Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Господ указује на своја дела
18 Та, говори Господ,
створитељ небеса
– он је Бог –
који је обликовао земљу
и изглед јој дао,
који је учврстио,
и није је створио да буде пустош,
него је уобличио да се на њој станује:
„Ја сам Господ и другог нема.
19 Нисам говорио у тајности,
у закутку земље тамне.
Нисам рекао потомству Јаковљеву:
’Тражите ме у пустоши.’
Ја, Господ, говорим правду
и благовестим честитости.
Господ је Бог за све људе
20 Саберите се и дођите,
заједно приступите, избеглице из других народа.
Незналице су који носе дрво идолско
и моле се божанству које не спасава.
21 Објавите и предочите,
хајде, посаветујте се заједнички.
Ко је ово од давнина изјавио
и још тада предсказао?
Нисам ли ја, Господ?
Осим мене другог бога нема;
праведног Божанства и Спаситеља
осим мене нема.
22 Обратите се мени и бићете спасени,
сви крајеви земљини,
јер ја сам Божанство и другог нема.
23 Заклињем се самим собом:
из мојих уста излази реч праведна
и нећу је опозвати:
да ће се преда мном свако колено савити,
сваки језик мноме заклињати.
24 ’Само у Господу имам – вели –
праведност и снагу.’“
К њему ће доћи и стидеће се
сви који су беснели против њега.
25 У Господу ће имати
праведност и прослављање
све потомство Израиљево.
4 премда са̂м могу да се поуздам у тело.
Ако неко мисли да може да се поузда у тело, ја могу још више. 5 Обрезан сам седмога дана, од рода сам Израиљева, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, у погледу Закона био сам фарисеј, 6 у својој ревности прогонио сам Цркву, по праведности прописаној Законом био сам беспрекоран.
7 Али оно што ми је некада било добитак, то сад, Христа ради, сматрам губитком. 8 Шта више, ја све сматрам губитком ради спознања мога Господа Христа Исуса, које све надилази. Због њега сам све изгубио и све сматрам за смеће, да бих Христа добио 9 и са њиме се нашао, немајући своје праведности од вршења Закона, него праведност која се вером у Христа стиче, праведност од Бога, која долази од вере, 10 да бих упознао њега и силу његовога ускрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти, 11 да бих, некако, досегао ускрсење из мртвих.
ל Ламед
89 О, Господе, вечна је реч твоја,
на небесима је учвршћена!
90 Од рода до рода је верност твоја,
ти си земљу основао и она је постојана.
91 По одлукама твојим и данас стоји,
јер теби служи све што постоји.
92 Да ми твој Закон утеха није био,
пропао бих у невољи својој.
93 Довека памтим одредбе твоје,
јер ме оне у животу држе.
94 Ја припадам теби, спаси ме,
јер одредбе твоје тражим!
95 Зликовци вребају да ме убију,
а ја прописе твоје пажљиво разматрам.
96 Свему савршеном видео сам краја,
ал’ ширини твоје заповести краја нема.
מ Мем
97 Како волим Закон твој!
Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
и зато мрзим сваку лажну стазу.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
Павлово обраћење
9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника 2 и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. 3 Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. 4 Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“
5 „Ко си ти, господине[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. 6 „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“
7 Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. 8 Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. 9 Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.
10 У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.
11 „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. 12 Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“
13 Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. 14 Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“
15 Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. 16 Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“
17 Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ 18 Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. 19 Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, 20 и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.
Павле се враћа у Јерусалим
21 Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ 22 Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.