Book of Common Prayer
ק Коф
145 Од свег срца вапим! Господе, услиши ме,
да уредбе твоје држим!
146 Теби вапим да ме спасеш,
да прописе твоје држим.
147 Пре зоре се дижем и за помоћ вапим,
јер се твојој речи надам.
148 Још пре смене ноћне страже очи моје бдију,
да о твојој речи мислим.
149 О, Господе, по милости својој глас мој саслушај,
живот ми сачувај по својој одлуци.
150 Примичу се они што злобу смишљају,
они што су од твог Закона далеко.
151 А ти си, о, Господе, близу
и истина су све заповести твоје!
152 Одавно сам научио из твојих прописа
да си их довека учврстио.
ר Реш
153 Погледај на моју муку па ме ослободи,
јер твој Закон забораву не дам.
154 За мој случај се заузми, откупи ме,
речју својом живот ми сачувај.
155 А спасење је далеко од злобника,
јер уредбе твоје они и не траже.
156 О, Господе, големо је милосрђе твоје,
живот ми сачувај по својој одлуци.
157 Бројни су прогонитељи моји и душмани моји,
али ја не скрећем од прописа твојих.
158 Гади ми се кад гледам неверне,
што не маре за реч твоју.
159 Види како одредбе ти волим!
О, Господе, по милости својој живот ми сачувај!
160 Сва је твоја реч истина,
довека ти свака пресуда праведна.
ש Шин и Син
161 Безразложно гоне ме главари,
ал’ од речи твоје стрепи срце моје.
162 Због речи твоје радујем се
као онај који плен велики стекне.
163 Мрзим лаж, презирем је,
а твој Закон волим.
164 Седам пута на дан ја те славим
због твојих праведних одлука.
165 Обиље је мира на онима што ти Закон воле,
за њих нема спотицања.
166 О, Господе, спасу твом се надам;
извршавам твоје заповести.
167 Прописа се твојих држи душа моја,
ја их неизмерно волим.
168 Одредаба твојих и прописа твојих ја се држим,
јер сви су моји путеви пред тобом.
ת Тав
169 О, Господе, плач мој нека ти је близак!
По речи ми својој просветљење подај.
170 Моја молба нек пред тебе дође,
по свом обећању ти мене избави.
171 Нек се слива славопој са мојих усана,
јер ме својим уредбама учиш.
172 Нек реч твоју мој језик запева,
јер су праведне све заповести твоје.
173 Нек ти рука у помоћ ми стигне,
јер сам твоје одредбе одабрао.
174 О, Господе, за спасењем твојим чезнем
и у твоме Закону уживам!
175 Нека ми је душа жива да би те славила,
судови твоји нека ми помогну.
176 Попут овце ја сам залутао; а ти слугу свога тражи,
јер заповести твоје не дам забораву.
Песма поклоничка.
128 Благо сваком што се Господа боји,
оном који путеве му следи!
2 Зато ћеш јести плод својих руку;
благо теби, добро нек ти буде!
3 Жена ће ти бити као лоза плодоносна
усред куће твоје,
синови ти као изданци маслине
око твога стола!
4 Гле! Тако ће бити благословен човек
што се Господа боји!
5 Нек те са Сиона благослови Господ,
па да сваког дана свог живота
гледаш благостање Јерусалима;
6 па да гледаш децу деце своје.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
129 „Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
нек каже Израиљ –
2 „Много су ме тлачили још од како млад сам био,
а ипак ме нису надвладали.
3 Преко мојих леђа су орали орачи
своје дуге бразде.
4 Праведан је Господ,
пресеко је конопце злотвора!“
5 Нек се стиде, нек устукну
сви што Сион мрзе.
6 Нек су као трава по крововима,
која свене пре него се почупа;
7 која жетеоцу руку не испуни,
ни наручје оном који снопље веже.
8 А ни пролазници нек не кажу:
„Благословени од Господа да сте!
Благосиљамо вас у Господње име!“
Песма поклоничка.
130 О, Господе, из дубина ја тебе призивам!
2 О, Господе, чуј глас мој,
ухо своје пригни
позиву преклињања мојих!
3 О, Господе, будеш ли кривице задржавао,
ко би онда опстао, Господе?
4 Али у теби је опраштање
да би те се бојали.
5 Господа ја ишчекујем,
ишчекује душа моја;
његовој се речи надам.
6 Душа моја Господа ишчекује
више но стражари јутро,
више но стражари јутро.
7 О, Израиљу, Господу се надај!
Јер милостив је Господ,
откупљује пребогато.
8 Баш он ће да откупи Израиљ
од свих његових кривица.
Штап се претвара у змију
8 Господ рече Мојсију и Арону: 9 „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“
10 Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. 11 Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. 12 Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. 13 Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.
Прва пошаст: крв
14 Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. 15 Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. 16 Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. 17 Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. 18 Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“
19 Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“
20 Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. 21 Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.
22 Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. 23 Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. 24 Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила.
14 Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. 15 Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. 16 Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? 17 Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.
3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? 2 Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. 3 Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. 5 То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. 6 Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.
Неразрешивост брака
10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2 Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3 Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4 Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5 Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6 Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7 ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8 па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10 Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11 Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12 И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.