Beginning

Isus šalje sedamdesetdvojicu

10 Nakon toga, Gospodin je imenovao još sedamdesetdvojicu^[a] učenika i poslao ih pred sobom po dvojicu, u svaki grad i mjesto kamo je sâm namjeravao poći. ² Rekao im je: »Žetva je velika, a radnika je malo. Stoga, molite gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu. ³ Idite! I zapamtite: šaljem vas kao janjce među vukove. ⁴ Nemojte nositi novac, torbu niti obuću! I putem ne pozdravljajte nikoga! ⁵ U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovom domu!’ ⁶ Ako je u njoj netko kome je stalo do mira, vaš će mir ostati s njim, a ako nije—vratit će se k vama. ⁷ Ostanite u toj kući, jedite i pijte što god vam ponude, jer radnik zaslužuje svoju plaću. Ne selite se iz kuće u kuću! ⁸ I u koji god grad dođete i tamo vas lijepo prime, jedite što stave pred vas! ⁹ Ozdravljajte bolesne i govorite im: ‘Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹⁰ A u koji god grad uđete i tamo vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite: ¹¹ ‘Čak i prašinu ovoga grada, koja nam se uhvatila za stopala, otresamo sa sebe protiv vas. Ipak, znajte ovo: Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹² Kažem vam, na taj će dan biti lakše stanovnicima Sodome nego tome gradu.«

Isus upozorava

(Mt 11,20-24)

¹³ »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se čuda učinjena u vama dogodila u Tiru i Sidonu, oni bi se već odavno vratili na pravi put. Sjedili bi u pokajničkoj tkanini i pepelu u znak pokajanja. ¹⁴ No Tiru i Sidonu će na dan Suda biti lakše nego vama. ¹⁵ A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzdići na nebo? Sići ćeš u svijet mrtvih!

¹⁶ Onaj tko vas sluša, mene sluša. Onaj tko vas odbacuje, mene odbacuje. A onaj tko odbacuje mene, odbacuje onoga koji me poslao.«

Sotonin pad

¹⁷ Sedamdesetdvojica su se radosno vratila govoreći: »Gospodine, čak nam se i zli duhovi pokoravaju u tvoje ime.« ¹⁸ A on im je rekao: »Vidio sam Sotonu kako pada kao munja s Neba. ¹⁹ Slušajte! Dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i vlast nad svakom neprijateljskom silom. Ništa vam neće nauditi. ²⁰ No ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na Nebu!«

Isusova molitva Ocu

(Mt 11,25-27; 13,16-17)

²¹ U tom je trenutku zatitrao od radosti u Svetom Duhu i rekao: »Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer ti si tako odlučio.

²² Otac mi je sve predao u ruke. I nitko ne zna tko je Sin, osim Oca. Nitko ne zna ni tko je Otac, osim Sina i onoga komu Sin to odluči otkriti.«

²³ Zatim se okrenuo prema učenicima i povjerio im nasamo: »Blagoslovljene su oči koje vide ono što vi vidite! ²⁴ Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi čeznuli da vide to što vi vidite, ali nisu vidjeli; da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.«

Priča o dobrom Samarijancu

²⁵ Tada je neki učitelj Zakona ustao i rekao Isusu u namjeri da ga iskuša: »Učitelju, što moram činiti da dobijem vječni život?«

²⁶ A Isus mu je odgovorio: »Što piše u Zakonu? Što tamo čitaš?«

²⁷ Čovjek je odgovorio: »Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim«^[b] i »Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.«^[c]

²⁸ A Isus mu je rekao: »Točno si odgovorio. Čini tako i živjet ćeš!«

²⁹ Čovjek se htio pokazati pravednim pa je upitao Isusa: »A tko je moj bližnji?«

³⁰ Isus mu je odvratio: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i pao u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli, pretukli i otišli. Čovjek je ostao ležati polumrtav. ³¹ Slučajno je tim putem prolazio neki svećenik. Kad ga je spazio, zaobišao ga je. ³² Naišao je i neki levit; kad ga je spazio, i on ga je zaobišao. ³³ A neki je Samarijanac prolazio putem i došao do njega. Čim ga je spazio, sažalio se nad njim. ³⁴ Prišao mu je, oprao mu rane uljem i vinom te ih previo. Zatim ga je stavio na svoju životinju, odveo u prenoćište i pobrinuo se za njega. ³⁵ Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih vlasniku prenoćišta i rekao mu: ‘Njeguj ga, a ako što dodatno potrošiš, ja ću ti platiti kad se vratim.’

³⁶ Što misliš, koji se od ove trojice ponio kao bližnji prema onomu što je pao u ruke razbojnicima?«

³⁷ Učitelj Zakona je odgovorio: »Onaj koji se sažalio nad njim.«

A Isus mu je rekao: »Idi i čini kako je i on učinio!«

Marija i Marta

³⁸ Dok je putovao sa svojim učenicima, ušao je u neko selo. Neka žena po imenu Marta primila ga je u kuću, ³⁹ a imala je sestru Mariju. Marija je sjela pokraj Gospodinovih nogu i slušala što govori, ⁴⁰ a Marta je bila zaokupljena raznim poslovima i posluživanjem. Došla je k njemu i rekla: »Gospodine, zar te nije briga što me sestra ostavila da sama radim sav posao? Reci joj da mi pomogne!«

⁴¹ Gospodin joj je odgovorio: »Marta, Marta, tebe muči i uznemiruje mnogo toga, ⁴² a samo je jedno važno. Marija je izabrala za sebe ono najbolje što joj neće biti oduzeto.«

Isus poučava o molitvi

(Mt 6,9-15)

11 Jednom je Isus molio na nekome mjestu. Kad je završio s molitvom, jedan od učenika mu je rekao: »Gospodine, nauči nas kako moliti! I Ivan je naučio svoje učenike.«

² Stoga, Isus im je rekao: »Kad molite, ovako molite:

Snaga molitve

(Mt 7,7-11)

⁵ Zatim im je rekao: »Uzmimo da netko od vas ima prijatelja koji dođe k njemu usred noći i kaže: ‘Prijatelju, daj mi tri kruha! ⁶ Svratio mi je jedan prijatelj, a ja mu nemam što ponuditi.’ ⁷ A čovjek mu iznutra odgovori: ‘Nemoj me gnjaviti! Vrata su već zaključana. Djeca i ja smo u krevetu. Ne mogu ustati da ti išta dam.’ ⁸ Kažem vam, ako taj čovjek i ne ustane zbog prijateljstva i dâ vam što tražite, ustat će zbog vaše upornosti i dati vam koliko vam je potrebno. ⁹ I zato vam kažem: molite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se! ¹⁰ Jer, svatko tko moli—prima, tko traži—nalazi, a tko kuca—otvara mu se. ¹¹ Ima li tko od vas sina? Što bi otac učinio kad bi ga sin zamolio ribu? Bi li mu dao zmiju? ¹² A ako bi ga sin zamolio jaje, bi li mu otac dao škorpiona? ¹³ Znači, ako vi, zli kakvi jeste, znate davati dobre darove svojoj djeci, to više nebeski Otac daje Svetog Duha onima koji ga mole.«

Isusova moć je od Boga

(Mt 12,22-30; Mk 3,20-27)

¹⁴ Jednom je Isus istjerivao zloga duha iz nijemog čovjeka. Čim je zao duh izašao, čovjek je progovorio. Ljudi su ostali zadivljeni. ¹⁵ No neki su rekli: »On istjeruje zle duhove uz pomoć Sotone^[d], vladara zlih duhova.«

¹⁶ Drugi su ga opet željeli iskušati i zatražili su od njega znak s Neba. ¹⁷ Ali Isus je znao što misle pa im je rekao: »Svako će kraljevstvo, koje je podijeljeno unutar sebe, propasti. I podijeljena će se obitelj raspasti. ¹⁸ Ako je Sotona podijeljen u sebi, kako se njegovo kraljevstvo može održati? Vi kažete da ja istjerujem zle duhove uz pomoć Sotone. ¹⁹ No ako ja istjerujem zle duhove uz njegovu pomoć, uz čiju ih pomoć istjeruju vaši učenici? Tako oni sami dokazuju da imate krivo. ²⁰ Ipak, ako ja Božjom silom istjerujem zle duhove, onda je jasno da je Božje kraljevstvo stiglo k vama.

²¹ Dok snažan čovjek, potpuno naoružan, čuva svoju kuću, njegov je imetak siguran. ²² Ali ako ga tko jači od njega napadne i svlada, oduzet će mu oružje u koje se uzdao, a plijen će razdijeliti.

²³ Tko nije uz mene, taj je protiv mene. A onaj tko je sa mnom, ne skuplja, taj rasipa.«

Povratak zlih duhova

(Mt 12,43-45)

²⁴ »Kad nečisti duh izađe iz čovjeka, luta bezvodnim predjelima tražeći mir. A kad ga ne nađe, kaže: ‘Vratit ću se kući iz koje sam otišao.’ ²⁵ Vrati se i nađe kuću pometenu i uređenu. ²⁶ Onda ode i dovede sedam zlih duhova, još gorih od sebe, i svi uđu u čovjeka i tamo se nastane. Tako čovjekovo konačno stanje postane gore od prijašnjega.«

Blagoslovljeni ljudi

²⁷ Dok je Isus ovako govorio, javila se neka žena iz gomile i rekla mu: »Blagoslovljena utroba majke koja te nosila i prsa koja su te dojila!«

²⁸ A on joj je odvratio: »Blagoslovljeniji su oni koji slušaju Božje učenje i izvršavaju ga!«

Opomena nevjernom naraštaju

(Mt 12,38-42; Mk 8,12)

²⁹ Kako se narod sve više skupljao, počeo je govoriti: »Ovaj je naraštaj zao; traži znak, ali neće dobiti nikakav znak, osim znaka proroka Jone^[e]. ³⁰ Jer, kako je Jona bio znak Ninivljanima, tako će Sin Čovječji biti znak ovom naraštaju. ³¹ Kraljica Juga^[f] će na Sudu ustati protiv ljudi ovog naraštaja i osudit će ih jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Salomonovu mudrost, a evo, ovdje je netko veći od Salomona, a vi ne želite slušati. ³² Ninivljani će ustati na Sudu protiv ljudi ovog naraštaja i osudit će ih jer su se obratili na Jonino propovijedanje, a evo, ovdje je netko veći od Jone, a vi ne želite slušati.«

Budite svjetlo svijetu!

(Mt 5,15; 6,22-23)

³³ »Nitko ne pali svjetiljku pa je stavlja na skriveno mjesto ili pod posudu. Naprotiv, stavlja je na postolje, tako da oni koji ulaze mogu vidjeti svjetlo. ³⁴ Tvoje je oko svjetiljka tvojemu tijelu. Ako ti je oko dobronamjerno^[g], sav si ispunjen svjetlošću, ali ako ti je oko zlonamjerno^[h], ispunjen si tamom. ³⁵ Zato pazi dobro da svjetlo u tebi ne bude tama! ³⁶ Ako ti je, dakle, cijelo tijelo ispunjeno svjetlom i ni jedan njegov dio nije u tami, onda će sve biti u svjetlu kao kad te obasjava svjetlost svjetiljke.«

Isus opominje religiozne vođe

(Mt 23,1-36; Mk 12,38-40; Lk 20,45-47)

³⁷ Kad je Isus završio svoj govor, neki ga je farizej pozvao na objed. Isus je ušao u njegovu kuću i smjestio se za stol. ³⁸ A farizej ga je promatrao i zapanjio se što prije jela nije oprao ruke. ³⁹ Gospodin mu je rekao: »Vi farizeji čistite izvana zdjelu i čašu, ali iznutra ste puni pohlepe i zla. ⁴⁰ Bezumnici! Nije li onaj koji je stvorio ono izvana stvorio i ono iznutra? ⁴¹ Ali obratite pozornost na ono što je unutra. Dajte siromašnima, pa ćete biti potpuno čisti. ⁴² Ali jao vama, farizeji, jer dajete desetinu i od metvice, rutvice i svih drugih trava, a zanemarujete pravdu i ljubav prema Bogu. To ste trebali činiti, a ono prvo ne zanemariti. ⁴³ Jao vama, farizeji, jer volite najbolja mjesta u sinagogama i pozdrave pune poštovanja na trgovima! ⁴⁴ Jao vama, jer ste kao neobilježeni grobovi po kojima ljudi gaze, a da i ne znaju!«

⁴⁵ Tada mu je jedan učitelj Zakona odgovorio: »Učitelju, to što govoriš vrijeđa i nas.«

⁴⁶ »Jao vama, učitelji Zakona—rekao mu je Isus—jer stavljate na ljude težak teret, a sami nećete ni prstom maknuti! ⁴⁷ Jao vama, jer gradite grobnice prorocima, a vaši su ih preci ubili! ⁴⁸ Time svjedočite da odobravate djela svojih predaka jer su oni ubili proroke, a vi im gradite grobnice. ⁴⁹ Zbog toga je i rekla Božja mudrost: ‘Poslat ću im proroke i apostole; neke će od njih ubiti, a neke će progoniti.’ ⁵⁰ Zato će ljudi ovog naraštaja biti kažnjeni za prolivenu krv svih proroka od početka svijeta: ⁵¹ od Abela do Zaharije,^[i] čiju su krv prolili ubivši ga na putu od žrtvenika do Hrama. Da, kažem vam, ljudi ovog naraštaja platit će za to.

⁵² Jao vama, učitelji Zakona, jer ste sakrili ključ znanja. Vi sami niste ga stekli, a spriječili ste u tome one koji su ga pokušavali steći.«

⁵³ Kad je Isus napustio kuću, učitelji Zakona i farizeji počeli su navaljivati na njega i zasipati ga mnogim pitanjima. ⁵⁴ Nastojali su ga uhvatiti u zamku njegovim riječima.