Revised Common Lectionary (Complementary)

Маскил Давидов.

Спомен-каменови

4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: ² »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, ³ и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«

⁴ Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, ⁵ па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, ⁶ да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ ⁷ одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«

⁸ Израелци урадише како им је Исус Навин заповедио. Узеше дванаест каменова са средине реке Јордан, по један за свако израелско племе, као што је ГОСПОД рекао Исусу Навину, па их пренеше до свог преноћишта и тамо их положише. ⁹ Исус Навин постави других дванаест каменова на средини Јордана, на месту где су стајали свештеници који су носили Ковчег савеза. Ти каменови стоје тамо и данас.

¹⁰ Свештеници који су носили Ковчег остадоше да стоје насред Јордана све док није учињено све што је ГОСПОД заповедио Исусу Навину да каже народу да учини – исто оно што је Мојсије заповедио Исусу Навину. Народ је журно прелазио преко ¹¹ и чим су сви прешли, пређоше и свештеници са ГОСПОДЊИМ ковчегом и одоше испред народа.

¹² Људи из Рувимовог, Гадовог и половине Манасијиног племена наоружани пређоше испред других Израелаца, као што им је Мојсије заповедио. ¹³ Око четрдесет хиљада људи спремних за борбу пређе пред ГОСПОДОМ да се бори на Јерихонским пољанама.

¹⁶ Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. ¹⁷ Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. ¹⁸ Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.

Небеско боравиште

5 Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. ² Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. ³ Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. ⁴ Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.