Book of Common Prayer
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
Авра̂м и три тајанствена посетиоца
18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2 Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3 и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4 Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“
Они одговорише: „Учини како си рекао.“
6 Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере[a] брашна, умеси погаче и испеци их!“
7 Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8 Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.
9 Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“
Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“
10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“
Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“
13 Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“
15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“
Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“
Авра̂м посредује за Содому
16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати.
26 Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27 За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28 Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29 А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30 Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31 Страшно је пасти у руке живога Бога!
32 Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. 33 С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. 34 Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. 35 Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.
36 Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.
37 „Јер још мало, врло мало,
па ће доћи онај који долази,
и неће закаснити.
38 А мој праведник ће живети од вере,
а ако ли одступи,
моја душа неће уживати у њему.“
39 А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.
16 Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17 Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18 Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19 Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20 Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21 Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.
Исус – хлеб живота
22 Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23 А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.
25 Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“
26 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.