Revised Common Lectionary (Complementary)

Жива бића и Слава ГОСПОДЊА

1 Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.

² Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – ³ реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.

⁴ Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. ⁵ Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, ⁶ али је свако од њих имало четири лица и четири крила. ⁷ Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. ⁸ Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, ⁹ а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

¹⁰ Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. ¹¹ Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. ¹² Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. ¹³ Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. ¹⁴ Бића су јурила напред-назад као муња.

¹⁵ Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. ¹⁶ Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. ¹⁷ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. ¹⁸ Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. ¹⁹ Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. ²⁰ Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. ²¹ Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.

²² Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. ²³ Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. ²⁴ Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. ²⁵ А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. ²⁶ Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. ²⁷ Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. ²⁸ Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.

Језекиљево послање

2 Он ми рече: »Сине човечији, дижи се на ноге, и ја ћу ти говорити.«

²³ Тада их он позва да уђу и угости их.

Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. ²⁴ Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. ²⁵ Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.

²⁶ Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«

²⁷ И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.

²⁸ »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«

³⁰ Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи ³¹ и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. ³² Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ ³³ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«