Beginning

Radnici u vinogradu

20 »Kraljevstvo je nebesko poput vlasnika imanja koji je rano ujutro otišao unajmiti radnike za svoj vinograd. ² Nagodio se s njima da im plati jedan srebrnjak na dan i poslao ih u vinograd.

³ Oko devet je sati opet izašao i opazio neke ljude kako stoje na trgu i ništa ne rade. ⁴ Rekao im je: ‘Idite i vi u moj vinograd, a ja ću vam dati pravednu plaću.’ ⁵ Tako su i oni otišli raditi u vinograd.

Oko podneva i oko tri sata popodne ponovo je izašao i učinio isto. ⁶ Oko pet je sati opet izašao i našao neke druge ljude gdje stoje na trgu. Upitao ih je: ‘Zašto stojite ovdje cijeli dan i ništa ne radite?’

⁷ Oni su mu odgovorili: ‘Zato što nas nitko nije unajmio.’ A on im je rekao: ‘Idite i vi u moj vinograd.’

⁸ Uvečer je gospodar vinograda rekao svome upravitelju: ‘Pozovi radnike i isplati ih redom—od zadnjih, koje sam unajmio, pa do onih prvih.’

⁹ I tako su oni, koji su bili unajmljeni oko pet sati, došli i svaki je primio po jedan srebrnjak. ¹⁰ Kad su došli oni koji su bili prvi unajmljeni mislili su da će dobiti više. No i oni su dobili po jedan srebrnjak. ¹¹ Uzeli su novac i počeli prigovarati gospodaru vinograda. ¹² Rekli su: ‘Ovi su posljednji radili samo jedan sat, a platio si im jednako kao i nama koji smo radili cijeli dan i podnosili žegu.’

¹³ Gospodar vinograda okrenuo se jednom od njih i rekao: ‘Prijatelju, ja nisam prema tebi nepravedan. Zar se nismo dogovorili da ću ti platiti jedan srebrnjak? ¹⁴ Uzmi što je tvoje i idi! Ja želim dati ovom posljednjemu isto kao i tebi. ¹⁵ Zar nemam pravo činiti sa svojim što hoću? Ili si zavidan što sam dobar?’

¹⁶ Tako će posljednji biti prvi, a prvi će biti posljednji.«

Isus treći put govori o svojoj smrti i uskrsnuću

(Mk 10,32-34; Lk 18,31-34)

¹⁷ Dok je išao u Jeruzalem, Isus je odveo svojih dvanaestoricu učenika na stranu pa im govorio: ¹⁸ »Evo, idemo u Jeruzalem. Sin Čovječji bit će predan svećeničkim poglavarima i učiteljima Zakona, a oni će ga osuditi na smrt. ¹⁹ Tada će ga predati strancima da mu se izruguju, da ga bičuju i da ga razapnu, ali on će uskrsnuti treći dan.«

Zebedejevi sinovi

(Mk 10,35-45)

²⁰ Tada je Isusu pristupila majka Zebedejevih sinova, zajedno sa svojim sinovima, i kleknula pred njega da ga nešto zamoli.

²¹ Upitao ju je: »Što želiš?« A ona mu je rekla: »Obećaj mi da će ova moja dvojica sinova sjediti zajedno s tobom u tvome Kraljevstvu, jedan s tvoje desne, a drugi s tvoje lijeve strane.«

²² Isus je odgovorio: »Vi ne znate što tražite. Možete li piti iz čaše^[a] iz koje ću ja piti?«

Odgovorili su mu: »Da, možemo!«

²³ A on im je rekao: »Vi ćete zaista i piti iz moje čaše, ali nije moje da određujem tko će sjediti s moje desne ili lijeve strane. Ta mjesta pripadaju onima za koje ih je pripremio moj Otac.«

²⁴ Kad su ostala desetorica učenika to čula, razljutila su se na ovu dvojicu braće. ²⁵ Tada ih je Isus pozvao k sebi i rekao: »Znate da vladari nežidovskih naroda iskazuju svoju moć nad njima, a velikaši vole gospodariti njima. ²⁶ No neka tako ne bude među vama! Tko želi postati velik među vama, radije neka vam bude sluga, ²⁷ a tko želi biti prvi među vama, neka vam bude rob. ²⁸ Upravo kao Sin Čovječji, koji nije došao da mu služe, nego da on služi i da preda svoj život kao otkupninu za mnoge.«

Isus iscjeljuje dva slijepca

(Mk 10,46-52; Lk 18,35-43)

²⁹ Dok su izlazili iz Jerihona, silno je mnoštvo slijedilo Isusa. ³⁰ A pokraj puta su sjedila dvojica slijepaca. Kad su čuli da Isus prolazi, povikali su: »Gospodine, Davidov Sine, smiluj nam se!«

³¹ Mnoštvo ih je korilo i ušutkivalo, ali oni su još jače vikali: »Gospodine, Davidov Sine, smiluj nam se!«

³² Tada se Isus zaustavio, pozvao ih te upitao: »Što želite da učinim za vas?«

³³ Rekli su mu: »Gospodine, željeli bismo da možemo vidjeti.«

³⁴ Isus se sažalio nad njima i dodirnuo im oči. Odmah su progledali i krenuli za Isusom.

Isus ulazi u Jeruzalem

(Mk 11,1-11; Lk 19,28-38; Iv 12,12-19)

21 Kad su se približili Jeruzalemu i stigli do Betfage na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu svojih učenika ² govoreći im: »Idite u ovo selo, što je ispred vas, odmah ćete pronaći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni! ³ Ako vam netko nešto kaže, recite mu: ‘Trebaju Gospodinu, ali on će ih odmah vratiti.’«

⁴ To se dogodilo tako da se ispuni ono što je bilo rečeno po proroku:

⁶ Učenici su otišli i učinili kako im je Isus zapovjedio. ⁷ Doveli su magaricu i mlado magare, stavili na njih svoje ogrtače, a Isus je na njih sjeo. ⁸ Jedni su prostirali svoje ogrtače putem, dok su drugi trgali grane s drveća i stavljali ih po putu. ⁹ Narod, koji je išao ispred i iza Isusa, klicao je:

¹⁰ Kad je Isus ušao u Jeruzalem, cijeli se grad uskomešao. Svi su se pitali: »Tko je to?«

¹¹ A narod je odgovarao: »To je Isus, prorok iz Nazareta u Galileji.«

Isus u Hramu

(Mk 11,15-19; Lk 19,45-48; Iv 2,13-22)

¹² Zatim je Isus ušao u Hram i istjerao sve koji su ondje kupovali i prodavali. Mjenjačima novca prevrnuo je stolove, a prodavačima golubova klupe.^{[e] 13} Rekao im je: »Pisano je: ‘Moja kuća zvat će se kuća molitve’,^[f] a vi je pretvarate u ‘pljačkaško sklonište’^[g].«

¹⁴ U Hramu su mu pristupili slijepi i hromi, a on ih je ozdravljao. ¹⁵ Kad su svećenički poglavari i učitelji Zakona vidjeli čuda koja je učinio i djecu što viču u Hramu: »Slava Davidovom Sinu!«, jako su se razljutili pa mu rekli:

¹⁶ »Čuješ li što ova djeca govore?«

A Isus im je odgovorio: »Da. Zar niste nikada pročitali:

¹⁷ Zatim ih je ostavio pa je iz Jeruzalema otišao u Betaniju, gdje je prenoćio.

Smokvino drvo i moć vjere

(Mk 11,12-14.20-24)

¹⁸ Rano ujutro, dok se vraćao u Jeruzalem, Isus je ogladnio. ¹⁹ Pokraj puta je ugledao smokvu i otišao do nje, ali na njoj nije našao ništa osim lišća. Zato joj je rekao: »Nikad više ne imala ploda!« I smokva se osušila istoga trena.

²⁰ Kad su učenici to vidjeli, začudili su se i upitali: »Kako to da se smokva odmah osušila?«

²¹ A Isus im je odgovorio: »Istinu vam kažem: ako vjerujete i ne posumnjate, moći ćete učiniti ne samo ovo što sam ja učinio sa smokvom nego, ako kažete ovoj gori: ‘Digni se i baci u more!’, to će se i dogoditi. ²² Ako budete vjerovali, sve što zatražite u molitvi, primit ćete.«

Odakle Isusu vlast?

(Mk 11,27-33; Lk 20,1-8)

²³ Isus je ušao u Hram i, dok je tu poučavao, prišli su mu svećenički poglavari i narodne starješine te ga upitali: »Kakvu vlast imaš da ovo činiš i tko ti ju je dao?«

²⁴ A Isus im je odgovorio: »Upitat ću vas samo jedno pa, ako mi odgovorite, reći ću vam kakvom vlašću ovo činim. ²⁵ Kad je Ivan krstio, je li to krštenje bilo od Boga ili od ljudi?«

Oni su počeli raspravljati među sobom, govoreći: »Ako kažemo: ‘Od Boga’, pitat će nas: ‘Zašto mu onda niste vjerovali?’ ²⁶ No, ako kažemo: ‘Od ljudi’, onda… Bojimo se naroda jer Ivana svi smatraju prorokom.«

²⁷ Zato su odgovorili Isusu: »Ne znamo.«

Na to im je rekao: »Onda ni ja vama neću reći kakvom vlašću ovo činim.«

Usporedba o dvojici sinova

²⁸ »Sada mi recite što mislite o ovome: neki je čovjek imao dvojicu sinova. Otišao je prvome i rekao mu: ‘Sine, idi danas raditi u moj vinograd!’

²⁹ No sin je odgovorio: ‘Neću.’ Ali kasnije se predomislio i otišao.

³⁰ Zatim je otac otišao drugom sinu i rekao mu to isto. Sin je odgovorio: ‘Idem, gospodaru’, ali nije otišao.

³¹ Koji je od ove dvojice učinio što je otac želio?«

Odgovorili su: »Prvi sin.«

Isus im je rekao: »Istinu vam kažem: poreznici i bludnice ući će u Božje kraljevstvo prije vas. ³² Jer, Ivan Krstitelj vam je došao pokazati put pravednog života, a vi mu niste povjerovali. No povjerovali su mu poreznici i bludnice. Čak i nakon što ste to vidjeli, niste se pokajali i niste mu povjerovali.«

Bog šalje svoga Sina

(Mk 12,1-12; Lk 20,9-19)

³³ »Poslušajte još jednu usporedbu. Bio neki vlasnik imanja koji je posadio vinograd. Ogradio ga je, iskopao jamu za vinsku prešu i podigao stražarski toranj. Zatim je dao vinograd u zakup vinogradarima i otputovao. ³⁴ Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je svoje sluge da uzmu njegov dio.

³⁵ No vinogradari su zgrabili sluge; jednoga su pretukli, drugoga ubili, a trećega kamenovali. ³⁶ Poslao je druge sluge, brojnije od prvih, ali i s njima su jednako postupili. ³⁷ Napokon je poslao svoga sina, misleći: ‘Moga će sina poštovati.’

³⁸ No kad su vinogradari ugledali sina, rekli su među sobom: ‘On je nasljednik! Hajde, ubijmo ga i uzmimo mu nasljedstvo!’ ³⁹ I zgrabili su sina, izbacili ga iz vinograda i ubili.

⁴⁰ Dakle, što će vlasnik vinograda učiniti s ovim vinogradarima kad dođe?«

⁴¹ Odgovorili su mu: »Pobit će ih bez milosti jer su bili zli, a vinograd će dati u zakup drugim vinogradarima, onima koji će mu predati urod u vrijeme berbe.«

⁴² Isus im je rekao: »Sigurno ste čitali u Svetom pismu:

⁴³ Zbog toga će vam, kažem vam, Božje kraljevstvo biti oduzeto i dano ljudima koji donose plodove primjerene Kraljevstvu. ⁴⁴ Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga padne taj kamen, zdrobit će ga.«^[j]

⁴⁵ Kad su svećenički poglavari i farizeji čuli Isusove usporedbe, shvatili su da govori o njima. ⁴⁶ Zato su ga htjeli uhvatiti, ali su se bojali naroda jer je narod vjerovao da je Isus prorok.