Revised Common Lectionary (Complementary)

Isusov ulazak u Jeruzalem

²⁸ Rekavši to nastavio je putem dalje, uzlazeći u Jeruzalem. ²⁹ Kad se približi Betfagi i Betaniji, kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika, ³⁰ govoreći: »Idite u ono selo tamo naprijed. Kad u njega uđete, naći ćete privezano magare na koje još nitko od ljudi nije zajahao. Odriješite ga i dovedite! ³¹ Ako vas tko upita: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'«

³² Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im reče. ³³ I dok su driješili magare, njegovi ih gospodari upitaše: »Što driješite to magare?« ³⁴ A oni rekoše: »Gospodinu treba.« ³⁵ I dovedoše ga k Isusu, te stavivši svoje haljine na magare, posjednuše Isusa. ³⁶ I dok je prolazio, prostirali su po putu svoje haljine. ³⁷ Kad se već približi silasku s Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, radujući se, stade u sav glas hvaliti Boga za sva silna djela koja vidješe, ³⁸ govoreći:

³⁹ A neki mu farizeji iz mnoštva rekoše: »Učitelju, ukori svoje učenike!« ⁴⁰ On odgovori: »Kažem vam, ako oni zašute, kamenje će povikati!«

⁵ Neka u vama isto mišljenje bude kao i u Kristu Isusu.

Pashalna večera

¹⁴ I kad dođe čas, smjesti se on za stol i apostoli s njime. ¹⁵ I reče im: »Žarko sam želio ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke. ¹⁶ Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ne ispuni u kraljevstvu Božjemu.«^{[a] 17} I uzevši čašu, izreče hvalu i reče: »Uzmite je i razdijelite među sobom. ¹⁸ Jer kažem vam: odsad zasigurno neću piti od trsova roda dok kraljevstvo Božje ne dođe.«

Euharistija - Večera Gospodnja

¹⁹ I uzevši kruh izreče hvalu, razlomi i dade im govoreći: »Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni u spomen!« ²⁰ Tako i čašu, nakon večere, govoreći: »Ova je čaša novi Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.

²¹ Ali evo, ruka izdajnika mojega sa mnom je na stolu. ²² Jer Sin Čovječji, doduše, odlazi kako je određeno, ali jao onomu čovjeku koji ga izdaje!« ²³ A oni se stadoše pitati među sobom tko bi dakle od njih bio taj koji bi to mogao učiniti.

Tko je najveći?

²⁴ I dođe do prepirke među njima o tome koga bi od njih trebalo smatrati najvećim. ²⁵ A on im reče: »Kraljevi naroda gospoduju nad njima, i njihovi vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. ²⁶ A vi nemojte tako! Nego onaj najveći među vama neka bude kao najmlađi, a upravitelj kao poslužitelj. ²⁷ Jer tko je veći: onaj koji je za stolom ili onaj koji poslužuje? Nije li onaj koji je za stolom? A ja sam među vama kao poslužitelj.

²⁸ Vi ste oni koji su sa mnom ustrajali u mojim kušnjama. ²⁹ I ja prenosim na vas kraljevstvo kao što ga je moj Otac prenio meni: ³⁰ da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i da sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih.«

Opomene prije svršetka

³¹ »Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu.^{[b] 32} Ali ja sam molio za tebe da tvoja vjera ne ugasne. A ti, kad se jednom povratiš, učvrsti svoju braću!« ³³ On mu reče: »Gospodine, s tobom sam pripravan i u tamnicu i u smrt poći.« ³⁴ A on mu reče: »Kažem ti, Petre, neće pijetao danas zapjevati, dok triput ne zaniječeš da me poznaješ.«

³⁵ I reče im: »Kad vas poslah bez kese i torbe i obuće, je li vam što nedostajalo?« Oni rekoše: »Ništa.« ³⁶ Tada im reče: »Ali sad, tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A tko nema, neka proda svoju haljinu i kupi mač. ³⁷ Jer kažem vam da se ono zapisano: 'Svrstan bi među bezakonike', treba ispuniti na meni, jer sve ono što se odnosi na mene ima svrhu.« ³⁸ Oni mu rekoše: »Gospodine, evo ovdje dva mača!« A on im reče: »Dosta je.«

Molitva na Maslinskoj gori

³⁹ Tada izađe te prema običaju pođe na Maslinsku goru. Za njim pođoše i učenici. ⁴⁰ Došavši na to mjesto, reče im: »Molite da ne upadnete u napast!«

⁴¹ I udalji se od njih koliko se može kamenom dobaciti, pade na koljena i stade moliti, ⁴² govoreći: »Oče! Ako hoćeš, otkloni od mene ovu čašu! Ali ne volja moja, nego tvoja neka bude!«

⁴³ I ukaza mu se anđeo s neba koji ga je hrabrio. ⁴⁴ A kad zapade u smrtnu tjeskobu, molio se još usrdnije. I znoj njegov postade kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.^[c]

⁴⁵ Kad ustade od molitve, dođe k učenicima i nađe ih pozaspale od žalosti, ⁴⁶ pa im reče: »Što spavate? Ustanite i molite da ne upadnete u napast!«

Isus izdan i uhićen

⁴⁷ Dok je još govorio, eto svjetine. A jedan od Dvanaestorice, koji se zvao Juda, išao je pred njom. On se približi Isusu da ga poljubi. ⁴⁸ Isus mu reče: »Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?«

⁴⁹ Kad oni oko njega vidješe što će biti, rekoše: »Gospodine, da udarimo mačem?« ⁵⁰ I udari jedan od njih slugu velesvećenika i odsiječe mu desno uho. ⁵¹ A Isus nato reče: »Ostavite se toga!« I dotaknu uho te ga zaliječi.

⁵² Reče pak Isus onima što dođoše na njega - glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: »Kao na razbojnika izađoste s mačevima i toljagama! ⁵³ Dok sam svaki dan bio s vama u Hramu, ne dignuste ruku na me. Ali ovo je vaš čas i vlast tame.«

Petar zanijekao Isusa

⁵⁴ Pošto ga uhitiše, odvedoše ga i uvedoše u kuću velesvećenika. A Petar ga slijedio izdaleka.

⁵⁵ Naložiše vatru nasred dvorišta i posjedaše, a Petar sjedio među njima. ⁵⁶ Neka ga sluškinja vidje gdje sjedi uz vatru te, zagledavši se u nj, reče: »I ovaj bijaše s njim.« ⁵⁷ Ali on zanijeka: »Ne poznajem ga, ženo!« ⁵⁸ Nedugo potom vidje ga netko drugi i reče: »I ti si od njih.« A Petar reče: »Čovječe, nisam!« ⁵⁹ I pošto prođe oko jedan sat, netko opet stade tvrditi: »Istina, i ovaj bijaše s njim. Ta i Galilejac je.« ⁶⁰ A Petar reče: »Čovječe, ne znam o čemu govoriš.« I odmah, dok je on još govorio, zapjeva pijetao. ⁶¹ I okrenuvši se, Gospodin uprije pogled u Petra. A Petar se podsjeti riječi Gospodnje, kako mu reče: »Prije no što danas pijetao zapjeva, triput ćeš me zanijekati.« ⁶² I on izađe van i zaplaka gorko.

Isus pred Vijećem

⁶³ A ljudi koji su čuvali Isusa, izrugivali su mu se, udarajući ga. ⁶⁴ Prekrivši mu lice, zapitkivali su ga: »Proreci tko te udario!« ⁶⁵ I mnogo su drugog izgovarali protiv njega, huleći.

⁶⁶ Čim osvanu dan sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga odvedoše pred svoje Vijeće, ⁶⁷ govoreći: »Ako si ti Krist, reci nam.« A on im reče: »Ako vam reknem, nećete povjerovati, ⁶⁸ ako zapitam, nećete odgovoriti.^{[d] 69} No odsad će Sin Čovječji sjediti zdesna Sile Božje!« ⁷⁰ Svi pak rekoše: »Ti si dakle Sin Božji?« On im nato reče: »Vi kažete da Ja jesam.« ⁷¹ A oni rekoše: »Što nam još treba svjedočanstvo? Ta sami smo čuli iz njegovih usta.«

Isus pred Pilatom

23 I ustade sva ona svjetina i odvedoše ga k Pilatu ² te ga stadoše optuživati: »Ovoga zatekosmo gdje zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj.«

³ A Pilat ga upita: »Jesi li ti kralj židovski?« A on mu odgovori: »Ti kažeš.« ⁴ Nato Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: »Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku.« ⁵ A oni su navaljivali govoreći: »On buni narod poučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde.«

⁶ Čuvši to, Pilat ispita da li je taj čovjek Galilejac. ⁷ I čim sazna da je iz Herodove oblasti, posla ga Herodu, koji tih dana i sam bijaše u Jeruzalemu.

Isus pred Herodom

⁸ Kad Herod vidje Isusa, veoma se obradova, jer ga je već odavna želio vidjeti, zbog toga što je slušao o njemu, te se nadao od njega vidjeti da čini neki znamen. ⁹ Mnogo ga je ispitivao, ali mu on ništa ne odgovori. ¹⁰ A stajali su ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko. ¹¹ A i Herod ga zajedno sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, te ga odjene u sjajnu haljinu i posla natrag Pilatu. ¹² Toga dana Pilat i Herod postadoše međusobno prijatelji, jer prije toga bijahu u neprijateljstvu jedan s drugim.

Isus osuđen na smrt

¹³ Pilat dade sazvati glavare svećeničke, ostale glavare i narod ¹⁴ te im reče: »Dovedoste mi ovoga čovjeka kao da potiče narod na bunu. I ja, evo, ispitavši ga pred vama, ne nađoh na ovom čovjeku nikakve krivnje za koju ga optužujete. ¹⁵ A ni Herod, jer ga posla natrag k nama. I evo, on nije učinio ništa čime bi zaslužio smrt.^{[e] 16} Kaznit ću ga dakle i pustiti.« ^(17) [f]

¹⁸ Nato oni svi uglas povikaše: »Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!« ¹⁹ A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.

²⁰ Pilat im se tada ponovno obrati, hoteći pustiti Isusa, ²¹ ali su oni vikali: »Raspni! Raspni ga!« ²² On im i treći put reče: »Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu nikakve smrtne krivnje. Kaznit ću ga dakle i pustiti.« ²³ A oni su i dalje u sav glas navaljivali, ištući da ga se raspne. I njihovi su glasovi prevladali. ²⁴ Tada Pilat presudi da im se udovolji zahtjevu ²⁵ pa pusti onoga koji bijaše bačen u tamnicu zbog pobune i ubojstva, koga su iskali, a Isusa predade njima na volju.

Put prema mjestu raspeća

²⁶ I kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji se vraćao s polja te na njega staviše križ da ga nosi za Isusom.

²⁷ Slijedilo ga veliko mnoštvo naroda i žena koje su plakale i naricale za njim. ²⁸ Okrenuvši se prema njima, Isus reče: »Kćeri Jeruzalemske! Ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad svojom djecom. ²⁹ Jer evo dolaze dani kada će se reći: 'Blažene nerotkinje, utrobe koje ne rodiše i prsa koja ne dojiše!' ³⁰ Tada će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i brežuljcima: 'Pokrijte nas!' ³¹ Jer ako se tako čini sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?«

Raspeće

³² A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih smaknu s njime. ³³ I kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, raspeše ondje njega i zločince; jednoga zdesna, a drugoga slijeva. ³⁴ A Isus je govorio: »Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine!«

I razdijeliše njegove haljine bacivši kocke.^[g]

³⁵ A narod je stajao i promatrao. Rugali mu se i glavari, govoreći: »Druge je spasio, neka spasi samoga sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!«^{[h] 36} Izrugaše mu se i vojnici. Prilazili su mu i prinosili ocat, ³⁷ govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi samoga sebe!«

³⁸ A nad njim bijaše i natpis: »Ovo je kralj židovski.«^[i]

Zločinci na križu

³⁹ Jedan je od obješenih zločinaca hulio na njega, govoreći: »Nisi li ti Krist? Spasi samoga sebe i nas!« ⁴⁰ A drugi ga korio: »Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom? ⁴¹ Mi doduše pravedno, jer primamo što smo za počinjeno i zaslužili, ali ovaj nikakva zla ne učini.« ⁴² I reče: »Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje!« ⁴³ On mu reče: »Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju!«

Isusova smrt

⁴⁴ I bijaše već oko šestog sata kad tama nastade po svoj zemlji, sve do devetoga sata - ⁴⁵ jer sunce pomrča. A hramski se zastor razdrije po sredini.^[j]

⁴⁶ I zavapivši jakim glasom, Isus reče: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« To rekavši, izdahnu.

⁴⁷ Kad stotnik vidje što se dogodi, stade slaviti Boga, govoreći: »Doista, ovaj čovjek bijaše pravednik.« ⁴⁸ A sve mnoštvo koje se skupilo na taj prizor, kad vidje što se dogodi, vraćalo se udarajući se u prsa. ⁴⁹ Podalje su stajali svi njegovi znanci. To su gledale i žene koje su ga pratile od Galileje.

Ukop

⁵⁰ I gle, neki dobar i pravedan čovjek imenom Josip; premda vijećnik - ⁵¹ on ne bijaše pristao uza njihovu odluku i postupak. Bijaše iz Arimateje, judejskoga grada, i iščekivao je kraljevstvo Božje. ⁵² On pristupi Pilatu i zaiska Isusovo tijelo. ⁵³ I skinuvši ga, povi ga u platno i položi u isklesanu grobnicu u koju još nitko ne bje položen. ⁵⁴ A bijaše dan Priprave i svitala je subota.

⁵⁵ Žene koje bijahu zajedno s Isusom došle iz Galileje to su pratile, pa promotriše grob i kako je položeno njegovo tijelo. ⁵⁶ Onda se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A u subotu su počinule, prema propisu.

Isus pred Pilatom

23 I ustade sva ona svjetina i odvedoše ga k Pilatu ² te ga stadoše optuživati: »Ovoga zatekosmo gdje zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj.«

³ A Pilat ga upita: »Jesi li ti kralj židovski?« A on mu odgovori: »Ti kažeš.« ⁴ Nato Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: »Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku.« ⁵ A oni su navaljivali govoreći: »On buni narod poučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde.«

⁶ Čuvši to, Pilat ispita da li je taj čovjek Galilejac. ⁷ I čim sazna da je iz Herodove oblasti, posla ga Herodu, koji tih dana i sam bijaše u Jeruzalemu.

Isus pred Herodom

⁸ Kad Herod vidje Isusa, veoma se obradova, jer ga je već odavna želio vidjeti, zbog toga što je slušao o njemu, te se nadao od njega vidjeti da čini neki znamen. ⁹ Mnogo ga je ispitivao, ali mu on ništa ne odgovori. ¹⁰ A stajali su ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko. ¹¹ A i Herod ga zajedno sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, te ga odjene u sjajnu haljinu i posla natrag Pilatu. ¹² Toga dana Pilat i Herod postadoše međusobno prijatelji, jer prije toga bijahu u neprijateljstvu jedan s drugim.

Isus osuđen na smrt

¹³ Pilat dade sazvati glavare svećeničke, ostale glavare i narod ¹⁴ te im reče: »Dovedoste mi ovoga čovjeka kao da potiče narod na bunu. I ja, evo, ispitavši ga pred vama, ne nađoh na ovom čovjeku nikakve krivnje za koju ga optužujete. ¹⁵ A ni Herod, jer ga posla natrag k nama. I evo, on nije učinio ništa čime bi zaslužio smrt.^{[a] 16} Kaznit ću ga dakle i pustiti.« ^(17) [b]

¹⁸ Nato oni svi uglas povikaše: »Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!« ¹⁹ A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.

²⁰ Pilat im se tada ponovno obrati, hoteći pustiti Isusa, ²¹ ali su oni vikali: »Raspni! Raspni ga!« ²² On im i treći put reče: »Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu nikakve smrtne krivnje. Kaznit ću ga dakle i pustiti.« ²³ A oni su i dalje u sav glas navaljivali, ištući da ga se raspne. I njihovi su glasovi prevladali. ²⁴ Tada Pilat presudi da im se udovolji zahtjevu ²⁵ pa pusti onoga koji bijaše bačen u tamnicu zbog pobune i ubojstva, koga su iskali, a Isusa predade njima na volju.

Put prema mjestu raspeća

²⁶ I kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji se vraćao s polja te na njega staviše križ da ga nosi za Isusom.

²⁷ Slijedilo ga veliko mnoštvo naroda i žena koje su plakale i naricale za njim. ²⁸ Okrenuvši se prema njima, Isus reče: »Kćeri Jeruzalemske! Ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad svojom djecom. ²⁹ Jer evo dolaze dani kada će se reći: 'Blažene nerotkinje, utrobe koje ne rodiše i prsa koja ne dojiše!' ³⁰ Tada će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i brežuljcima: 'Pokrijte nas!' ³¹ Jer ako se tako čini sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?«

Raspeće

³² A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih smaknu s njime. ³³ I kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, raspeše ondje njega i zločince; jednoga zdesna, a drugoga slijeva. ³⁴ A Isus je govorio: »Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine!«

I razdijeliše njegove haljine bacivši kocke.^[c]

³⁵ A narod je stajao i promatrao. Rugali mu se i glavari, govoreći: »Druge je spasio, neka spasi samoga sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!«^{[d] 36} Izrugaše mu se i vojnici. Prilazili su mu i prinosili ocat, ³⁷ govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi samoga sebe!«

³⁸ A nad njim bijaše i natpis: »Ovo je kralj židovski.«^[e]

Zločinci na križu

³⁹ Jedan je od obješenih zločinaca hulio na njega, govoreći: »Nisi li ti Krist? Spasi samoga sebe i nas!« ⁴⁰ A drugi ga korio: »Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom? ⁴¹ Mi doduše pravedno, jer primamo što smo za počinjeno i zaslužili, ali ovaj nikakva zla ne učini.« ⁴² I reče: »Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje!« ⁴³ On mu reče: »Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju!«

Isusova smrt

⁴⁴ I bijaše već oko šestog sata kad tama nastade po svoj zemlji, sve do devetoga sata - ⁴⁵ jer sunce pomrča. A hramski se zastor razdrije po sredini.^[f]

⁴⁶ I zavapivši jakim glasom, Isus reče: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« To rekavši, izdahnu.

⁴⁷ Kad stotnik vidje što se dogodi, stade slaviti Boga, govoreći: »Doista, ovaj čovjek bijaše pravednik.« ⁴⁸ A sve mnoštvo koje se skupilo na taj prizor, kad vidje što se dogodi, vraćalo se udarajući se u prsa. ⁴⁹ Podalje su stajali svi njegovi znanci. To su gledale i žene koje su ga pratile od Galileje.