Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
Кајин и Авељ
4 Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ 2 Потом је родила његовог брата Авеља.
Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. 3 Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4 А Авељ принесе као принос најбоље делове меса[a] од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, 5 а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.
6 Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? 7 Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“
8 Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“[b] Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. 9 Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“
Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“
10 Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. 11 Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. 12 Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“
13 Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.[c] 14 Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“
15 Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. 16 Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод[d], источно од Едена.
11 Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом 12 кад каже:
„Навестићу твоје име браћи својој,
хвалићу те усред збора.“
13 И поново:
„Ја ћу се поуздати у њега.“
И још:
„Ево мене и деце коју ми је дао Бог.“
14 А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. 16 Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. 17 Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. 18 Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.
Исус – Јагње Божије
29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“
32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.