „Не спомињите оно што је давнашње,
не мислите на оно што је застарело.
19 Ево, чиним нешто ново;
већ настаје, зар не опажате?
Да, направићу пут у пустињи,
и реке у пустоши.
20 Славиће ме звери пољске,
шакали и нојеви млади,
јер сам дао воду у пустињи,
реке у пустари,
да напојим свој народ,
изабраника својега.
21 Овај народ што сам га себи саздао,
казиваће мени похвалу.
Незахвалност Божијег народа
22 Али ти мене ниси призивао, Јакове;
досадио сам ти, Израиљу!
23 Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,
ниси ме прослављао приносећи жртве;
а ја те нисам терао да приносиш приносе,
нити сам ти досађивао да ми кадиш;
24 ниси ми за новац куповао мирисни штапић;
ниси ме ситио салом својих жртава;
него си ме оптерећивао својим гресима,
досађивао си ми својом кривицом.
25 А ја, ја сам тај,
себе ради бришем твоје преступе,
и не спомињем твоје грехе.
26 Подсети ме,
спорићемо се заједно,
сабери се да се оправдаш.
27 Прво је сагрешио отац твој,
а од мене су се одметнули посредници твоји.
28 И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта,
те Јакова изручити проклетству,
а Израиља порузи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.