Revised Common Lectionary (Complementary)
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
20 После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.
2 Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.
3 Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди. 4 Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.
5 Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, 6 па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. 7 Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. 8 Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: 9 ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘
10 »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. 11 Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. 12 Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«
13 Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.
14 Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.
15 Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. 16 Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. 17 Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«
18 На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. 19 Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.
20 Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«
21 Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи:
»Захваљујте ГОСПОДУ,
јер љубав његова остаје довека.«
22 Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их.
Уска врата
(Мт 7,13-14, 21-23)
22 Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и учио народ.
23 Неко му рече: »Господе, хоће ли се само мало њих спасти?«
А он им рече: 24 »Свим силама се потрудите да уђете кроз уска врата. Јер, кажем вам: многи ће настојати да уђу, али неће моћи. 25 Када господар куће устане и закључа врата, стајаћете напољу и куцати на врата, говорећи: ‚Господару, отвори нам!‘
»А он ће вам одговорити: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте.‘
26 »‚Јели смо и пили с тобом‘, рећи ћете му ви, ‚а ти си учио народ на нашим улицама.‘
27 »А он ће вам рећи: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду.‘
28 »И биће плач и шкргут зуба када у Божијем царству угледате Авраама, Исаака, Јакова и све пророке, а вас избаце напоље. 29 Људи ће долазити са истока и запада, са севера и југа, и лећи за трпезу у Божијем царству. 30 И знајте, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.«
Прекор Јерусалиму
(Мт 23,37-39)
31 У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International