Book of Common Prayer
Хоровођи, уз фруле: Давидов псалам.
5 О, Господе, почуј моје речи,
и размотри уздисаје моје.
2 Чуј мој вапај, царе мој и Боже,
јер теби своју управљам молитву.
3 Јутром, Господе, ти глас ми чујеш,
јутром теби приносим молитву,
нетремице пазим, ишчекујем.
4 Јер ти ниси Бог коме злочин прија,
зло не може твојим гостом бити.
5 Охоли ти на очи не могу изаћи,
мрзиш све што чине неправду.
6 Ти затиреш оне што говоре лажи,
крвожедне и подмукле Господ не подноси.
7 А ја ћу у Дом твој доћи,
по обилном твоме смиловању,
пред твојим ћу светим Домом бити,
у страху се теби поклонити.
8 Својом ме правдом води, Господе,
због мрзитеља који ми заседу спремају;
пут свој поравнај преда мном.
9 Истине им нема на уснама,
срце им је испуњено злобом,
гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
10 О, Боже, кривим их прогласи,
сплетке њихове нек их упропасте.
За грехе их многе изагнај,
јер на тебе они устадоше.
11 Нека се радују сви што у теби уточиште траже,
нека се довека веселе које ти заклањаш,
нека кличу они који име твоје љубе.
12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведног,
милошћу га као штитом заклањаш.
Хоровођи, уз жичане инструменте. За дубоке гласове. Псалам Давидов.
6 Не карај ме, Господе, у своме гневу,
у срџби ме својој не кажњавај.
2 Смилуј ми се, Господе, јер сам клонуо,
исцели ме, Господе, кости ми се тресу.
3 Душа ми је врло устрептала,
докле, Господе, докле ћеш чекати?
4 Окрени се, Господе, избави ми душу,
спаси мене због милости своје.
5 Јер, мртав човек тебе не спомиње,
ко ће те из Света мртвих[a] прослављати?
6 Од јецања сасвим сам клонуо;
сву ноћ лежај ја плачем натапам,
и свој кревет сузама обливам.
7 Око моје од муке се гаси,
ишчезава због свих мојих душмана.
8 Одбијте од мене, сви преступници,
јер чуо је Господ глас мог вапаја.
9 Чуо је Господ моју молбу,
Господ прима моју молитву.
10 Нек се осрамоте сви моји душмани,
нек великој смутњи подлегну,
нек се одмах повуку у сраму.
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Хоровођи. Давидов.
11 Уточиште је мени у Господу.
Зашто онда мени говорите:
„Као птица у гору утеци!
2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,
на тетиву стрелу постављају,
да поштене из мрака гађају.
3 Када се темељи распадају,
шта праведник може да учини?“
4 Господ је у свом светом храму,
Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
он прониче потомке људи.
5 Праведнога испитује Господ,
али душа његова мрзи онога,
ко је опак и воли насиље.
6 На опаког он ће сручити
ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
то је део њихов, то им је у чаши.
7 Јер праведан је Господ,
праведност он воли,
поштени ће гледати му лице.
Пад у грех и Божија казна
3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“
2 Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3 осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“
4 Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5 Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови[a] који познају добро и зло.“
6 Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7 Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.
8 Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9 Господ Бог позва човека: „Где си!“
10 „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
11 „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“
12 „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.
13 „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.
„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.
14 Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,
проклета буди међу свим животињама
и свим дивљим зверима.
На свом трбуху ћеш пузати
и јести прах целог свог века!“
15 Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;
између твог потомства и њеног потомства:
Оно ће ти главу сатирати,
а ти ћеш му пету уједати.
16 А жени рече:
„Умножићу твоје трудничке муке,
те ћеш с муком децу рађати.
Жудећеш за својим мужем,
али он ће владати над тобом!“
17 Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:
Земља нека буде проклета због тебе,
с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!
18 Рађаће ти трње и коров,
а хранићеш се пољским биљем.
19 Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица
док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.
Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“
20 Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.
21 А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22 Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23 Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24 Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.
Велико спасење
2 Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. 2 Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, 3 како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. 4 Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.
5 Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је изјавио негде у Писму:
„Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
7 Ти си га мало мањим од анђела учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
8 њему под ноге све си покорио.“
А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, 9 али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.
10 Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу.
Сведочанство Јована Крститеља
19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“
21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“
„Нисам“ – одговори Јован.
„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.
„Нисам“ – одговорио је Јован.
22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“
23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“
24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“
26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“
28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.