Chronological

Азаријина владавина над Јудом

15 У двадесет седмој години Јеровоама, цара израиљског, Азарија, син Амасијин, је постао цар Јуде. ² Било му је шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. ³ Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. ⁴ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

⁵ Али Господ је ударио цара, па је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.

⁶ Остала Азаријина дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? ⁷ Азарија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јотам.

Захаријина владавина у Израиљу

⁸ Тридесет седме године Азарије, цара Јудиног, зацарио се Захарија, син Јеровоамов, над Израиљем у Самарији. Царевао је шест месеци. ⁹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, као што су чинили његови преци. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио Израиљ на грех. ¹⁰ Али против њега је сковао заверу Салум, син Јависов. Он га је напао и убио пред народом, те се зацарио на његово место.

¹¹ Остала Захаријина дела су записана у Књизи дневника царева израиљских. ¹² То је било оно што је Господ рекао Јују: „Твоји ће синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ Тако је и било.

Салумова владавина у Израиљу

¹³ Салум, син Јависов, се зацарио у тридесет деветој години Озије^[a], цара Јудиног. Владао је један месец у Самарији. ¹⁴ Међутим, Менајим, син Гадијев из Терсе се дигао и дошао у Самарију, напао Салума, сина Јависовог, убио га, па се зацарио на његово место.

¹⁵ Остала Салумова дела, и како је сковао заверу, записана су у Књизи дневника царева израиљских.

¹⁶ У то време је Менајим из Терсе напао Тапсу и свакога у њој и њеној околини, јер се нису предали. Побио је све живо, а трудне жене је распорио.

Менајимова владавина у Израиљу

¹⁷ У тридесет деветој години Азарије, цара Јудиног, зацарио се Менајим, син Гадијев, над Израиљем. Владао је десет година у Самарији. ¹⁸ Чинио је што је зло у очима Господњим. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је наводио на грех Израиљ, свега свога века.

¹⁹ Затим је Фул, цар асирски, напао земљу, а Менајим је дао Фулу хиљаду таланата^[b] сребра, да би му помогао да ојача своју царску власт. ²⁰ Менајим је наметнуо порез Израиљу: сваки имућни човек је морао да плати педесет шекела^[c] сребра асирском цару. Тако се асирски цар повукао, и није остао у земљи.

²¹ Остала Менајимова дела, и све што је урадио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? ²² Кад се Менајим упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Факија.

Факијина владавина у Израиљу

²³ У педесетој години Азарије, цара Јудиног, Менајимов син Факија је почео да влада над Израиљем у Самарији. Владао је две године. ²⁴ Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио на грех Израиљ. ²⁵ Против њега се уротио његов војни заповедник Фекај, син Ремалијин, и напао га у Самарији, у тврђави царевог двора, заједно са Арговом и Аријем. С њим је било и педесет Галађана. Он га је убио и зацарио се на његово место.

²⁶ Остала Факијина дела и све што је учинио, записано је у Књизи дневника царева израиљских.

Фекај влада у Израиљу

²⁷ У педесет другој години Азарије цара Јудиног, почео је да влада Фекај, син Ремалијин, над Израиљем у Самарији. Владао је двадесет година. ²⁸ Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио на грех Израиљ.

²⁹ У време Фекаја, цара израиљског, дошао је Тиглат-Пилесер, цар асирски, и освојио Ијон, Авел Вет-Маху, Јанох, Кедес, Асор, Галад и Галилеју, сву Нефталимову земљу, па је преселио народ у Асирију. ³⁰ Тада је Осија, син Илин, сковао заверу против Фекаја, сина Ремалијиног, напао га и убио. Он се зацарио на његово место у двадесетој години Јотама, сина Озијиног.

³¹ Остала Фекајева дела и све што је учинио, записано је у Књизи дневника царева израиљских.

Јотамова владавина над Јудом

³² У другој години Фекаја, сина Ремалијиног, цара израиљског, над Јудом се зацарио Јотам, син Озијин. ³³ Било му је двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јеруса, ћерка Садокова. ³⁴ Чинио је што је добро у очима Господњим, све онако како је чинио његов отац Озија. ³⁵ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. Он је изградио Горња врата Дома Господњег.

³⁶ Остала Јотамова дела, и оно што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? ³⁷ У оно време је Господ почео да подиже Ресина, цара Арама, и Фекаја, сина Ремалијиног, на Јуду. ³⁸ Кад се Јотам упокојио са својим прецима, сахранили су га са његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Ахаз.

Озија, цар Јуде

26 Озија је имао шеснаест година када га је сав Јудин народ зацарио уместо његовог оца Амасије. ² Он је изградио Елат који је вратио Јуди, након што је цар починуо са својим прецима.

³ Озији је било шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. ⁴ Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. ⁵ Он је тражио Бога у време Захарије који је разумео Божија виђења. И у време када је тражио Господа, Бог му је дао да напредује.

⁶ Отишао је и заратио против Филистејаца. Срушио је зидине Гата, зидине Јавне и зидине Азота, сазидао је градове око Азота и међу Филистејцима. ⁷ Бог му је помогао против Филистејаца и Арапа који су пребивали у Гурвалу, и против Меуњана. ⁸ Амонци су Озији плаћали данак, тако да се његово име прочуло до граница Египта. Толико је био осилио.

⁹ Озија је сазидао куле у Јерусалиму код Угаоних врата, код врата на долини, на углу зида и учврстио их је. ¹⁰ Сазидао је куле у пустињи, ископао много бунара јер су многа стада у низијама и равницама била његова. Имао је ратаре и виноградаре у планинама и воћњацима, јер је волео рад на земљи.

¹¹ Озија је имао војску за борбу, оне који у четама иду у рат по броју који су пописали писар Јеиел и надгледник Масија, под вођством царевог заповедника Ананије. ¹² Укупан број главара отачких домова, храбрих ратника, је био две хиљаде шест стотина. ¹³ Они су заповедали војном силом од три стотине седам хиљада пет стотина ратника, способних да снажно помогну цару пред непријатељем. ¹⁴ Озија је за њих, за читаву војску, спремио штитове, копља, кациге, оклопе, лукове и камење за праћке. ¹⁵ У Јерусалиму је направио ратне справе, умотворине изумитеља, да буду на кулама и на угловима, и одапињу стреле и велико камење. Тако се његово име прочуло јер му се предивно помагало све док није ојачао.

¹⁶ И, због све те снаге, срце му се узохолило док није себе упропастио. Радио је неверно против Господа, свог Бога, па је отишао у Господњи Дом и кадио на кадионом жртвенику. ¹⁷ За њим је дошао свештеник Азарија заједно са Господњим свештеницима, са осамдесеторицом одважних људи. ¹⁸ Супротставили су се цару Озији и рекли му: „Није твоје, Озија, да кадиш Господу, већ на свештеницима, на потомцима Ароновим који су посвећени да ка̂де. Изађи из Светилишта! Неверно си поступио и неће ти бити на част од Господа Бога.“

¹⁹ Озија се разбеснео док је у руци држао кадионицу да ка̂ди. И док је беснео на свештенике на челу му је избила губа, ту пред свештеницима у Господњем Дому и пред кадионим жртвеником. ²⁰ Првосвештеник Азарија и сви свештеници га погледају и – гле – на челу му је била губа. И они га журно оданде изведоше, а и са̂м је пожурио да изађе јер га је Господ ударио.

²¹ Озија је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући губаваца, одвојен од Дома Господњег, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.

²² Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија, Амоцов син. ²³ Озија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима на пољани царског гробља, јер су рекли: „Био је губавац.“ На његово место се зацарио његов син Јотам.