Revised Common Lectionary (Complementary)

Мојсије силази са Синајске горе

²⁹ Док је Мојсије силазио са Синајске горе, носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да његово лице зрачи светлошћу зато што је ГОСПОД говорио с њим. ³⁰ Када су га Аарон и сви Израелци угледали, Мојсијево лице је зрачило светлошћу, па су се плашили да му приђу. ³¹ Мојсије их позва, па се Аарон и сви поглавари заједнице вратише к њему. Мојсије им је говорио, ³² а после тога му приђоше и сви Израелци, и он им заповеди да чине све што му је ГОСПОД рекао на Синајској гори.

³³ Када је Мојсије престао да им говори, покри лице велом. ³⁴ Али, кад год је улазио пред ГОСПОДА, да с њим разговара, скидао је вео док не изађе. А када је излазио и Израелцима преносио оно што му је заповеђено, ³⁵ они су видели да му лице зрачи светлошћу. Потом је Мојсије опет велом покривао лице док опет не уђе да разговара са ГОСПОДОМ.

¹² Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, ¹³ а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. ¹⁴ Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. ¹⁵ И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. ¹⁶ Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. ¹⁸ И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.

Благо у глиненим посудама

4 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо. ² Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом.

Преображење

(Мт 17,1-8; Мк 9,2-8)

²⁸ После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. ²⁹ Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. ³⁰ А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, ³¹ који су се појавили у великом сјају^[a]. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди^[b] у Јерусалиму.

³² Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.

³³ Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.

³⁴ Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.

³⁵ Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«

³⁶ А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)

³⁷ Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.

³⁸ Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

⁴¹ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«

⁴² Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. ⁴³ И сви се задивише Божијој величини.

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)

Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: