Book of Common Prayer
118 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек Израиљ каже:
„Јер је милост његова довека!“
3 Нека дом Аронов каже:
„Јер је милост његова довека!“
4 Нека кажу они који стрепе од Господа:
„Јер је милост његова довека!“
5 У тескоби Господа сам звао;
чуо ме је Господ,
извео ме на пространо место.
6 Господ је на мојој страни, нећу се бојати;
шта ми може учинити човек?
7 Господ је на мојој страни,
међу мојим помагачима;
ја ћу само да ликујем
над онима што ме мрзе.
8 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у човеку ослонац пронаћи.
9 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у племићима ослонац пронаћи.
10 Сви народи опколише мене,
али сам их потиснуо у име Господње.
11 Опколише ме, баш ме окружише,
али сам их потиснуо у име Господње.
12 Прекрише ме као пчеле,
ал’ згаснуше ко пламен у трњу,
јер баш сам их потиснуо у име Господње.
13 Дивље су ме гурнули да паднем,
али ми је Господ помогао.
14 Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење!
15 Повик клицања и спасења
у шатору је праведника,
силна је на делу десница Господња.
16 Подигла се десница Господња!
Силна је на делу десница Господња!
17 Ја умрети нећу, живећу
дела Господња да објавим.
18 А корио ме је Господ, баш ме је корио;
али смрти предао ме није.
19 Врата праведности отворите мени,
да кроз њих прођем и хвалим Господа!
20 То су врата Господња,
праведни ће кроз њих проћи.
21 Хвалићу те, јер си ми се одазвао,
јер си мени Спаситељ постао!
22 Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
23 Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан саздан од Господа;
радујмо се и кличимо у њему!
25 О, Господе, вапимо ти, спаси!
О, Господе, вапимо ти, успех дај нам!
26 Благословен онај који долази у име Господње!
Благосиљамо вас из Дома Господњег!
27 Господ је Бог,
нас је обасјао.
Жртву празничну конопцима завежите
за рогове жртвеника.
28 Бог мој ти си, тебе ћу да хвалим;
о, мој Боже, тебе да величам!
29 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
16 Иди и окупи израиљске старешине, па им реци: ’Господ, Бог ваших отаца, Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев ми се указао и рекао ми: „Посетио сам вас и видео шта вам се чини у Египту. 17 Зато изјављујем: ја ћу вас извести из египатске беде у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, у земљу којом теку мед и млеко.“’
18 Они ће те послушати, а ти ћеш отићи са израиљским старешинама к египатском цару, па ћете му рећи: ’Господ, Бог Јевреја, нас је срео. Дозволи нам сад да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу својему.’ 19 Ипак, ја знам да вам египатски цар неће дати да одете ако га не натера моћна рука. 20 Зато ћу испружити своју руку и ударити Египат свакојаким чудесима која ћу учинити у њему. После тога ће вас пустити.
21 Још ћу учинити да се Египћани одобровоље према овом народу, па кад пођете, нећете отићи празних руку. 22 Свака жена ће затражити од своје сусетке или од станарке у својој кући предмете од сребра и злата, и одећу. Све то ставите на своје синове и ћерке. Тако ћете опленити Египат.“
Бог чудесима убеђује Мојсија
4 Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“
2 Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“
„Штап“ – одговори овај.
3 Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. 4 Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. 5 „Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“
6 Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.
7 Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.
8 Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. 9 А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“
10 Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“
11 Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? 12 Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“
Живот у служби Богу
12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. 2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.
3 Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. 4 Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. 5 Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. 6 Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; 7 ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; 8 ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.
9 Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. 10 Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. 11 Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. 12 Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. 13 Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.
17 Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. 18 Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. 19 Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. 20 Уместо тога:
„Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га.
Јер ако тако чиниш,
згрнућеш жар угљени на његову главу.“
21 Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.
46 Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
48 Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“
49 Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. 50 Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. 51 Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“
52 Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Авра̂м је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ 53 Зар си ти већи од оца нашег Авра̂ма који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“
54 Исус одговори: „Кад бих ја са̂м себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. 56 Авра̂м, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“
57 Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Авра̂ма?“
58 Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Авра̂м родио, Ја Јесам.“ 59 На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.