Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
87 На светим је горама његов темељ.
2 Господ воли врата Сиона
више од свих Јаковљевих пребивалишта.
3 Славне се ствари говоре о теби,
о, граде Божији! Села
4 „Спомињаћу и Вавилон и Раву
са онима који ме познају;
ено, онде су Филистеја и Тир са Кушом,
’А овај је овде рођен.’“
5 А Сиону ће рећи:
„Тај и тај се у њему родио;
Свевишњи је њега основао.“
6 Уписаће Господ у књигу пописа народа:
„Овај се родио овде!“ Села
7 А певачи и играчи кажу:
„У теби су сви извори моји!“
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13 О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
136 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Хвалите Бога над боговима,
јер је милост његова довека.
3 Хвалите Господара над господарима,
јер је милост његова довека;
4 оног што ко нико чудеса велика чини,
јер је милост његова довека;
5 оног што умешно начини небеса,
јер је милост његова довека;
6 оног што је земљу разастро на водама,
јер је милост његова довека;
7 оног што начини велика светлећа тела,
јер је милост његова довека:
8 сунце да управља даном,
јер је милост његова довека;
9 месец и звезде да управљају ноћу;
јер је милост његова довека;
10 оног што је побио првенце Египта,
јер је милост његова довека;
11 и из њега извео Израиља,
јер је милост његова довека;
12 моћном руком и испруженом мишицом,
јер је милост његова довека;
13 оног што је разделио Црвено море напола,
јер је милост његова довека;
14 и кроз њега провео Израиља,
јер је милост његова довека;
15 и сручио фараона и његову војску у Црвено море,
јер је милост његова довека;
16 оног што је свој народ по пустињи водио,
јер је милост његова довека;
17 оног што је погубио цареве велике,
јер је милост његова довека;
18 и побио цареве силне,
јер је милост његова довека:
19 Сихона, аморејског цара,
јер је милост његова довека;
20 и Ога, васанскога цара,
јер је милост његова довека;
21 и њихову је земљу дао у наследство,
јер је милост његова довека;
22 у наследство за свог слугу, за Израиљ,
јер је милост његова довека;
23 онога што нас се понижених сетио,
јер је милост његова довека;
24 и од душмана нас избавио наших,
јер је милост његова довека;
25 оног који даје храну створењу сваком,
јер је милост његова довека.
26 Хвалите Бога небеског,
јер је милост његова довека!
Јаковљева последња жеља
27 Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.
28 Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29 Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30 Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“
А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“
31 Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу[a] своје постеље.
Јаков благосиља Јефрема и Манасију
48 Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2 Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.
3 Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4 Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’
5 Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6 Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7 Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“
Упозорење из примера Израиља
10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, 2 те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. 3 Такође су сви јели исту духовну храну, 4 и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. 5 Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.
6 Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. 7 Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ 8 И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. 9 Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. 10 И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.
11 Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. 12 Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.
Чисто и нечисто
7 Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2 Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3 Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4 Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.
5 Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“
6 Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:
’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
7 Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’
8 Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“
9 Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10 Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12 онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13 Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“
14 Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! 15 Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. 16 Ко има уши, нека слуша!“
17 Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. 18 А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, 19 јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)
20 Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. 21 Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, 22 прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. 23 Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.