Chronological
Велик је Јерусалим
54 Кличи, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући;
весели се која за порођај не знаш,
јер више синова има самотна
него ли удата –
говори Господ.
2 Рашири место за свој шатор,
разастри платна за своје коначиште.
Не штеди!
Ужад своју продужи,
кочиће своје учврсти!
3 Јер десно и лево ћеш се пробити
и потомство ће твоје пуке запосести
и настаниће опустеле градове.
Господња љубав
4 Не бој се, нећеш се постидети.
Не стиди се, јер нећеш црвенети.
Јер ћеш заборавити срамоту младости своје,
и нећеш више спомињати
што су те понижавали док си била удовица.
5 Јер твој супруг је Саздатељ твој,
његово је име Господ над војскама,
и твој Откупитељ је Светитељ Израиљев,
он се зове Бог земље свеколике.
6 Наиме, као жену остављену
и духовно уцвељену позвао те је Господ,
и отпуштену жену
с којом си од младости своје“ –
говори Бог твој.
7 „За трен кратки сам те оставио,
а у великим милосрђима тебе ћу пригрлити.
8 Из мене је срџба провалила,
и за часак сам заклонио лице своје од тебе,
а смиловао сам ти се по вечној милости –
говори Откупитељ твој, Господ.
9 Јер ово им је као воде Нојеве,
кад се заклех да воде Нојеве
више земљу преплављати неће:
тако се заклињем
да на тебе срдити се нећу
и да тебе прекорити нећу.
10 Нека се планине помакну
и нека се брда уздрмају,
ипак се моја милост од тебе одмаћи неће,
нити ће се уздрмати мој савез мировни
– говори Господ који ти се смиловао.
Јерусалим обновљен и благословен
11 Невољнице, вихором витлана, неутешена,
гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје,
и на сафире темељ твој.
12 И од рубина дићи ћу ти на тврђави зупце;
и од карбункула твоје вратнице,
и све ограде твоје од камења драгога.
13 И сви синови твоји биће учени од Господа,
и обилан мир имаће синови твоји.
14 Бићеш саздана на правди.
Одбаци страх,
јер немаш се чега бојати.
Одбаци страх,
јер он ти се ни примаћи неће.
15 Гле, постројиће се против тебе
као да је то од мене.
Ко се построји против тебе
пропашће због тебе.
16 Гле, ја сам ковача створио,
који жеравицу распаљује,
вади из ње оружје да га искује,
а ја сам и затирача створио да затире.
17 Ниједно оружје исковано против тебе неће успети,
и сваки језик који се против тебе подигне
на суду ћеш оборити.
То је баштина слугу Господњих
и правда њихова од мене – говори Господ.
Обиље милости Господњих
55 О, сви жедни, приступите води,
и који новац немате, приступите,
купујте и једите,
и приступите, купујте
без новаца и без плаћања,
вино и млеко.
2 Зашто да трошите новац на нешто што хлеб није,
и зараду своју на нешто што заситити неће?
Мене послушајте и јешћете што је добро,
и душа ће се ваша наслађивати кртином.
3 Ухо приклоните и мени приступите;
слушајте и душа ваша ће живети.
Па ћу с вама склопити савез вечни,
Давиду обећаних милости.
4 Ево, њега сам дао да буде сведок народима;
владар и заповедник народима.
5 Ево, пук који га не познајеш позваћеш;
пук који тебе не познаје похрлиће теби
ради Господа Бога твојега
и за Светитеља Израиљева
који ти је дао достојанство.“
Господ је близу
6 Тражите Господа док се може наћи!
Призивајте га док је близу.
7 Нека опаки пут свој остави
и никоговић своје замисли,
и нека се Господу врати, а он ће му се смиловати;
и Богу нашем зато што умножава праштање.
8 „Јер, замисли ваше нису замисли моје,
и путеви моји нису путеви ваши
– говори Господ.
9 Него, колико је небо над земљом високо,
толико су путеви моји високо над путевима вашим,
а замисли моје изнад замисли ваших.
Моћ Господње речи
10 Јер као што киша пада
и снег са небеса
и не враћа се пуста,
него натапа земљу,
те бива плодна и родна;
па даје семе ономе који сеје и храну ономе који једе,
11 таква је реч моја што из мојих уста излази,
неће ми се вратити празна,
него ће учинити оно што ми се свиђа
и напредоваће ради чега сам је послао.
Запис о будућем благослову
12 Да, с радошћу ћете отићи,
и у миру ћете бити вођени.
Планине и брегови
клицаће пред вама весело,
и свако дрво зелено
запљескаће длановима.
13 Уместо трња ће расти чемпреси,
уместо коприве ће расти мирта.
И биће ради Господњег имена,
ради знака вечнога, неразоривога.“
Бог прихвата неприхваћене
56 Говори Господ:
„Држите право
и чините правду,
јер од мене се приближава спасење
и биће објављена правда моја.
2 Блажен је човек који чини ово,
и син човечији који то држи,
који пази на суботу да је не оскрнави,
и пази на руку своју да никаква зла не учини.“
3 Нека туђинчев син који је прионуо уз Господа не казује говорећи:
„Господ ме је јамачно одвојио од свог народа.“
И евнух нека не говори:
„Ја сам суво дрво.“
4 Јер говори Господ:
„Евнусима који пазе на суботе моје
и бирају што је мени угодно,
и који се држе савеза са мном;
5 њима ћу дати у Дому моме
и међу зидовима мојим
спомен и име боље него синовима и ћеркама,
даћу им вечно име, неразориво.
6 А туђинске синове који су прионули уз Господа
да му се клањају и да љубе име Господње
и да му буду слуге, сви који пазе на суботу
да је не оскрнаве и који се држе савеза са мном;
7 њих ћу довести на свету гору моју,
и обрадоваћу их у мом Дому за молитву.
Свеспалнице њихове и жртве заклане
биће ми по вољи на жртвенику моме.
Јер ће се Дом мој звати
’Дом за молитву свим народима’.“
8 Господар Господ
који сакупља изгнане Израиљце
вели: „Још ћу их сакупити
сврх већ сакупљених.“
Против недостојних главара
9 Све животиње пољске, дођите да једете,
све животиње шумске.
10 Сви његови стражари су затајили,
сви они не схватају,
пси безгласни, да лају не могу.
Сањиво се излежавају, воле да дремају.
11 И то: прождрљиви су пси,
не умеју да се насите.
И они су пастири неразборити,
сваки од њих на свој пут окреће,
сваки за грабежом својим себично.
12 „Дођите, донећу вина,
и напићемо се жестока пића.
Као данас и сутра ће бити:
обиље врло велико!“
57 Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2 да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3 „А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4 Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5 који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6 „На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7 На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8 Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9 И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10 Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11 Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12 Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Песма утешна
14 Тада ће се говорити:
„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
Мом народу сметње с пута уклоните!“
15 Јер говори Вишњи и Уздигнути,
настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
да оживим скрушенима срце.
16 Јер се нећу препирати довека,
нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
и душе које сам саздао.
17 Кривица његова је грабеж.
Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
а он је отишао одметнички,
како га срце његово одвуче.
18 Путеве његове сам видео.
И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
и који с њим тугују.
19 Стварам речи уснама да проговоре:
Мир! Мир удаљеноме и блискоме
– говори Господ, и њега ћу излечити.
20 А опаки су као море усталасало,
што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
муљ и блато.
21 Нема мира опакима
– говори Бог мој.
Беседа о посту
58 Вичи колико те грло носи!
Немој се устезати.
Слично рогу глас свој подигни,
и народу мом злочине његове објави,
и дому Јаковљевом грехе његове.
2 А мене дан за даном траже
и познавању путева мојих жуде,
као пук што делује по правди
и пресуде Бога свога не занемарује.
Ишту од мене праведност на суду,
за близином Божијом жуде.
3 ’Зашто смо постили,
кад ти не видиш?
Зашто смо мучили душу своју,
а ти не знаш?’
Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
а све ваше раднике тлачите.
4 Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
онда ће се на висинама чути глас ваш.
5 Зар је такав пост што сам га изабрао,
дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
и даном што је Господу по вољи?
6 Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
и сваки јарам да буде изломљен?
7 Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
и од родбине своје да се не кријеш?
8 Тада ће као зора сијати светлост твоја
и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
а слава Господња ће те пратити.
9 Кад повичеш, Господ ће одговорити;
завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’
Ако из своје средине уклониш јарам,
прст претећи и беседу преступничку,
10 и због гладног се узбуди твоја душа,
и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
и тамнина твоја биће као подне.
11 И Господ ће те водити без престанка,
и по сухим тлима наситиће ти душу,
и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
и као студенац чије воде усахнути неће.
12 И вековне развалине саградиће за себе,
утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
’Обновитељ друмова према насељима.’
Запис о суботи
13 Ако одвратиш своју ногу од суботе,
да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,
и да суботу назовеш милином,
светињу Господњу прослављеном,
а славу његову одвојеном од послова,
да на својим путевима
не обављаш што ти се прохте,
и да не говориш непромишљене речи;
14 тада ће ти омилити оно што је Господње,
пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,
па ћу те хранити оним што си наследио
од Јакова, претка твојега –
јер су то казала уста Господња.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.