Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
83 О, Боже, немој да заћутиш!
Не онеми,
немој да мирујеш, о Боже!
2 Гле, ено их буче твоји душмани,
главу дижу они што те мрзе!
3 Сплетке кују против твог народа
и заверу праве твоме штићенику.
4 Рекли су: „Дођите, дајте да их сатремо као народ,
да се име Израиља више не спомене!“
5 Ено, сви су сложни у замисли
да против тебе савез склопе:
6 шатори Едома и Исмаила,
Моава и Агарина;
7 Гевала, Амона и Амалика,
Филистејци с житељима Тира.
8 Још им је и Асирија пришла,
пристала ко војска уз децу Лотову. Села
9 Учини им као Мадијану и као Сисери,
као Јавину на потоку Кисону!
10 Били су потрвени код Ен-Дора,
претворени у ђубриво за њиву.
11 С племићима им поступи као с Оривом и Зивом,
а са кнезовима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер они говоре:
„Заузмимо Божије пашњаке!“
13 О, мој Боже, претвори их у клупко корова,
у плеву на ветру!
14 Ко кад ватра шуму пали
и ко кад пламен горе жари,
15 тако их потерај вихором својим,
ужасни их својом олујом.
16 Бешчашћем им лице покриј,
па нек вапе за именом твојим, о, Господе!
17 Нек се стиде и смету довека!
Нек пропадну срамећи се!
18 Па нека се зна – име ти је Господ –
над земљом си целом ти једини Свевишњи!
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Давидова молитва.
86 Своје ухо пригни, о, Господе!
Услиши ме, јер сиромах
и невољник ја сам.
2 Душу моју ти сачувај, јер сам веран;
свога слугу спаси,
јер ти си мој Бог у кога се уздам.
3 Смилуј ми се, о, Господе,
јер ти вапим од јутра до сутра!
4 Разгали душу слуге свога,
јер ја теби, о, Господе, душу своју дижем.
5 Ти си добар, Господе;
вољан си да прашташ,
милошћу си богат
за све што те призивају.
6 О, Господе, чуј молитву моју!
Поклони пажњу гласу мога преклињања.
7 Ја ћу тебе звати у дану моје невоље
јер ти ћеш се одазвати.
8 Нема, Господе, никог попут тебе међу боговима,
не постоје дела као што су твоја.
9 Сви народи које си створио ће доћи,
пред тобом се поклонити, Господе,
име своје прославити.
10 Јер ти си велик,
чудеса ти твориш,
ти си Бог једини.
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
Јаков одлази у Египат
46 Тако се Израиљ дао на пут са свом својом имовином. Кад је дошао у Вир-Савеју, принео је жртве Богу свога оца, Исака. 2 У ноћном виђењу, Бог зовну Израиља: „Јакове! Јакове!“
Он се одазва: „Ево ме!“
3 „Ја сам – рече – Бог твога оца. Не бој се да сиђеш у Египат, јер ћу тамо од тебе учинити велики народ. 4 Ја ћу сићи с тобом у Египат и ја са̂м ћу те вратити овамо; а Јосиф ће ти својом руком склопити очи.“
5 Јаков оде из Вир-Савеје. Израиљеви синови сместише свога оца, Јакова, своју децу и своје жене у кола која је фараон послао да га повезу. 6 Са собом поведу своју стоку и своја добра што су их стекли у хананској земљи, па дођу у Египат, Јаков и све његово потомство. 7 У Египат је повео своје синове, своје унуке, своје ћерке и ћерке својих синова, све своје потомство.
28 Јаков је пред собом послао Јосифу Јуду да покаже пут до Госена. Кад су стигли у госенски крај, 29 Јосиф упрегне своја кола, па пође у сусрет своме оцу, Израиљу, у Госен. Када се појавио пред њим, обиснуо му се око врата и дуго плакао.
30 Израиљ рече Јосифу: „Сад могу да умрем, јер сам видео твоје лице, те знам да си још жив!“
31 Тада Јосиф рече својој браћи и дому свога оца: „Ја ћу сада отићи и обавестити фараона: ’Моја браћа и дом мога оца, који су били у хананској земљи, дошли су к мени. 32 Они су пастири, баве се сточарством. Дотерали су са собом ситну и крупну стоку, заједно са свим својим имањем.’ 33 Кад вас фараон позове и упита: ’Чиме се бавите?’, 34 ви реците: ’Твоје слуге се баве сточарством од своје младости па све до сад, исто као и наши преци’, да бисте могли да се населите у госенском крају. Наиме, Египћанима су сви пастири мрски.“
Каква права имају апостоли?
9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? 2 Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.
3 То је моја одбрана пред свима који ме испитују. 4 Зар немамо права да једемо и пијемо? 5 Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? 6 Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? 7 Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? 8 Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? 9 Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? 10 Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. 11 Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? 12 Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?
Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. 13 Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? 14 Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.
15 Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим.
Исус храни више од пет хиљада људи
30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.