Book of Common Prayer
ז Зајин
49 Сети се речи твоје за слугу твога
којом си ми ти улио наду.
50 Она ми је у јаду утеха,
јер реч твоја живот мени чува.
51 Силно ми се ругају бахати,
а ја од твога Закона не скрећем.
52 На правила твоја давна мислим, Господе,
и њима се тешим!
53 Спопада ме пламен срдње због злобника,
оних што твој Закон напуштају.
54 Уредбе су твоје песме моје
у кући скитње моје.
55 О, Господе, име твоје спомињем у ноћи,
да се држим ја твога Закона!
56 И ово је моја обавеза:
да се држим твојих одредаба.
ח Хет
57 Ја имам Господа,
одлучан сам да реч твоју држим.
58 Преклињем те целим срцем својим,
милостиво дај ми што си обећао.
59 Путеве своје испитујем,
прописима твојим кораке усмеравам своје.
60 Журим, не оклевам
да заповести твоје држим.
61 Обмоташе ме ужад зликовачка,
али Закон твој не заборављам.
62 Усред ноћи подижем се да ти захваљујем
због твојих праведних судова.
63 Пријатељ сам богобојазних,
оних што ти одредбе чувају.
64 О, Господе, милости је твоје пуна земља!
Поучи ме својим уредбама.
ט Тет
65 О, Господе, чиниш добро слузи твоме,
како си и обећао!
66 Научи ме да добро судим и схватам,
јер заповестима твојим верујем.
67 Лутао сам пре страдања свога,
а сада се држим твоје речи.
68 Ти си добар, доброчинитељ си;
поучи ме уредбама својим.
69 Лажима ме блате осиони,
а ја се свим срцем одредаба твојих држим.
70 Срце им је задригло, скорело,
а ја у твом Закону уживам.
71 Корисно је кад се мучим
да бих твоје уредбе схватио.
72 Бољи ми је Закон што си објавио
од хиљада златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.
53 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Бог с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Бога не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
када страха и не буде било.
Јер, Бог ће расејати кости
оног који те опседа.
Осрамотићеш их,
јер Бог их је одбацио.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Бог врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
Исмаилово рођење
16 Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2 Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3 Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4 Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5 Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6 Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7 Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8 па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9 Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10 Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11 Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’[a],
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12 Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“[b]
13 Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14 Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“[c] и налази се између Кадиса и Варада.
15 Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.
16 Наиме, при отварању тестамента[a], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, 17 будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. 18 Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. 19 Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. 20 Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ 21 Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. 22 Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.
Христова крв уклања грехе
23 Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. 25 Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, 26 јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. 27 Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. 28 Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.
19 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини са̂м од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20 Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што са̂м чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21 Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22 Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24 Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25 Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26 Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27 Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28 Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29 па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро ускрснути за живот, а они који су чинили зло ускрснуће да приме осуду.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.