Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
ד Далет
25 Душа ми се с прашином слепила,
по својој ме речи ти оживи.
26 Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,
поучи ме својим уредбама.
27 Дај да схватим пут твојих одредби,
па да твоја чудеса разматрам.
28 Од туге ми душа јеца,
по својој ме речи ти оснажи.
29 Пут заблуде уклони од мене,
свој ми Закон милостиво даруј.
30 Пут верности ја сам одабрао,
правила сам твоја пригрлио.
31 Уз прописе твоје ја пријањам;
о, Господе, не дај да се осрамотим.
32 Путем твојих заповести хитам,
јер ми за њих срце шириш.
ה Хе
33 О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,
да бих га се до краја држао.
34 Проницљивост дај ми,
да твој Закон испуњавам
па да га се целим срцем држим.
35 Дај да идем стазом заповести твојих,
јер је у њој моје уживање.
36 Прописима твојим срце ми приклони,
а не нечасној добити.
37 Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,
на свом путу живот ми подари.
38 Слузи своме реч своју испуни,
ону што си дао богобојазноме.
39 Одагнај од мене презир од кога страхујем,
јер су твоја правила ваљана.
40 Гле, за твојим одредбама чезнем,
оживи ме праведношћу својом!
ו Вав
41 О, Господе, милост твоја нек на мене дође,
спасење твоје што си обећао;
42 па да могу подругљивцу нешто да узвратим,
јер ја се у твоју реч поуздам.
43 Не остављај уста моја сасвим без истине,
јер на твоја правила ја чекам;
44 па твој Закон истрајно да држим,
све од века па до века;
45 и да живим у пространој земљи,
јер твоје одредбе ја тражим;
46 да сведочим ја прописе твоје,
пред царевима да се не постидим;
47 уживаћу у заповестима твојим,
јер их волим;
48 подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;
уредбе ћу твоје да разматрам.
Ноје и његови синови
18 Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19 Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.
20 Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21 Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22 Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23 Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.
24 Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25 Тада Ноје рече:
„Проклет да је Ханан,
својој браћи најнижи слуга нека буде!“
26 Потом је рекао:
„Нека је благословен Господ, Бог Симов,
Ханан нека му слуга буде!
27 Нека Бог умножи потомство Јафетово,
нека живи међу шаторима Симовим,
Ханан нека му је слуга!“
28 Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29 Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.
6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, 2 учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. 3 И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.
4 Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, 5 иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, 6 ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.
7 Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. 8 А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.
9 Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. 10 Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. 11 Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. 12 Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.
Сведочанство Јована Крститеља
22 После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. 23 И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. 24 Јован тада још није био бачен у тамницу. 25 Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. 26 Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“
27 Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. 28 Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ 29 Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.“
31 Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. 32 Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. 33 Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. 35 Отац воли Сина и све је предао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.