Book of Common Prayer
97 Господ влада! Нека се радује земља,
нека се радују острва многа!
2 Окружен је облацима, густом тамом;
на праведности и на праву престо му почива.
3 Пред њим огањ сукља,
на све стране пали његове душмане.
4 Његове муње блеште светом,
а земља задрхти када то угледа.
5 Као восак топе се планине пред Господом,
пред Господарем земље целе.
6 Праведност његову небеса јављају
и славу његову сви народи виде.
7 Нека се постиде све слуге кипова,
сви који се идолима хвале;
о, божанства разна, њему се клањајте!
8 Сион чује па се радује;
веселе се Јудина насеља
због судова твојих, Господе.
9 Јер, Господе, ти си Свевишњи све земље;
неизмерно узвишен си над свим божанствима!
10 О, ви што Господа волите, зло замрзите!
Он је чувар душе својих верних;
он отима душу њину из зликовачких руку.
11 По праведнику расипа се светло
и весеље у срца честитих!
12 Праведници, радујте се у Господу!
Захваљујте му,
светост његову спомињите!
99 Господ влада –
нек народи дрхте!
Над херувимима он седи –
нек се земља тресе!
2 Велики је Господ на Сиону,
узвишен је над свим народима.
3 Велико ти име нека славе,
јер је страшно –
он је свет!
4 Моћан је цар који воли правду;
Јакову си учврстио подједнако
и правду и праведност,
ти си то учинио.
5 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се пред подножјем његових ногу,
јер је он свет.
6 Мојсије и Арон, свештеници његови;
Самуило, један од оних што су му се молили,
звали су Господа
и он их је услишио.
7 У стубу од облака им је говорио,
а они су држали прописе
и уредбе које им је дао.
8 О, Господе, Боже наш,
ти си их услишио!
Био си им Бог који опрашта
али и онај што кажњава њихова злодела.
9 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се на његовој светој гори,
јер наш Господ, Бог је свети.
Псалам захвалности.
100 Кличи Господу, земљо сва!
2 Радо Господу служите,
приђите му певајући!
3 Знајте: Господ је Бог, он нас је саздао
и њему припадамо;
ми смо његов народ
и стадо његове испаше.
4 Са хвалама улазите на врата његова
и с песмама у његова дворишта;
хвалите га,
име му славите.
5 Јер је добар Господ,
јер је милост његова довека
и веран је нараштају сваком!
94 О, Боже освете!
Севни, Господе, Боже осветниче!
2 Устани, судијо земље,
па узврати бахатима истом мером.
3 Докле ће зликовци, о, Господе,
докле ће зликовци да ликују?
4 Брбљивци су, бахати хвалисавци
сви ти што опако раде.
5 Они сатиру твој народ, Господе,
и наследство твоје тлаче.
6 Убијају удовицу, дошљака
и сирочад кољу.
7 И још кажу: „Господ не види,
не опажа Бог Јаковљев!“
8 Размислите, ви свирепи људи! Будале!
Кад ћете се опаметити?
9 Не чује ли онај што је творац уха?
Не види ли онај што је творац ока?
10 Зар народе он да не кори?
Зар да не покара онај који људе знању учи?
11 Господ зна да су мисли човекове безвредне.
12 Благо ономе кога ти учиш, Господе,
кога поучаваш о Закону своме;
13 да буде спокојан у данима патње,
док се за зликовца јама не ископа.
14 Јер Господ не оставља свој народ
и наследства свога он се не одриче.
15 Јер праведност се суду враћа
и следе је сва срца честита.
16 Ко ће мене да заступа против зликоваца?
Ко ће против злочинаца уз мене да стане?
17 Да ми Господ није био помоћ,
убрзо би душа моја у гробу ћутала.
18 Када кажем – „Моја нога клеца!“ –
нек ме твоја милост окрепи, Господе!
19 Када су у мени самом многобројне бриге,
утехе ми твоје разгаљују душу.
20 Зар окрутни владари да ти буду савезници,
и они који крше заповести?
21 Уроту праве против душе праведника,
крв невиних осуде ко криву.
22 Господ ми је заклон на висини!
Мој је Бог стена уточишта!
23 Он ће њима да узврати за злобу њихову,
збрисаће их због зала њихових;
збрисаће их, Господ, Бог наш.
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Јаковљева смрт
29 Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30 То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31 Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32 Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33 Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
Јаковљев погреб
50 Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. 2 Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. 3 За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.
4 Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: 5 ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“
6 Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“
7 Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, 8 као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. 9 Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.
10 Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11 Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим[a]. Оно се налази с оне стране Јордана.
12 Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13 Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14 Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.
Вечера Господња
17 Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 18 Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 19 Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 20 Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 21 Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 22 Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.
23 Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 24 захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.
27 Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 28 Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 30 Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.[a] 31 Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. 32 Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.
33 Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 34 Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.
А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
Исус храни преко четири хиљаде људи
8 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2 „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4 Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7 А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8 Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9 Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10 Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.